Larve, Ansaldo i sin trgovca začinima – Robert Zola Kristensen

     Robert Zola Kristensen (1964) je danski pisac. Rođen je u Kopenhagenu gde je započeo studije danskog. Studirao je i sociologiju u Francuskoj i teoriju književnosti u Švedskoj, gde je i doktorirao. Književnu karijeru je započeo objavljivanjem poezije u gimnazijskom listu za koju je dobio kritiku: ,,Ovo su budalaštine”. Književnom stvaralaštvu se vratio 1997. godine romanom ,,Kristinina tišina”. Napisao je desetak romana, a piše i pesme, eseje i priče. Autor je jednog od najpoznatijih priručnika za lepo pisanje u Skandinaviji.

     Radnja romana ,,Larve, Ansaldo i sin trgovca začinima” smeštena je u samu sredinu 18. veka, vreme prosvetiteljstva – epohu koju je obeležila naklonost ka racionalnom, analitičnom propitivanju sveta. U takvom okruženju upoznajemo glavnog junaka, Žan-Batista, koji beži iz Francuske opustošene kugom i dolazi u Švedsku da ozvaniči svoj ugovoreni brak. Čim stigne na imanje svog budućeg tasta, vlasnika rudnika, upoznaće se sa dve prilično neprijatne činjenice. Prvo, njegova tašta je mnogo privlačnija od njegove neveste i drugo, došlo je do nesreće u rudniku ,,takvog karaktera da je narušila fizičku stvarnost kakvu poznajemo i kakvu doživljavamo čulima, u potpuno je izobličila”. Naime, rudnik su naselile larve koje prkose svim zakonima zoologije: larve koje preživljavaju hraneći se kamenjem. I to nije jedini neobjašnjivi fenomen kojem glavni junak svedoči. Ljudima iz rana umesto krvi teče nekakva žućkasta tečnost, ptice provode hibernaciju na dnu zaleđenih jezera, armadiloi postaju bogatiji za još jedan par nogu. Ceo svet kao da postepeno gubi dodir sa realnošću i to uviđa i Žan-Batist: ,,Svet koji sam mislio da poznajem neopozivo se rasparčao i raskomadao: prvo rasparčao, a onda i raskomadao”.

     Kristensen svoj kratak roman piše po ugledu na prosvetiteljske priče o čudesnim putovanjima i satirično se osvrće na čovekovu potrebu da sve oko sebe etiketira, popiše i analizira. Uvodeći dva junaka sa dijametralno suprotnim životnim uverenjima, autor sukobljava strogi racionalistički pristup i sujeverje. Vlasnik rudnika predstavlja tezu da su pojedine pojave prosto van domašaja ljudske spoznaje dok čovek iz Ruana, kasnije prosto imenovan kao filozof, predstavlja sensis communis. Njihov sukob će kulminirati dramatičnom opkladom prema kojoj ako nije u pravu svaki učesnik gubi najvrednije što ima. Prvi bogatstvo, a drugi glavu. 

     Roman je pisan stilom koji čitaoca lako može zavarati da u rukama drži autentično prosvetiteljsko štivo (čak je i prevod arhaičan, sav u aoristu i imperfektu koji meni, iskreno, nikada nisu prijali pri čitanju). To je izvesni omaž velikanima ove epohe poput Voltera i Svifta, pripovedačima koji su se zatekli na pravom mestu u pravo vreme, koji čitaocima prenose potpuno neverovatne događaje tako uverljivo i iznova podsećajući da, eto, da i nisu bili tu, ni oni zasigurno ne bi poverovali u čitavu priču. Kao i kod Voltera i Svifta, fantazma je stavljena u službu simbola i metafore, a protivstavljeni junaci i rasplet romana poručuju da nijedna od zaraćenih filozofija ne može da prevlada već da su osuđene da koegzistiraju. Svet je mnogo više od pukog igrališta ljudske vrste i ljudski razum može obuhvatiti tek jedan njegov deo. Čitaoci koji su već imali prilike da posete Liliput i El Dolaro, putovanje u Kristensenovu Švedsku 18. veka probudiće lepe uspomene. Oni kojima Kristensen bude vodič na prvom čudesnom putovanju ove vrste zasigurno će poželeti da vide još i podrobnije prouče knjige koje su možda smatrali dosadnim lektirama. Epoha prosvetiteljstva dala je mnogo više od protivljenja zvonima i praporcima i ovakvi književni vremeplovi odličan su podsetnik na to.

Izdavač: Albatros plus
Ocena: 3.5/5

Mesečni favorit – avgust

Stiže nam još jedna jesen. Kalendarski još imamo malo fore, ali jutra su sve hladnija, uvelo lišće po ulicama kao da se pojavilo preko noći i bundeve su zaposele instagram. Ne znam za vas, ali ja leto jedva da sam osetila. Ne samo zbog toga što nisam videla more (niti bilo kakvu vodu kme) već je nekako prozujalo, kao da ga nije ni bilo. I dok se okreneš, eto nas kako kitimo jelke. Ogromna novina u mom životu je što se u stan uselio televizor posle ko zna koliko godina života bez istog. Nećemo se lagati, iako je samo zamenio monitor (sad omiljene filmove i serije mogu da gledam na većem ekranu), značajno je uticao na vreme koje provodim uz knjigu. Bar u početku, znate kako kažu – svakog čuda tri dana dosta, pa tako i velikog ekrana. No, u pauzama gledanja svakojakih rijaliti takmičenja na Netflixu, uspela sam da pročitam pet knjiga, i evo o kojim naslovima je reč:

1. Zipolijevo pleme, David Nelo – Vazda se knjiški moljci tretiraju kao čudaci i autsajderi, ali da li ste se nekada zapitali kako je onima koji ne vole da čitaju a okruženi su knjigoljupcima? Glavni junak ovog romana za decu je baš u takvoj situaciji, i nije mu lako. Rečima pisca (parafraziram), to je kao da se rodite u mesarskoj porodici a ne volite kobasice. Prilično nezgodno. No, Giljem će tokom jedne od obaveznih poseta biblioteci naići na izanđalu knjigu zavučenu iza police – Zipolijevo pleme. Ne samo da knjige nema u katalogu biblioteke (ali bibliotekarka će to časkom srediti) već se i pripovedač, čini se, obraća direktno dečaku a i sama priča se prilagođava svakom čitaocu i njegovim interesovanjima. Giljem ima samo nedelju dana da prokljuvi o čemu se tu tačno radi i ono što mu se učinilo kao još jedno zevanje nad dosadnom knjigom postaće nezaboravna avantura. ,,Zipolijevo pleme” je knjiga o čitanju i idealna je za klince kojima knjiga baš i nije najbolji drug jer im jasno stavlja do znanja da prosto nisu još pronašli pravu knjigu za sebe. No, ako ste malo stariji od ciljne publike kojoj je roman namenjen, bez brige, možda provalite da je roman izvesni omaž Kalvinovom ,,Ako jedne zimske noći neki putnik”. Dakle, bonus poen od mene.

2. Sedma funkcija jezika, Loran Bine – Kad smo već kod omaža savremenoj književnosti i teoriji mogućih svetova, gde ćeš boljeg primera od ,,Sedme funkcije jezika”, romanu na čijim koricama vas čeka intrigantno pitanje: Ko je ubio Rolana Barta? Pisala sam o ovoj knjizi u posebnoj recenziji OVDE pa, da se ne bih ponavljala, izvolite pročitati zbog čega je štreber u meni đuskao od sreće dok sam se družila sa Bineom.

3. Larve, Ansaldo i sin trgovca začinima, Robert Zola Kristensen – Knjigu sam dobila na poklon od Sanje koju možda znate sa instagram profila Nordijski naslovi. Ovo je Sanjin prvi prevod i mogu vam reći da može da bude ponosna na svoj prvenac. Radnja romana je smeštena u 18. vek i opisana je po principu tadašnjih, prosvetiteljskih romana u čijem središtu je bilo neobično putovanje, ali ako ste mislili da je Volterova poseta Eldoradu neobična, čekajte da vidite šta se tek krije po švedskim rudnicima i Kristensenovoj glavi. Uskoro opširnije u zasebnom postu.

4. Misconduct of the Heart, Cordelia Strube – S vremena na vreme tako slučajno naletim na neku priču čiji me synopsis na mestu oduševi i tako je bilo i s ovim romanom. Kordelija je višestruko nagrađivana kanadska autorka za koju, iskreno, nisam ranije čula, ali sada shvatam zbog čega je toliko popularna i čitana. Misconduct of the Heart je priča o Stivi, ženi koja radi u kuhinji restorana brze hrane koji, čini se, zapošljava mahom otpadnike od društva. Ni ona nije daleko. Bivša alkoholičarka i samohrana majka ratnog veterana koji pati od PTSD-a, Stivi jedva sastavlja kraj s krajem i živi na ivici nervnog sloma. Kada kompanija odluči da značajno izmeni režim rada u restoranu i kada joj se na pragu pojavi dete koje može biti, ali ne mora da bude njena unuka, Stivi ta ivica će postati još klizavija. Iako se čini da je autorka u roman natrpala sve što je mogla – socijalnu nejednakost, rasizam, besmisao rata, alkoholizam, traumu, silovanje, demenciju... nekako se sve složilo i roman je zapravo odlična kritika savremenog društva. Definitivno neće biti poslednja knjiga ove autorke koju ću pročitati.

5. Moja porodica i druge životinje, Džerald Darel – Za moju ljubav prema serijama možda već znate (filmove, s druge strane, baš i ne volim). Tokom karantina sam odgledala sve moguće i nemoguće (i taj trend se nastavlja s dolaskom televizora) pa tako i britansku seriju The Durrells, priču o engleskoj porodici koja se seli na Krf, za koju sam ubrzo saznala da je snimljena po knjizi. Čudni su putevi knjigoljubaca pa sam se samo nekoliko meseci kasnije dokopala i knjige (hvala Slavki s bloga Nemam ime, imam komentar jer je pre svega jedan dobar čovek). Ali, moram da priznam da baš i nisam oduševljena. Ako odete na IMDB da pročitate utiske o seriji, naići ćete na dve grupe komentara: ljude koji nisu čitali knjigu i kojima se serija dopala i ljude koji su čitali Džeraldove knjige (uglavnom kao deca) i koji su besni jer su autori serije sebi dali toliko slobode. Tačno, priča u seriji je drastično izmenjena, ali to je, po mom skromnom mišljenju, i čini boljom od knjige. Naime, Džerald je najmlađe dete u porodici, dečak opsednut prirodnim svetom i knjiga je, s obzirom na to da je pisana iz njegove perspektive, dobrim delom posvećena njegovim impresijama o raznim životinjama koje sreće na ostrvu (to su najčešće insekti). U seriji je, s druge strane, akcenat stavljen na majku koja se u knjizi pojavljuje kao (blago rečeno) sporedan lik. Shvatam zašto knjiga može da bude zanimljiva deci, i sama sam prevrtala cigle u potrazi za bubama koje sam posle tražila u kojekakvim životinjskim enciklopedijama, ali sad me mnogo više zanimaju ljudski odnosi od opisa tvrdokrilaca. Čisto da znate, ako ste se obradovali knjizi zbog serije, očekujte mnogo manje porodice i mnogo više drugih životinja.

To bi bilo to. Titulu favorite za prethodni mesec odnosi ,,Sedma funkcija jezika”. Ne uzimajte preporuku zdravo za gotovo, pisana je za prilično usku publiku, ali ako spadate u takvu grupu štrebera garantujem vam ludu zabavu.

Šta ste vi čitali tokom avgusta? Koja knjiga je na vas ostavila najjači utisak? Čekam vas u komentarima!

Do sledećeg posta

Vaša (leto, vrati se, sve ti je oprošteno) Stš <3