Frajer sa susednog groba / Porodični kavez – Katarina Mazeti

Katarina Mazeti je švedska književnica rođena 1944. godine. Pre nego što je počela da piše, radila je u prosveti, a zatim i kao voditelj i producent emisija na Švedskom radiju. Napisala je dvadesetak knjiga, kako za odrasle, tako i za decu, a svetsku slavu joj je doneo upravo roman „Frajer sa susednog groba“ (1999), koji je prodat u nekoliko miliona primeraka širom sveta.

„Frajer sa susednog groba“ nosi određenu autobiografsku notu. Baš kao i junakinja romana, Dezire, i autorka je zbog ljubavi iza sebe ostavila život u gradu i preselila se na farmu. Shvatila je da ljudi iz grada zapravo nemaju predstave kako je to živeti na selu i to joj je bio glavni motiv za pisanje ovog romana.

Roman je ispripovedan iz dve perspektive. Dezire je moderna gradska devojka, zaposlena u biblioteci, načitana, obrazovana i naklonjena minimalizmu. Beni je farmer, bez trunke slobodnog vremena, koji mašta o savršenoj ženi koja će mu kuvati domaća jela, štrikati čarape i izroditi gomilu dece.

Šanse da se Beni i Dezire sretnu gotovo su nepostojeće, ali putevi im se ukrštaju na groblju, gde Beni još uvek žali smrt svoje majke, a Dezire se bori sa, po njenom skromnom mišljenju, nedovoljnom količinom tuge zbog neočekivane smrti svog muža. Najpre će oboje biti uvređeni prisustvom onog drugog. Dezire će o Beniju misliti kao o Šumaru, iznervirana činjenicom da od susednog groba pravi nešto nalik na botaničku baštu. Beni će biti zbunjen „bledom“ pojavom ove neobične devojke praznog pogleda, koja posete groblju koristi kako bi škrabala po svojoj sveščici.

Potpuno neočekivano, međutim, njih dvoje će otići zajedno na piće, oboje pogurani usamljenošću koja ih pritiska. Kolizija ova dva nespojiva sveta rezultiraće najzad privlačnošću koju nije moguće obuzdati.

Ali ovo nije uobičajena ljubavna priča. Katarina Mazeti u svom romanu daje floskuli „suprotnosti se privlače“ sasvim novu dimenziju. Što se bolje budu upoznavali, i Beniju i Dezire će biti jasno da je njihova veza osuđena na propast. Beni ne može da se opusti u njenom „apotekarski“ belom stanu sa čijih zidova vrebaju police pretrpane knjigama („Ona izgleda kao neko ko bez prestanka čita i to dobrovoljno. Debele knjige, štampane sitnim slovima i bez slika“); Dezire ne može da poveruje da i dalje postoje kuće ispunjene goblenima, kičastim figuricama i šustiklama („Možda sam rasista, ali ne one uobičajene vrste“), a sam ulazak u Benijeve štale joj je nalik na noćnu moru.

Ljubav nema veze sa racionalnošću, to je jasno, ali da li fizička privlačnost može da bude dovoljna da „nemoguća“ veza uspe? Šta uopšte definiše ljubav? Strast ili zajednički hobiji? Autorka lukavo u priču ubacuje Dezirinog pokojnog muža sa kojim je imala naizgled savršen brak, u kojem ipak nije bila srećna. Oni su bili par poput onih iz kataloga: sličnog obrazovanja i interesovanja, puni razumevanja jedno za drugo, ali da li su se istinski voleli? Ista je situacija sa Benijem i Anitom – ženom kakvu celog života priželjkuje, ženom koja je sve ono što mu je potrebno i koju bez razmišljanja ostavlja zbog Dezire.

Dezire i Beni su izuzetno realistični likovi, što znači da su daleko od savršenih. Brza smena perspektiva u romanu će vam otežati da zauzmete stranu, u jednom trenutku ćete se složiti sa Dezire, dok ćete već u sledećem sažaljevati Benija. To je, uprkos namernom preterivanju na kojem autorka insistira, ono što ovaj roman čini tako životnim i bliskim čitaocu. „Frajer sa susednog groba“ jeste ljubavna priča, ali ne onakva kakvu često srećemo u romanima. Katarina Mazeti nas podseća da ljubav  u suštini nije satkana od romantičnih šetnji po mesečini, već od svakodnevnih, često bezizlaznih situacija koje nimalo nisu bajkovite.

Da li onda treba verovati u bajke? Autorka odbija da odgovori na to pitanje i roman ostavlja potpuno otvorenim. Tu na scenu stupa drugi roman o Dezire i Beniju, naslovljen nimalo optimistično kao „Porodični kavez“, koji sam, zbog tempa prvog dela i iskrene vezanosti za junake, počela da čitam čim sam zatvorila korice prethodnog. I zaista, ova dva romana se mogu čitati kao jedan.

„Porodični kavez“ počinje upravo tamo gde „Frajer sa susednog groba“ staje i predstavlja novu fazu zajedničkog života ovih junaka. Dezire prihvata kompromis, prodaje svoj beli stan i seli se na Benijevu farmu, a roman se hvata ukoštac sa novim stereotipima, ovoga puta onim o rodnim ulogama.

I taman kada se Beni pomiri sa činjenicom da nikada neće imati „savršenu ženu“, Dezire to postaje, ili se bar svojski trudi da to postane. „Račić“ koji je osvojio Benija polako nestaje, dok sam Beni ne pristaje na kompromise i odbija da promeni i najmanju sitnicu, ne samo u pogledu njihove veze, već i stila života uopšte. Ali Beni i dalje nije negativac. Uhvaćen u mrežu „starih vremena“, on nije u stanju da se promeni i napreduje. Vremena se menjaju, mali farmeri nestaju, ali on tvrdoglavo drži do svojeg, čak i kada se porodica nađe na rubu egzistencije.

Tema kompromisa u zajedničkom životu dobija vodeću notu u „Porodičnom kavezu“. Svaka veza nas menja, ali gde je granica? Smemo li dozvoliti da zbog ljubavi izgubimo ono što suštinski čini našu ličnost? Da li je to zaista ljubav? Zbog čega žena mora biti ta koja će se predati u večitoj borbi polova? Zbog čega se takozvani „ženski“ kućni poslovi primećuju samo onda kada nisu obavljeni?

Ovaj humoristički roman iza šaljivog tona krije veoma važna pitanja sa kojima se svakodnevno susrećemo. Dokle je čovek spreman da ide zbog ljubavi i da li su samo fleksibilne osobe u stanju da vole?

„Frajer sa susednog groba“ bavi se razlikom između seoskog i gradskog života i provocira čitaoca da razmisli o prirodi emocija i tome koliki značaj one imaju u našem životu. „Porodični kavez“ preispituje situacije u kojima emocija nadvlada razum, ismeva standardizovane rodne uloge i sugeriše koliki uticaj ovaj standard ima čak i u razvijenim zemljama u 21. veku. Katarina Mazeti vrlo inteligentnim humorom udara pravo u centar, a čitaocima nudi jednu potpuno realističnu romansu kakvu, iako čestu u životu, retko srećemo između korica ljubavnih romana.

Ocena: 4/5

Izdavač: Odiseja