Prva
asocijacija na Orange Is the New Black je svakako serija koja se emituje od 2013. godine. Serija je za vrlo kratko vreme stekla ogroman broj fanova,
među kojima sam i ja, a kada sam saznala da je inspirisana istinitim događajem,
odnosno memoarima Pajper Kerman,
mojoj sreći nije bilo kraja.
Nedavno sam u jednoj knjižari kupila srpsko
izdanje knjige (i to po akcijskoj ceni), Crno više nije u modi, ali sam posle
prvog poglavlja, zbog lošeg prevoda, ipak odlučila da pređem na orginal (živeo
Kindle). Dakle, ukoliko imate mogućnost da ovaj roman pročitate u originalu,
moja preporuka je da preskočite srpski prevod.
Pajper Kerman (ljubiteljima serije poznata kao Pajper Čepmen) u svojim memoarima
opisuje godinu dana služenja zatvorske
kazne u ustanovi sa minimalnim obezbeđenjem. U uvodu nas Kermanova upoznaje
sa stilom života koji ju je doveo iza zatvorskih rešetaka. Naime, Pajper
upoznaje Noru (u seriji Aleks) sa
kojom započinje vezu, koja sa sobom nosi putovanje po svetu, ali i učestvovanje
u kriminalnim radnjama. Nora je diler droge. Pajper je sve to vreme samo Norina
devojka, sve dok jednom zapravo ne prenese kofer „prljavog“ novca preko
granice. Nakon tog događaja, Pajper zaključuje da ne želi takav život i zauvek
napušta Noru i njenu grupu.
Pet godina kasnije, Pajper biva optužena za
nelegalan prenos novca, i konačno, 2004. i osuđena za isti zločin. Orange Is the New Black čini niz
događaja i autorkinih zapažanja o životu u ženskom zatvoru, posebnim pravilima
koja tamo važe, ali i osobama koje taj zatvor nastanjuju – kako o čuvarima,
tako i zatvorenicama. Knjiga je objavljena 2010. godine.
Kako sama autorka kaže, ideja za knjigu se rodila
iz prostog razloga što su, nakon njenog izlaska iz zatvora, svi želeli da čuju
detalje. U zatvoru je vodila neku vrstu dnevnika, pa imala dosta pisanog materijala. Kako je zaključila,
mnogi ljudi nemaju pravu sliku o zatvorima u Americi, pa je to bila njena šansa
da sa svetom podeli svoje autentično iskustvo.
Ukoliko ste, kao ja, želeli da pročitate knjigu
jer ste oduševljeni serijom, treba da znate da jedino što ove dve verzije imaju
zajednično jeste građa, odnosno ideja o obrazovanoj devojci iz više srednje
klase koja zbog nepromišljenosti završava u zatvoru.
Prva i najupadljivija razlika između knjige i
serije jeste činjenica da u knjizi Nora (Aleks) nije zajedno sa Pajper u
zatvoru. Njih dve se sreću tek u Čikagu, kada je Pajper odvedena da svedoči na
suđenju. To znači da najdramatičniji zaplet iz serije izostaje u knjizi.
Takođe, Pajper i Leri su u skladnoj, harmoničnoj vezi (Pajper ne obnavlja vezu
sa Norom), a isto važi i za odnos Pajper i njenih roditelja. Zapravo, u knjizi
sukoba gotovo i da nema: Pajper se dobro slaže sa svima, ni sa kim ne ulazi u
konflikt, kako napolju, tako i u zatvoru.
I sam zatvor je opisan dosta drugačije. Kao što
je već rečeno, većih sukoba gotovo da nema, osim nekih o kojima Pajper čuje od
drugih zatvorenica, ali u njima ne učestvuje. Nema ni govora o izgladnjivanju,
maltretiranju, tučama, pokušajima ubistva, samoubistvima ili nasumičnom slanju
zatvorenica u samicu, koje smo gledali u seriji. Pajper većinu zatvorenica
opisuje kao „fine žene“ i ne zna zbog čega su u zatvoru. Zatvor je u seriji
opisan dosta mračnije (ja bih rekla i realnije), dok iz knjige možete steći
utisak da boravak u ovakvoj ustanovi i nije toliko strašna stvar.
Zbog svega toga, memoari Kermanove deluju više
kao dnevnik tinejdžerke koja odlazi na koledž i pokušava da se uklopi u
društvo, nego kao memoari žene koja je godinu dana provela u zatvoru. Kroz ceo
roman stičemo utisak da su najveći problemi na koje Kermanova nailazi zapravo
neukusna hrana i loša higijena u toaletu. Boravak u zatvoru više podseća na
svojevrsan boravak u banji: Pajper kod kuće čeka verenik, ali i obezbeđen posao
menadžera u firmi prijatelja; pri dolasku u zatvor nailazi na potpunu
dobrodošlicu, stiče površna prijateljstva sa nekoliko zatvorenica, a vreme uglavnom
provodi u čitanju i trčanju u dvorištu.
Još jedna od važnih razlika između Pajper Kerman
i Pajper Čepmen je razvoj junakinje kroz zatvorsko iskustvo. Ljubitelji serije
znaju koliko se Čepmenova menja, ali kod Kermanove taj razvoj izostaje. Čini se
da na nju vreme provedeno u zatvoru gotovo da nema uticaja, što je, morate
priznati, malo verovatno. Kermanova u memoarima ovlaš primećuje da su ljudi kao
što je ona (ljudi koji su umešani u lanac dilovanja droge) direktno odgovorni
za sudbine neke od zatvorenica. Na ovakav zaključak je navodi vreme provedeno
sa nekim ženama koje su u zatvoru upravo zbog zavisnosti, ali to razmišljanje
se u knjizi ne produbljuje.
Ključna razlika između knjige i serije je zapravo
odnos prema sporednim likovima. U memoarima Kepnerove su oni upravo to:
sporedni likovi koji se uglavnom površno spominju. Pojedini likovi kao Pop
(Red), Natali (gospođica Klodet) ili Joga Dženet (Joga Džouns) su prisutniji,
ali se Kermanova generalno ne bavi dubljom karakterizacijom sporednih likova.
Ona je centralni i najvažniji junak svoje priče. Svaka uvodna priča o drugim
zatvorenicama, kojima je u seriji posvećeno dosta pažnje i bez kojih, po mom
mišljenju, serija ne bi bila ni zanimljiva ni kvalitetna, u potpunosti je
fikcija, osim u par retkih slučajeva. Sudbine nekih junakinja su potpuno
izmenjene, neke se čak ni ne pojavljuju u knjizi, dok su neke „sklopljene“ iz
više likova iz memoara (spisak likova iz knjige koji su poslužili kao građa likovima
u seriji možete pogledati OVDE). Takođe, u memoarima izostaju emocije, ali i
humor. Knjiga u pojedinim trenucima ima suvoparan ton izveštaja.
Moje iskreno mišljenje je da je serija daleko
kvalitetnija od knjige (što je zaista retko, barem kada je reč o mom iskustvu).
Da sam prvo pročitala knjigu, sigurna sam da ne bih bila zainteresovana da
gledam po njoj snimljenu seriju, tako da mi je drago što su se stvari odigrale
ovim redosledom, jer bi to bio ogroman propust.
Dakle, pravim presedan na blogu i glas dajem
seriji (i svima je preporučujem). Ako vam je ovaj tekst zagolicao maštu,
pročitajte knjigu i sami uporedite priče, a ako nije, onda knjigu slobodno
zaobiđite.
Ocena:
2/5
Reading Challenge: Knjiga po kojoj je snimljena serija
Obožavam ovu seriju! Zato neću ni da čitam knjigu, verujem tvom sudu, samo ću se razočarati. :)
ReplyDeleteJa se čak nisam ni razočarala, kao što se razočaram kada pogledam lošu ekranizaciju neke knjige koju volim. Više sam bila fascinirana činjenicom da su autori serije od sasvim prosečnog štiva uspeli da naprave nešto tako dobro. Sad seriju volim još više. :)
Delete