Na posebna te vodim mesta – Dženifer Niven

Dženifer Niven je američka autorka, najpoznatija po svom poslednjem romanu „Na posebna te vodim mesta“ (All the Bright Places). Pre njega, napisala je četiri romana za odrasle (American Blonde, Becoming Clementine, Velva Jean Learns to Fly, Velva Jean Learns to Drive), kao i tri dela iz domena publicistike. Odrasla je u Indijani, ali trenutno živi u Los Anđelesu sa verenikom i tri „književne“ mačke.

„Na posebna te vodim mesta“ je njen prvi roman namenjen omladini, a ujedno i roman koji joj je doneo svetsku slavu. Na društvenoj mreži Goodreads proglašen je za najbolji ya roman godine, a našao se i na listi bestselera New York Times-a.

Ovo je roman o dvoje tinejdžera, Teodoru Finču  i Violeti Marki. Violeta i Finč se sreću na školskom zvoniku i tako jedno drugo sprečavaju od namere da počine samoubistvo. Nakon što ih, zahvaljujući Finču, profesor spoji u projektu iz geografije, koji se sastoji iz obilaska posebnih mesta Indijane, kreće njihova bajkovita avantura.

Roman se sastoji iz dva narativa, pa čitalac može da prati razvoj i osećanja oba lika. „Uvrnuti“ Teodor Finč je momak koji pati od manične depresije i opsednut je smrću. Violeta Marki je devojka koja pati od simptoma „preživelih“, nakon što je u sabraćajnoj nesreći, u kojoj je i sama bila žrtva, izgubila sestru. Kroz njihova poglavlja, nalik na dnevničke zapise, iz prve ruke saznajemo o njihovim najintimnijim osećanjima koja čuvaju za sebe i shvatamo koliko ona nemaju veze sa onim što vidi okolina. Iz Violetine perspektive vidimo Finča kao uvek veselog, beskrajno romantičnog i šarmantnog šaljivdžiju, dok njegovi „unosi“ otkrivaju neprestanu borbu koja ga drži budnim kako ne bi posustao i zauvek zaspao.

Teodor Finč je centralni lik romana (i u njega će se zaljubiti svaka čitateljka, bez obzira na godine). Bipolarni poremećaj od kojeg boluje prikazan je potpuno realistično i čitav roman predstavlja ogroman znak uzvika koji skreće pažnju čitaocima na to da kliničku depresiju ponekad nije lako uočiti. Finč je razigran, „uvrnut“ i nadasve lukav. Njegovi ispadi su toliko česti da okolina počinje da ih shvata zdravo za gotovo. Njegovi odbrambeni mehanizmi čine ga odmetnikom od društva, a to utiče na njegovo još dublje tonuće u mrak. Mrak toliko gust i taman da čak ni svetlost Violete Marki i iskrena ljubav koju prema njoj oseća ne mogu iz njega da ga izvuku.

Sa druge strane, njegovo ponašanje i neobična vedrina kojom zrači pomažu Violeti da se vrati u život, nepunih godinu dana nakon pogibije rođene sestre. Ljubav prema Finču je tera da se postepeno otvara, prvo priznajući osećaj krivice, zatim shvatajući da krivica nije njena; prvo ponovnim ulaskom u automobil (i vožnjom u njemu), zatim svešću da joj je dozvoljeno da se ponovo smeje, veseli i živi. Ključna razlika između Violete i Finča čeka nas na samom kraju romana, kada Violeta u krizi od roditelja traži pomoć i tu pomoć dobija.

Ono što roman predočava je veoma važno i zbog toga ovo nije štivo namenjeno isključivo tinejdžerima. Ne postoji osoba na celom svetu koja se barem jednom nije našla u egzistencijalnoj krizi. Potpuno je normalno da se ponekad osetite usamljeno i bespomoćno. Zbog toga ne treba da vas bude sramota i o tome ne treba da se ćuti. Niste krivi. Niste sami.

Ovo je zaista prelepa knjiga. Iako je izuzetno tužna, u isto vreme je neobično topla. Kraj romana vas neće ostaviti u suzama, već će vam dati nadu da se kriza ipak može prevazići. A možda će vam i otvoriti oči i učiniti da uočite neke obrasce ponašanja koje do sada niste primećivali. Dženifer Niven je uspela da pristupi jednoj veoma ozbiljnoj temi na prilično lagan način, ali ne tako da priču učini banalnom. Čitaoci koji su skloni suzama neka slobodno pripreme maramice, a čak i oni koji to nisu, treba da budu spremni na činjenicu da ih ovaj roman sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Zbog toga ga od srca preporučujem svima.

Reading Challenge: YA besteseler

Ocena: 4/5

Dodatak izdavača (Urban Reads), informacije o institucijama kojima se možete javiti ukoliko zapadnete u krizu koju ne možete sami da prevaziđete, prenosim ovde u potpunosti:

Institut za mentalno zdravlje, Kliničko odeljenje za decu i adolescente

Palmotićeva 37, 11000 Beograd (011/3307-517, 011/3307-640

*

Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu

Dr Subotića 6a (011/2658-355)

*

KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, Bolnica za psihijatriju,

Odsek za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju

Heroja Milana Tepića 1, 11000 Beograd (011/3672-025)

*

Klinički centar Vojvodine, Centar za dečiju i adolescentnu psihijatriju

Hajduk Veljkova 1, 2100 Novi Sad (021/4843484)

*

Klinički centar Niš, Klinika za psihijatriju

Bul. Zorana Đinđića 48, 18000 Niš (018/4601-667)

*

Zdravstveni centar „Dr Dragiša Mišović“, Odeljenje za psihijatriju

Dr Dragiše Mišovića 205, 32000 Čačak (032/307-000)

*

Besplatnu psihološku pomoć studentima kroz online psihološko savetovanje putem e-maila, Skype-a i foruma nudi i „Pričajmo o tome“ (www.pricajmootome.rs)