100 000 pregleda na blogu i malo o martu

Neko rek’o proleće? J

Kao što vidite iz naslova ovog posta, i kao što ste već mogli da vidite na društvenim mrežama, blog je prešao tu prvu bitnu cifru od sto hiljada pregleda. Zato, naravno, moram još jednom da iskoristim priliku da vam se zahvalim za svaki put kada ste došli u ovo malo književno ćoše, pročitali ono što sam pisala, dali svoje mišljenje i učestvovali u izgradnji i rastu ovog bloga. Već sam rekla, ali nije zgoreg da ponovim: ovaj blog postoji zbog vas koji ga pratite i zato vam beskrajno hvala što dajete smisao celoj ovoj priči i što me svakodnevno motivišete da vredno radim na ovom mom malom parčetu internet neba.

I zato, ukoliko imate nekakve sugestije, predloge, primedbe bilo kakve vrste, slobodno mi se obratite. Ukoliko mislite da bi mi se neka knjiga dopala i želeli biste da vidite recenziju na blogu, ne ustručavajte se da je preporučite. Ako upadnete u reading slump i treba vam preporuka za čitanje, pravac u inbox društvenih mreža, da probamo da nađemo nešto što će vas izvaditi iz škripca. Svakom komentaru i poruci se obradujem, to mi je najjasniji znak da ne pišem „u vetar“.

Mart je, osim ovog jubileja, doneo brojne novine. Sa prolećem, za kojim sam toliko kukala, stigle su i nove obaveze (čitajte: obaveze od 9 do 5), tako da sam trenutno u fazi privikavanja, a sve to se dobrano odrazilo na vreme koje posvećujem čitanju. U proteklih par nedelja gotovo da uopšte nisam kod kuće. Kada stignem sa posla, imam vrlo malo vremena da predahnem, a onda me čeka Oki sa uzdignutim repićem koji maše levo-desno i insistira da izađe napolje (i on je jedva dočekao lepo vreme). Sve to rezultira činjenicom da u krevet legnem mrtva umorna (ali punih pluća svežeg vazduha) i jedva da sam u stanju da pročitam par stranica pred spavanje. Dakle, moraću pod hitno da uradim nešto po tom pitanju.

Zbog toga je spisak pročitanih knjiga malo kraći nego obično:

1. Doručak šampiona – Kurt Vonegat

2. Nezaboravno kolektivno samoubistvo – Arto Pasilina

3. Janičar – Saša Edi Đorđević

4. Ripli Bogl – Robert Maklijam Vilson

Uz važnu napomenu da sam „Riplija“ završila sinoć, ali s obzirom na to da sam ovaj roman čitala većim delom meseca, mislim da zaslužuje da se nađe na ovoj listi kao počasni kandidat na mestu onih knjiga koje sam beskrajno dugo čitala (Goodreads kaže 16 dana!). Ne zato što je knjiga dosadna i loša, već zbog toga što prosto nisam imala vremena ni za šta.

Titulu favorita dajem Pasilininom romanu „Nezaboravno kolektivno samoubistvo“, a recenziju ovog romana ćete čitati u narednom postu. O „Godini zeca“ ovog autora sam već pisala (klik), i stvarno od srca preporučujem da se upoznate sa opusom ovog pisca.

To bi bilo to za danas. Još jednom ogromno hvala na svemu! Koje knjige ste vi pročitali u martu? Kako provodite ove lepe, sunčane dane? Da li i vas muči taj famozni „prolećni umor“? Pišite u komentarima šta god vam padne na pamet!

P.S. Nadam se da ćete pametno iskoristiti ovaj dan, kao i svoje građansko i ljudsko pravo da birate život kakvim biste želeli da živite. Vaše mišljenje je važno, vaše pravo je da ga izrazite. Zato nemojte sedeti skrštenih ruku i puštati da neko drugi odlučuje umesto vas.

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

4 comments:

VedranaApril 2, 2017 at 2:25 PM
Saosećam sa tobom zbog nedostatka vremena za čitanje. I sama sam u toj situaciji pa u potpunosti razumem kako je kada ne stižeš da se posvetiš dragoj aktivnosti.
Posle tvog prikaza Doručka šampiona setila sam se da su na sajtu Cracked počeli da prave podkast posvećen Vonegatu pa sam uzela da slušam što podkast, što druga Vonegatova dela (audio knjige su mi trenutno jedini način da nastavim da "čitam"). Ako te podkast zanima, potraži Kurt Vonneguys na Soundcloud-u. Imaju neke interesantne segmente, ali meni njihov neobavezan način komunikacije, kao da slušam dva nervozna ortaka u kafiću, nešto ne prija. Elem, aprilska epizoda će biti upravo o Doručku šampiona.
Isidora ĐolovićApril 2, 2017 at 6:58 PM
Čestitam na okrugloj, impresivnoj i, nadam se, nikako krajnjoj cifri. HVALA tebi na divnom blogu, tekstovima koji motivišu, proverenim preporukama i više nego očiglednom trudu koji ulažeš kako bi ovaj kutak za ljubitelje čitanja bio prijatan i omiljen. Svaka čast i samo napred!:*
Čestitam i na poslu!:) Iz iskustva, doduše kratkotrajnog, znam koliko je rutina iscrpljujuća, ali istovremeno (barem mene) prilično motiviše, pa sam u najvećim obavezama istovremeno imala i najbolje rezultate, postignuća...mislim da je dokolica pogubna u svakom smislu, koliko god davala vremena za slobodne aktivnosti kao npr. blog ili čitanje "za svoju dušu". Zato, samo hrabro i organizovano!:)
Ulovila sam u biblioteci "Papinu kći" i "Visoke planine Portugalije", pa dobijaš utiske kada pročitam.:)
I, da, o izborima sam "lajala" neuobičajeno mnogo i često proteklih dana, te samo mogu da ponovim kako se nadam da će razum i pravdoljubivost pobediti, nekim čudom, a meni lično predizborna tišina baš prija.:)