Alesandro Karera je rođen 1954. godine u Italiji, gde je diplomirao teorijsku
filozofiju. Profesor je italijanske i komparativne književnosti na Univerzitetu
u Hjustonu, a predavao je i na univerzitetima u Njujorku i Kanadi. Objavljivao
je prozu i poeziju, ali i dela iz teorije književnosti, filozofije i
muzikologije, među kojima se ističu „Muzika i psiha“, „Dokle je stigao strašni
sud“, „Savršena mlada“ i „Čudesan život diplomiranih književnika“.
„Čudesan život diplomiranih književnika“ je kratak roman čiji naslov verovatno govori
više od bilo koje recenzije. Na ovu knjigu sam slučajno naišla, a kako sam i
sama „diplomirani književnik“, podrazumevalo se da moram da je kupim i uporedim
svoj „čudesni život“ sa životima junaka ovog italijanskog pisca. Naslov je
obećao satiru, a roman je ispunio obećanje. Ne treba biti diplomirani
književnik da bi znao kakav život očekuje ljude koji u današnje vreme odaberu
ovu vokaciju.
Priča romana prati dva potpuno različita
diplomirana književnika. Renato je
profesor u školi koji odlučuje da u poznom životnom dobu promeni profesiju i
tajno odlazi na kurs prodaje terapeutske gline. U tome mu pomaže Rino, nezaposleni diplomirani
književnik koji sanja o stalnom zaposlenju, dok jedva sastavlja kraj s krajem
kao korektor i autor iz senke čije tekstove potpisuju lenji (a itekako
zaposleni) novinari.
Zaplet se bazira na tipičnoj komediji zabune,
kada Rino zauzme Renatovo mesto, dok je ovaj na lažnom bolovanju. U čitavu tu
zbrku su uključene i sestre bliznakinje od kojih je jedna doktorka koja dolazi
da obiđe bolesnog Renata, a druga je striptizeta (pogađate, takođe diplomirana
književnica) koja dolazi da ga oraspoloži za rođendan, ali i još nekoliko
Renatovih kolega čija imena takođe počinju na slovo R (ovu ničim izazvanu
aliteraciju ćemo pripisati profesionalnoj deformaciji autora). Takođe, tu je i
vlasnik kineskog restorana za kog Rino smišlja poruke za „kolačiće sudbine“,
ali i junačka odbrana jedne škole...
Da li je u pitanju komedija? Jeste. Koliko će vas
oraspoložiti? Nisam sigurna, naročito ako ste po struci isto što i junaci ovog
romana, ili, da budemo iskreni, ponosni vlasnik diplome bilo koje humanističke
nauke. Ova knjiga je univerzalnija nego što mislite. Sa jedne strane, reći će
vam sve ono što vam je okolina govorila kada ste odlučili da upišete baš taj
fakultet, a sa druge strane, možda će vam laknuti (ili vas potpuno
obeshrabriti) kada saznate da sudbina diplomiranih književnika nije ništa bolja
ni u Italiji, kolevci humanizma i renesanse.
„Jedan
nezaposleni diplomirani književnik je prizor koji kida i najtvrđa srca. Jedan
nezaposleni diplomirani književnik je neko ko je pošao autoputem života,
pogrešno sledio putokaze za radove u toku i sada ne zna više kako da se opet
vrati na pravi put. Ništa na svetu nije toliko beskorisno kao nezaposleni
diplomirani književnik. Asteroid koji je ispao iz svoje galaksije ima više
razloga da egzistira nego nezaposleni diplomirani književnik. Jedan neuron koji
živi milijarditi deo sekunde više doprinosi univerzumu nego nezaposleni
diplomirani književnik. Jedna jalova genetska mutacija zadovoljnija je svojom
ulogom u evoluciji vrste od jednog nezaposlenog diplomiranog književnika.“
Hvala od srca, gospodine Karera.
Ipak, nije sve tako crno. Ovo je knjiga koja, uprkos
povremenim niskim udarcima i mračnim opaskama, odiše optimizmom. U skladu sa
pravilima klasične komedije, priča ima srećan kraj i poručuje da ne treba
odustati od svojih snova, jer za svakoga na ovom svetu postoji mesto, ali i
šansa, pa čak i za jednog nezaposlenog diplomiranog književnika.
Ocena:
3.5/5
Reading Challenge: Glavni junak sa kojim deliš profesiju
Ma ovo je za nas i pisano :D
ReplyDelete