Rebeka – Dafne di Morije

Dafne di Morije (1907-1989) rođena je u Londonu, kao ćerka menadžera poznatih glumaca. Od malena je bila strastveni čitalac, a pisanjem je počela da se bavi već u ranim dvadesetim godinama. Prvi roman „Duh ljubavi“ objavila je 1931. godine, a svetsku slavu je stekla sedam godina kasnije, objavljivanjem romana „Rebeka“, po kojem je i danas čuvena širom sveta. Bila je veoma plodan pisac, za života je objavila više od 40 književnih dela, među kojima su romani, zbirke kratkih priča, dramski tekstovi i eseji. Njeni romani inspirisali su brojne holivudske režisere. Samo „Rebeka“ se pojavila na platnu u više od pet različitih verzija, od kojih je, verovatno, najpoznatija ona Hičkokova, snimljena dve godine nakon objavljivanja samog romana.

Roman „Rebeka“ čitamo kroz perspektivu neimenovane naratorke koju poznajemo samo kao drugu gospođu De Vinter. Na jednom od svojih putovanja sa svojom bogatom družbenicom (koja joj je ujedno i poslodavac), naratorka upoznaje izvesnog Maksima de Vintera, bogatog udovca iz Engleske. Jedino što o njemu zna, a što je čula kroz glasine, jeste da je De Vinter došao u Monte Karlo kako bi se oporavio od teškog duševnog stanja u koje je zapao nakon što se njegova supruga, po kojoj roman nosi naziv, udavila. Iznenadno loše zdravstveno stanje njene družbenice daje joj priliku da sa De Vinterom provede nekoliko dana nasamo i da se u njega zaljubi. Iako joj ova ljubav deluje neostvarivo, Maksim de Vinter će je, nekoliko trenutaka pre nego što bi trebalo da napusti Monte Karlo, zaprositi i pozvati je da sa njim provede život u Menderleju, imanju o kojem joj je toliko pričao. Nakon bajkovitog medenog meseca, mladenci stižu u Menderlej i već sa upoznavanjem gospođe Denvers, kućepaziteljke, novopečena gospođa De Vinter shvata da život u novom okruženju neće biti onakav kakvim ga je zamlišljala.

Iako preminula, Rebeka ubrzo postaje centralni lik ovog romana. Čitavo imanje odiše njenim prisustvom i naratorka oseća da je svi porede sa bivšom suprugom svog novog muža. Nenaviknuta na život aristokratije, gospođa De Vinter se teško uklapa u novu sredinu, a gospođa Denvers, bivša Rebekina sobarica, ne propušta priliku da joj prilagođavanje učini još težim. Rebeka je novoj gazdarici imanja predstavljena kao anđeoska figura: žena retke lepote, ponositog držanja i milog duha. Ukratko, Rebeka je žena sa kojom je teško takmičiti se, čak i pošto više nije među živima. Ipak, kako radnja odmiče, čitalac saznaje da Rebeka ima i svoju tamnu stranu, a da Menderlej skriva tajne dostojne najjezivije gotske atmosfere.

Dafne di Morije svoj roman gradi uz konstantu napetost i nemir svoje protagonistkinje prebacuje na čitaoca. Čitavo iskustvo čitanja ovog dela obavijeno je slutnjom da će se dogoditi nešto loše, kao i činjenicom da smo svakom sledećom stranicom bliži da otkrijemo šta. „Rebeka“ se često poredi sa mračnim gotskim romanima i ovo poređenje ima smisla. Iako u ovom romanu nema duhova i imanja koje su zaposeli duhovi u pravom smislu te reči, Rebekin duh provejava kroz svaki predmet Menderleja i kroz svaku rečenicu romana, dovodeći naratorku na granicu zdravog razuma.

„Rebeka“ se vodi kao ljubavni roman, ali nemojte nasesti na ovu etiketu. U ovoj knjizi nećete uživati u romantičnim scenama koje čitateljke dovode do suza, ali ćete naići na elemente trilera i gotske misterije, pa možda čak i horora (zavisno od kriterijuma pojedinačnog čitaoca). Ipak, nemojte zaboraviti da je najpoznatija ekranizacija ovog romana upravo ona koju je režirao Hičkok.

Najpoznatiji roman Dafne di Morije vrlo brzo je postao bestseler, a danas s pravom nosi titulu klasika 20. veka. Roman je imao velikog uticaja na razvoj žanra psihološkog trilera, a sama autorka ga je nazvala „Studijom o ljubomori“ i gotovo stvorila tom prilikom topos Savršene druge žene. Jeziva atmosfera, nepouzdani narator i sposobnost autorke da održi pažnju čitaocima obrtima koje je teško očekivati, čine da „Rebeka“ nikada ne gubi na savremenosti. Nemojte preskočiti ovaj roman, uverite se i sami zbog čega je tako.

Ocena: 4.5/5

Reading Challenge: Klasik 20. veka