Klasična književnost u pokretnim slikama – 3 nove ekranizacije klasika

Često mi se događa u poslednje vreme da, ako pročitam neku baš dobru knjigu, potražim informaciju o tome da li je po njoj snimljen neki film. Iako u većini slučajeva važi ono čuveno „knjiga je bila bolja“, i dalje volim da gledam ekranizacije svojih omiljenih dela. Ponekad se silno razočaram (mada ne znam da li je to pravi termin), ali se dešava da se ponekad pozitivno iznenadim (neki od mojih omiljenih filmova su inspirisani knjigama). U poslednje vreme sam, sasvim nenamerno, napravila mini maraton ekranizacija književnih dela. Izgleda da je došla ta sezona kada režiseri nemaju svežih ideja, pa igraju na siguricu. Sličan takav talas smo imali vrlo skoro, sa „Velikim Getsbijem“, „Anom Karenjinom“ i „Gospođom Bovari“. Ovoga puta je, čini mi se, sezona malo uspešnija. Evo šta sam gledala u poslednjih nekoliko dana, a da mislim da je vredno preporuke:

War and Peace

Po mnogima jedan od najboljih romana ruskog realizma, Tolstojev „Rat i mir“ obreo se, kako na malim, tako i na velikim ekranima nekoliko puta do sada. BBC je, međutim, rešio da ponovo oživi dobro poznate likove i ovoga puta se baš potrudio – priča se da je ovo najplaćenija serija koju je BBC ikada radio.

U pitanju je mini serija, od svega šest epizoda od po sat vremena. Serija je snimana u Rusiji, Litvaniji i Letoniji, tako da obiluje autentičnim pejzažima. Glavne uloge tumače Lili Džejms, Džejms Norton i Pol Dejnou.

Kasting je, po mom skromnom mišljenju dobar, sa pojedinim izuzecima. Pol Dejnou je kao stvoren za ulogu Pjera, a Lili Džejms za ulogu Nataše (iako na trenutke može biti previše teatralna i zbog toga iritantna kao glumica, ako se setite Tolstojeve Nataše, shvatićete da joj je to u ovom slučaju plus). Većina sporednih likova je dobro odigrana, među kojima se ističu Marija i princ Bolkonski, kao i princ Kuragin i njegova ćerka Jelena. Likovi kojima nisam zadovoljna su Anatol Kuragin (koji bi trebalo da bude prelep i šarmantan negativac) i naravno, Andrej Bolkonski (isključivo kada je u pitanju fizički izgled, mada priznajem da po tom pitanju možda nisam objektivna, s obzirom na to da je upravo on moja večna književna simpatija).

Priča je pomalo razvodnjena i akcenat je stavljen na dramu i romansu (nazovimo to prosto „Mir“), dok je filozofski deo romana, kao i zapažanja o politici i ratu („Rat“) stavljen u drugi plan. Iako se često može čuti da ruske klasike treba gledati isključivo u ruskoj realizaciji, mislim da ovoj seriji treba dati šansu, ako ništa, a onda bar da se podsetite samog romana.

Macbeth

Jedna od najpoznatijih Šekspirovih tragedija, „Magbet“, večiti je izazov za reditelje, kako pozorišne tako i filmske. Najnovija adaptacija dolazi kao delo australijskog reditelja po imenu Džastin Kurzel. Ono što je zanimljivo jeste da je ovo Kurzelov drugi film. Glavne uloge tumače Majkl Fasbender i Marion Kotilard.

Film se vodi kao rated R (što i priliči jednoj Šekspirovoj tragediji), ali nije previše mučan za gledanje. Iako je mračan, film je vizuelno prelep (sa estetske tačke gledišta), a kada na to dodate autentučne replike iz same drame, dobijate nesvakidašnje filmsko ostvarenje ovog tipa. Jedina zamerka koju imam je lik lejdi Magbet, koja je zaslužila snažniju glumicu, ali ukoliko sagledate pozitivne i negativne strane ovog filma, pozitivno će prevladati.

Priznajem da sam se, otkako sam pogledala film Titus, u režiji Džuli Tejmor, sa Entoni Hopkinsom u glavnoj ulozi, trajno razmazila kada su adaptacije Šekspira u pitanju (eto još jedne preporuke!), ali i Macbeth je svakako vredan pohvale.

Dickensian

Da li ste ikada, čitajući Dikensa, imali utisak da se neki od njegovih junaka iz različitih romana zapravo poznaju? Da zajedno hodaju ulicama Londona, posećuju iste prodavnice i pabove? Niste jedini.

Autor serije Dickensian, Toni Džordan, rešio je da sruši granice sazdane od korica knjiga i prikaže gledaocima Dikensov London na potpuno nov način: spajajući neke od najpoznatijih priča ovog autora u jednu sasvim novu. Prepoznaćete junake i zaplete iz „Božićne pesme“, „Velikih očekivanja“, „Olivera Tvista“, „Sumorne kuće“, „Stare prodavnice retkosti“ i drugih romana, ali iz potpuno nove perspektive.

Kada je o recepciji reč, kritike su podeljene. Sa jedne strane, uzvici oduševljenja zbog originalne ideje i novog viđenja jednog od omiljenih pisaca čitalaca širom sveta; sa druge strane, negodovanje zbog činjenice da, iako su iskorišćeni Dikensovi junaci, to što gledamo zapravo nije Dikens. Ja bih rekla samo: i jeste i nije.

Upoznajte gospođicu Havišam pre nego što ju je zadesila tragična sudbina. Gledajte ozloglašenog Skrudža i pitajte se da li će se susreti sa duhovima. Pratite neumornog inspektora Baketa dok pokušava da odgovori na pitanje ko je ubio Džejkoba Marlija. Zakoračite u Dikensov svet kakav do sada niste imali prilike da posetite, i zajedno sa autorima serije, pustite mašti na volju.