Outlander (Tuđinka) – Dajana Gabaldon

Dajana Gabaldon je američka autorka, rođena 1952. godine. Po struci je diplomirani zoolog, magistar biologije mora i doktor ekologije, pa je, pre nego što se posvetila pisanju, godinama radila kao univerzitetski profesor. Interesantno je da je prvi roman u serijalu „Tuđinka“ (Outlander) počela da piše iz razonode, zarad vežbe. Kako sama kaže, nije ni sanjala da će joj pisanje doneti svetsku slavu. Iako je prvu knjigu objavila 1991. godine, a nakon toga još sedam knjiga u serijalu, istinsku slavu je doživela tek nakon ekranizacije priče o Kler Rendal, 2014. godine. Serija Outlander je izuzetno dobro prihvaćena i Gabaldonovoj je donela na hiljade novih čitalaca koji možda pre toga nikada nisu čuli za nju. Serijal je širom sveta doživeo nova izdanja i trenutno je popularniji nego što je ikada bio otkako je objavljen.

Kler Rendal se, nakon što je nekoliko godina provela na frontu kao bolničarka, otisnula na drugi medeni mesec sa svojim mužem Frenkom. Odluka o destinaciji za odmor je pala na Škotsku, posebno interesantnu Frenku koji je po zanimanju istoričar, jer bi tu, uz pomoć određenih učenjaka, možda uspeo da sazna nešto više o svom poznatom pretku, Džonatanu Rendalu, koji je ostavio trag u istoriji po svom učešću u gušenju ustanka klanova Škotske u 18. veku. Oktobar je 1945. godine i oni saznaju da se u blizini mesta u kojem su odseli i dalje skupljaju žene kako bi proslavile Noć mrtvih i to je za Frenka retka prilika da (krišom) prisustvuje ovom neobičnom paganskom ritualu.

Sutradan će se Kler, u potrazi za retkim lekovitim biljem, vratiti na brdašce sa drevnim hramom koji čini kružno kamenje nalik na Stounhendž i, obuzeta neobičnom atmosferom mesta, dodirnuvši drevno kamenje, izgubiće svest. Probudiće se u tišini nezamislivoj za 20. vek, koju remeti bivšoj ratnoj bolničarki dobro poznata buka – uzrujani povici muškaraca u daljini i zvuk vatrenog oružja. Još uvek dekoncentrisana od gubljenja svesti, Kler kreće ka mestu na kojem je ostavila auto, ali njega nema. Ne samo da nema automobila, već nema ni puta, a šuma je mnogo gušća nego što je pamti. Uskoro će ugledati muškarce koje je maločas čula – u crvenim kaputima, sa starinskim puškama – i shvatiće sa olakšanjem da je upala na nekakav filmski set. Međutim, susret sa čovekom koji izgleda gotovo identično kao njen muž, a koji se predstavio kao Džonatan Rendal, nateraće je da posumnja da je u pitanju instalacija. A događaji koji će potom slediti – oteće je (ili bolje rečeno spasiti) grupa muškaraca obučena u škotsku narodnu nošnju, i odvešće je u kolibu bez struje i kanalizacije, gde će mladiću po imenu Džejmi previti rane delom sopstvene haljine – nateraće je da poveruje u neverovatno.

Legende su istinite, drevno kamenje je neka vrsta portala, i ona, Kler Rendal, vratila se 200 godina kroz vreme i našla se, sama i bespomoćna, u 1743. godini, u društvu pripadnika jednog škotskog klana.

I ja sam, kao i većina (da se ne lažemo), prvi put čula za Dajanu Gabaldon zahvaljujući seriji Outlander, koju pomno i pobožno pratim otkako je počela da se emituje. Ovo je zapravo bio redak slučaj da sam prvo odgledala adaptaciju, a tek nakon toga pročitala knjigu i mogu vam reći da je to redosled koji preporučujem, a evo i zbog čega.

Promotivni poster za prvu sezonu serije

Prvo i osnovno, prva sezona serije verno prati roman sve do poslednjih par poglavlja, uz nekoliko sitnih izmena pretežno nebitnih za razvoj radnje. Neke scene su izbačene, neke su dodate zarad dramatizacije, ali uprkos tome, ovo je jedna od najvernijih adaptacija koje sam ikada gledala. Drugo, kasting je odličan (nije se bez razloga pola svetske ženske populacije zaljubilo u Džejmija) i čitajući knjigu sam sve vreme u glavi imala likove iz serije, što mi u ovom slučaju uopšte nije bio problem. Treće, i najbitnije, ukoliko želite da čitate romane u originalu, a niste baš stručnjak glede škotskog dijalekta, serija će vam pomoći da savladate određene izraze i klizićete kroz roman lagano, kao da ste odrasli u škotskom kiltu (kao što rekoh, adaptacija je toliko verna da su čak i određeni dijalozi u potpunosti preneti na ekran).

Iako i sama volim da čitam srpske prevode romana (pod uslovom da su dobri), odlučila sam se za originalnu verziju iz nekoliko razloga. Prvi je prosto praktičan – još uvek nisu prevedeni svi delovi i nigde nisam našla informaciju o tome kada će se ostatak serijala naći na našem tržištu (moja pretpostavka je da će pratiti emitovanje serije, a ja ne želim da čekam toliko). I drugi je sasvim logičan – s obzirom na specifičan stil pisanja i još specifičniji način izražavanja većine likova u romanu, plašila sam se da će ova distinkcija ili izostati u prevodu, ili će biti karikirana, a nijedna verzija od te dve mi nije prihvatljiva u ovom slučaju (sve ovo pričam napamet, pošto nisam imala prilike da zavirim u bilo koje od naših izdanja).

Ukoliko niste upoznati ni sa serijom ni sa knjigom, reći ću vam samo da Kler najpre očajnički pokušava da se vrati u svet kojem pripada, ali situacije u kojima se zatiče to prosto ne dozvoljavaju. Kroz čitav roman Kler je rastrzana između dva sveta (i dva muškarca), ali i sama zna da može da izabere samo jedan. Kada joj okolnosti konačno dopuste da se vrati kroz portal, ona, potpuno neočekivano, bira da ostane sa Džejmijem, u okrutnom okruženju 18. veka. No, u svemu tome postoji jedan problem. Njeno poznavanje istorije Škotske, koje je stekla slušajući Frenkova oduševljena izlaganja, stavlja je u posebnu situaciju. Ona zna šta budućnost nosi njenim novim prijateljima, a budućnost svakako nije na njihovoj strani. Knjiga završava dobro poznatim pitanjem koje čoveka muči vekovima: da li bi, ukoliko bismo se vratili u prošlost, naši postupci mogli da izmene budućnost, odnosno sadašnjost kakvu znamo? Kler i Džejmi će upravo to pokušati da urade.

„Tuđinka“ je, kao i svaki naredni roman u serijalu, veoma obiman, ali se lako i brzo čita. Zbog toga vam, ako ste zavoleli seriju, preporučujem da čitanje serijala počnete od prve knjige, iako vam neće pružiti mnogo toga što već niste videli. Priča je takva da ćete uzbuđeno leteti kroz stranice iako znate šta vas čeka.

Dajana Gabaldon je izvrstan pisac koji vrlo vešto kombinuje žanrove, pa ćete u ovom istorijskom romanu pronaći pomalo fantastike, ljubavnog romana, brutalnih scena teških za osetljive stomake, ali i vesele komedije. Ono što ovaj roman čini izuzetnim jeste što je autorka izbegla većinu zamki u koje bi manje vešti pisci zasigurno upali. Njena obrada teme položaja žena u 18. veku (iz perspektive emancipovane žene koja stiže iz dvadesetog) je vrlo objektivna i ne zapada u napadan feminizam. Ideja da Kler bude baš žena istoričara je odlična: njeno poznavanje istorije je izvan prosečnog nivoa, ali opet ne preterano (prisustvovaćete situacijama kada se Kler nervira jer nije predanije slušala svog muža, i kada se kaje jer je njegovu opsednutost istorijom često smatrala dosadnom); kao i njeno poznavanje medicine, koje će, iako će joj obezbediti određeni položaj, u pojedinim situacijama biti potpuno beskorisno, jer ipak, pričamo o vremenu i mestu u kojem su antibiotici u ravni sa naučnom fantastikom, a na momente i opasno (istorija je često isceliteljke brkala sa vešticama).

Drugi roman u serijalu, Dragonfly In Amber (kod nas preveden kao „Vilin konjic u ćilibaru“) drugačiji je od druge sezone serije, tako da bi trebalo da bude još interesantniji za čitanje. No, o tome više u nekom narednom postu, kada stigne na red za čitanje (kako stvari stoje, to će biti vrlo, vrlo uskoro). A do tada, ukoliko već niste, obavezno pronađite svoj primerak ovog romana, garantujem vam da se nećete pokajati.

Ocena: 5/5