Često mi se događa u poslednje vreme da, ako
pročitam neku baš dobru knjigu, potražim informaciju o tome da li je po njoj
snimljen neki film. Iako u većini slučajeva važi ono čuveno „knjiga je bila
bolja“, i dalje volim da gledam ekranizacije svojih omiljenih dela. Ponekad se
silno razočaram (mada ne znam da li je to pravi termin), ali se dešava da se
ponekad pozitivno iznenadim (neki od mojih omiljenih filmova su inspirisani
knjigama). U poslednje vreme sam, sasvim nenamerno, napravila mini maraton
ekranizacija književnih dela. Izgleda da je došla ta sezona kada režiseri
nemaju svežih ideja, pa igraju na siguricu. Sličan takav talas smo imali vrlo
skoro, sa „Velikim Getsbijem“, „Anom Karenjinom“ i „Gospođom Bovari“. Ovoga
puta je, čini mi se, sezona malo uspešnija. Evo šta sam gledala u poslednjih
nekoliko dana, a da mislim da je vredno preporuke:
War and Peace
Po mnogima jedan od najboljih romana ruskog realizma,
Tolstojev „Rat i mir“ obreo se, kako na malim, tako i na velikim ekranima
nekoliko puta do sada. BBC je, međutim, rešio da ponovo oživi dobro poznate
likove i ovoga puta se baš potrudio – priča se da je ovo najplaćenija serija
koju je BBC ikada radio.
U pitanju je mini serija, od svega šest epizoda
od po sat vremena. Serija je snimana u Rusiji, Litvaniji i Letoniji, tako da
obiluje autentičnim pejzažima. Glavne uloge tumače Lili Džejms, Džejms Norton i
Pol Dejnou.
Kasting je, po mom skromnom mišljenju dobar, sa
pojedinim izuzecima. Pol Dejnou je kao stvoren za ulogu Pjera, a Lili Džejms za
ulogu Nataše (iako na trenutke može biti previše teatralna i zbog toga
iritantna kao glumica, ako se setite Tolstojeve Nataše, shvatićete da joj je to
u ovom slučaju plus). Većina sporednih likova je dobro odigrana, među kojima se
ističu Marija i princ Bolkonski, kao i princ Kuragin i njegova ćerka Jelena.
Likovi kojima nisam zadovoljna su Anatol Kuragin (koji bi trebalo da bude
prelep i šarmantan negativac) i naravno, Andrej Bolkonski (isključivo kada je u
pitanju fizički izgled, mada priznajem da po tom pitanju možda nisam
objektivna, s obzirom na to da je upravo on moja večna književna simpatija).
Priča je pomalo razvodnjena i akcenat je stavljen
na dramu i romansu (nazovimo to prosto „Mir“), dok je filozofski deo romana,
kao i zapažanja o politici i ratu („Rat“) stavljen u drugi plan. Iako se često
može čuti da ruske klasike treba gledati isključivo u ruskoj realizaciji,
mislim da ovoj seriji treba dati šansu, ako ništa, a onda bar da se podsetite
samog romana.
Macbeth
Jedna od najpoznatijih Šekspirovih tragedija,
„Magbet“, večiti je izazov za reditelje, kako pozorišne tako i filmske.
Najnovija adaptacija dolazi kao delo australijskog reditelja po imenu Džastin Kurzel.
Ono što je zanimljivo jeste da je ovo Kurzelov drugi film. Glavne uloge tumače
Majkl Fasbender i Marion Kotilard.
Film se vodi kao rated R (što i priliči jednoj
Šekspirovoj tragediji), ali nije previše mučan za gledanje. Iako je mračan,
film je vizuelno prelep (sa estetske tačke gledišta), a kada na to dodate
autentučne replike iz same drame, dobijate nesvakidašnje filmsko ostvarenje
ovog tipa. Jedina zamerka koju imam je lik lejdi Magbet, koja je zaslužila
snažniju glumicu, ali ukoliko sagledate pozitivne i negativne strane ovog
filma, pozitivno će prevladati.
Priznajem da sam se, otkako sam pogledala film
Titus, u režiji Džuli Tejmor, sa Entoni Hopkinsom u glavnoj ulozi, trajno
razmazila kada su adaptacije Šekspira u pitanju (eto još jedne preporuke!), ali
i Macbeth je svakako vredan pohvale.
Dickensian
Da li ste ikada, čitajući Dikensa, imali utisak
da se neki od njegovih junaka iz različitih romana zapravo poznaju? Da zajedno
hodaju ulicama Londona, posećuju iste prodavnice i pabove? Niste jedini.
Autor serije Dickensian,
Toni Džordan, rešio je da sruši granice sazdane od korica knjiga i prikaže
gledaocima Dikensov London na potpuno nov način: spajajući neke od
najpoznatijih priča ovog autora u jednu sasvim novu. Prepoznaćete junake i
zaplete iz „Božićne pesme“, „Velikih očekivanja“, „Olivera Tvista“, „Sumorne
kuće“, „Stare prodavnice retkosti“ i drugih romana, ali iz potpuno nove
perspektive.
Kada je o recepciji reč, kritike su podeljene. Sa
jedne strane, uzvici oduševljenja zbog originalne ideje i novog viđenja jednog
od omiljenih pisaca čitalaca širom sveta; sa druge strane, negodovanje zbog
činjenice da, iako su iskorišćeni Dikensovi junaci, to što gledamo zapravo nije
Dikens. Ja bih rekla samo: i jeste i nije.
Upoznajte gospođicu Havišam pre nego što ju je
zadesila tragična sudbina. Gledajte ozloglašenog Skrudža i pitajte se da li će
se susreti sa duhovima. Pratite neumornog inspektora Baketa dok pokušava da
odgovori na pitanje ko je ubio Džejkoba Marlija. Zakoračite u Dikensov svet
kakav do sada niste imali prilike da posetite, i zajedno sa autorima serije,
pustite mašti na volju.
Meni je "Rat i mir" najlošija od ove tri, ali nije loša generalno, dobro dođe kao podsetnik, ako ništa drugo :)
ReplyDeleteHvala, hvala, hvala <3 :D Trudiću se da i dalje bude tako... i bolje! :)
ReplyDeleteJedino sam do sada pogledala Macbeth, Rat i mir nameravam neko vreme, a za Dickensian sam čula, ali nikako da bacim pogled.
ReplyDeleteNišta lepše nego kada se po dobroj knjizi snimi isto tako dobar film. :)
Slažem se :)
DeleteDickensian nešto nije imao baš jaku medijsku kampanju, ne znam zašto. A odlična je serija, peporučujem!