Bremasoni – Mirjana Đurđević

Mirjana Đurđević rođena je 1956. godine u Beogradu. Diplomirala je na Građevinskom fakultetu, a danas je profesor Visoke građevinsko-geodetske škole i pisac. Pored stručne literature, objavila je preko deset romana. Dobitnica je nagrada Meša Selimović (za roman „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“) i Žensko pero (za roman „Deda Rankove riblje teorije“).

Mirjana Đurđević je pravo osveženje na savremenoj srpskoj književnoj sceni (naročito među spisateljicama). Sa njenim delima sam se susrela sasvim slučajno, zahvaljujući čuvenom Reading Challenge-u (više o tome OVDE), tražeći knjigu čija se radnja odvija u mom rodnom gradu. Tako sam naišla na roman „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“, sa čijim čitanjem sam krenula bez prevelikih očekivanja. Dovoljno je da, za sada (o ovom romanu će posebno biti reči na blogu), kažem da se knjiga „preselila“ na stavku knjiga koja te je nasmejala, a njeno staro mesto je ostalo za (kako sam odlučila još tokom čitanja Kaje) još jedan roman iste autorke. Tako sam naišla na „Bremasone“.

Radnja „Bremasona“ odvija se jednog letnjeg dana 1940. godine u Beogradu, tačnije na Vračaru. Nakon što je vlast donela odluku da se zabrani rad masonerije, sazvani su članovi Velike lože Jugoslavije, kako bi razmotrili predlog samouspavljivanja i time izbegli predviđene kazne.

Na samom početku romana se upoznajemo sa nekim od članova Velike lože, koji, zdravorazumski, nikada ne bi mogli da se nađu na istom mestu. Tu su, odavno počivši, Branislav Nušić, Đorđe Vajfert, Petar Ičko i Sima Milutinović Sarajlija. Tu je i još nerođeni Veliki Muzički Majstor Bane. A sa svima njima, na mestu Velikog Sekretara, i desetogodišnji Borislav Pekić, poznatiji kao mali Bora. Isprepletani vremenski planovi su jedan od glavnih faktora koji ovaj roman čine pravim iznenađenjem na našoj književnoj sceni.

Nekoliko ulica dalje, istovremeno zaseda i velika ženska loža „Bratanice“, na čelu sa Velikom Tetkom, s tim što je ova loža, za razliku od one u Garašaninovoj 8 ( koja je tajna samo deklarativno jer „svi beogradski vrapci cvrkuću raspored njihovih okupljanja, kad je ko ušao, kad ko zakasnio...), zaista tajna. Pored gospođe Sofije Spasić (Velike Tetke), predsedavajuće, tu su i ništa manje bitne Velika Metla (zadužena za bezbednost), Velika Alapača (informacije), Velika Kesa (blagajnica), Velika Baba (koja uglavnom drema) i druge.

I dok se masoni raspravljaju o samouspavljivanju (tj. o činu privremenog raspuštanja organizacije), i nikako o tome da se slože, masonke se bave malo ozbiljnijim temama: o pokušajima da se preko masonskih veza jevrejski masoni upute u izbeglištvo pred Hitlerom. Ovo je Đurđevićkin suptilan način da ponovo zdrav razum i akciju prenese na žensku stranu stola.

Ova dva paralelna narativna toka romana konačno se sreću u zajedničkoj potrazi za Nesminom - Beogradskom Mumijom, koja se ispostavlja kao glavni artefakt krajnjeg masonskog rituala. Potragu (i konačan prenos) sprovodi nerođeni Brat Bane, uz neizostavne Bratanice, bez čije pomoći prenos ne bi ni uspeo.

Kada je u jednom intervjuu autorki postavljeno logično pitanje otkud u svoj toj zbrci još i beogradska mumija, Đurđevićka je duhovito odgovorila:

Priča o Nesminu, „beogradskoj mumiji“ - potražite ga na Google - potpuno me je fascinirala: dve hiljade i trista godina star Egipćanin koji ni kriv ni dužan, osim što je nesvrstan, deli zlehudu sudbinu srpskog kulturnog nasleđa po muzejskim podrumima i budžacima. Morao je da mi zaigra u romanu. Bar toliko smo mu dužni. A možda se i neki čitalac-donator sažali i kupi mu vitrinu?

Da li je donator pročitao “Bremasone” ili ne, ne znamo. Ali ono što je bitno jeste da je Nesmin ipak dobio svoju vitrinu.

Ljubitelje romana „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“ obradovaće vest da se Mica Đurđević nakratko pojavljuje i u ovom romanu. Kako autorka kaže „Mica nije odolela prilici da još jednom svrati do Ruskog cara, ispije koju čašu tamjanice, popuši par cigara i namigne tu i tamo“.

Na početku čitalac (naročito neko ko nije upoznat sa temom masona) može naići na poteškoće u čitanju: autorka uvodi mnogo likova, često se poigrava jezikom (svaki od likova ima svoj način govora, shodno tome iz kog vremena dolazi) i daje brojne fusnote koje usmeravaju na „Mali i nepotpuni pojmovnik primenjene masonologije“ koji se nalazi na kraju romana. Međutim, kada malo uplivate u roman, nećete ga ispustiti iz ruke i radovaćete se često duhovitim odrednicama u pojmovniku.

„Bremasoni“ su roman koji se ozbiljnom temom bavi na veoma duhovit način, a glavni likovi su kao poručeni za komediju naravi. Zaplet (ali i rasplet, pa čak i isprepletane vremenske dimenzije) neodoljivo podsećaju na pračetovske zaplete (naročito na one sa čarobnjacima i vešticama), što je ovoj knjizi, ako mene pitate, samo još jedan plus. Đurđevićkino majstorsko baratanje jezikom je više nego uverljivo, pa će vas tako pokušaji malog Bore da prevede ostaloj Braći ono što Petar Ičko ima da kaže, sigurno nasmejati; a šetnja Beogradom nerođenog Baneta, koji ulice poznaje samo polovično „tek poneku fasadu, s tom razlikom što ih zna iz budućnosti oronule, oglodane, nakićene erkondišnima i satelitskim antenama, sada su lepotice što će ga jednom napisati Veliki Sekretar, a on pročitati. Ume i da ga prepriča, mada mu ništa nije jasno – jedan čovek, možda čak i Brat, izlazi na ulicu i ne razume svet, kao on danas. Umlate ga. Valjda će on bolje proći“, jeste intertekstualno prizivanje Ikara Gubelkijana i odavanje počasti malom Bori, budućem velikom piscu.

Kako se naslov može učiniti kao pomalo uvredljiv (zbog poznatog značenja uzrečice „bre“ koja se masonima pridodaje), autorka je i za to našla opravdanje: Milan Obrenović se masonima priključio u Francuskoj, krajem 19. veka. Prilikom prijema je upitan zbog čega se učlanjuje kod njih kada i Srbija ima svoju masonsku ložu, na šta je on navodno odgovorio: „Znam, ali vi ste framasoni, a oni su bremasoni“.

Već sam rekla, ali ponoviću: Mirjana Đurđević je autorka koju ne smete zaobići (barem ne ovde pomenute romane). Njen inteligentan smisao za humor, hrabrost da smehom obavije tabu teme i mio stil pisanja bez trunke patetike, jesu nešto što srpska književna scena dugo nije videla.

Preporuka od srca!

Ocena: 4.5/5

Reading Challenge: Radnja koja se događa u tvom rodnom gradu