Mesečni favorit – septembar

Prvi post sa nove adrese!

Uspeli smo, preselili smo se, nismo se poubijali, ništa nismo izgubili (valjda). Poslednjih nekoliko dana sam bila nedostupna za ceo svet, jer je projekat „prokrči stan tako da kroz njega može da se prođe, a da se ništa ne preskače“ bio apsolutno na prvom mestu. Taj projekat je uspešno završen i sada je na redu onaj manji, zvani „skloni te kutije iz ćoškova i povadi stvari iz njih, inače će večno ostati tu gde jesu“, ali on ima duži rok za izradu.

Ovo, naime, nije bila obična selidba, jer su se sa nama selili i kućni ljubimci (da preciziram: pas, mačka i četiri mačeta), pa je pored uobičajenog fizičkog umora tu bio i onaj psihički prouzrokovan Okijevim konstantnim „hajdemo kući“ cviljenjem ispred vrata i Ćipikinim besnim negodovanjem jer ne može da se švrćka po komšiluku (mislim da je neophodno da napomenem da smo se preselili iz kuće u stan, i da mačka zbog toga pati više nego pas).

Prošlo je skoro nedelju dana, stan polako poprima odlike doma; pas nije depresivan (više nego obično), a mačka deluje kao da više ne želi da nas ubije, i evo konačno imam vremena i snage da sednem i napišem post.

Čitava frka oko selidbe se, na moju veliku žalost, odrazila na aktivnost na blogu, ali nekim čudom, ipak sam našla vremena da čitam. Uglavnom u onim trenucima kada sam bila toliko umorna i rame mi nije dopuštalo da podignem ništa teže od knjige. Inače, povreda je i dalje aktuelna, ali to verovatno nije baš začuđujuća vest. Kada bi ekipa sa fizikalne znala šta radim u slobodno vreme, verovatno bi mi ukinula zdravstveno osiguranje (ali, eto, ne znaju, pa sledeće nedelje krećem na treći krug terapija, i ovog puta se zapravo radujem tome).

U septembru sam pročitala čak šest knjiga i to:

1. Noćni cirkus – Erin Morgenstern

2. Sve ptice pevaju – Ivi Vajld

3. Procep u vremenu – Dženet Vinterson

4. Posle tebe – Džodžo Mojes

5. Papina kći – Dario Fo

6. Treći sektor – Mirjana Đurđević

Apsolutni favorit ovog meseca je „Treći sektor“, veoma kratak roman moje (definitivno) omiljene domaće autorke, Mirjane Đurđević. Ovu knjigu sam pronašla na festivalu ČitamČitaš i ovom prilikom želim da se zahvalim osobi koja ju je tamo ostavila, pošto nisam ni znala da knjiga postoji, a toliko mi je dobro došla posle selidbe, kao štivo koje se brzo i lako čita, opušta i zasmejava. Ako do sada niste čitali knjige ove autorke, obavezno ispravite tu kobnu grešku. Kome god da sam je preporučila (a preporučujem je svima), niko se nije razočarao. Ukoliko ste nestrpljivi da sačekate recenziju „Trećeg sektora“, možete baciti pogled na recenzije drugih romana o kojima sam pisala (OVDE i OVDE), čisto da vidite o čemu je tačno reč.

E sad, pošto poprilično kasnim sa recenzijama (od svih knjiga pročitanih u septembru, na blogu je osvanuo samo „Noćni cirkus“, a ukoliko ste to propustili, tekst vas čeka OVDE), rešila sam da iskoristim novonastalu prednost i konačno se bacim na čitanje „Tuđinke“ (Outlander) Dajane Gabaldon. Seriju obožavam, a pre njenog prikazivanja nisam ni znala za postojanje ovih knjiga, pa je moja sreća bila neopisiva jer ne moram da čekam godinu dana do sledeće sezone, već lepo mogu da se uhvatim ukoštac sa knjigama i saznam šta će se događati. Serijal je veoma obiman, za sada je napisano osam knjiga, od kojih svaka ima gotovo hiljadu stranica, tako da imam dovoljno vremena da do leta sustignem seriju (pošto, naravno, planiram da osim toga čitam još nešto).

I eto, uplivasmo u oktobar, Beogradski sajam knjiga samo što nije, vreme je da se pravi spisak (ja uveliko radim na tome). Imate li plan za kupovinu? Šta ste čitali u septembru? Jeste li pročitali neku od knjiga sa mog spiska? Pišite u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3