Mesečni favorit – novembar

Novembar je jedan od onih meseci kada kod mene važi zabrana kupovine knjiga. Prvo zbog sajma, naravno, jer svake godine dovučem brdo knjiga, a onda i zbog Noći knjige koja se održava u decembru. Ove godine Noć knjige pada 16. decembra (eto vam informacija iz prve ruke, možete utefteriti datum) i ja ću je sigurno posetiti. Ako slučajno ne znate, manifestacija se održava dva puta godišnje u svim Laguninim knjižarama u Srbiji i regionu i poznata je po velikim popustima koje možete ostvariti prvenstveno kada je reč o Laguninim izdanjima. Kako su popusti uglavnom veći nego na Sajmu, ja onda lepo uvek sačekam Noć knjige i donesem kući još jedno brdašce knjiga.

A kada je reč o čitanju, u skladu sa novembarskom „sezonom slava“, ovog meseca sam se bacala na „debeljuškaste“ knjige, i to tako što sam, baš kao i kada je reč o slavama, krenula od „mršave“ pa išla ka sve „debljim“, da bih završila (što baš i nema veze sa slavskom realnošću) jednom kratkom ali slatkom. I uprkos činjenici da ceo mesec kukam kako patim od čitalačke blokade (a ni pisanje mi ne ide baš glatko), veoma sam zadovoljna brojem pročitanih knjiga, a naročito brojem pročitanih strana u novembru. Evo moje „debele“ slavske družine, hronološkim redosledom:

1. Sto slučajeva – Danil Harms

2. Bahova sobarica – Antonio Gomez Rufo

3. Ulica svitaca – Kristin Hana

4. Rekvijem za Adama – Aleksandar Đuričić

5. Illuminae – Ejmi Kaufman  

6. Istorija svetla – Jan Njemec

7. Beba Bridžet Džouns – Helen Filding

Titula novembarskog favorita bi svakako trebalo da ide Harmsu, jer u njegovim knjigama uživam uvek i redovno im se vraćam, ali ovog puta pravim presedan i svima od srca preporučujem „Rekvijem za Adama“.

Moram da priznam da slabo čitam domaće pisce i da gajim određene predrasude prema savremenoj srpskoj književnoj sceni. Ne dičim se time, nijedna predrasuda nije dobra i ja se trudim da je prevaziđem, a u tome mi je ovaj roman prilično pomogao. Roman sam dobila na poklon od izdavačke kuće Urban Art, i kada sam počela da ga čitam nisam imala velika očekivanja i delovao mi je pomalo pretenciozno. Međutim, već posle nekoliko strana sam se ozbiljno zainteresovala i shvatila da ispred sebe imam nešto što obećava prilično kvalitetnu priču (i molila se u sebi da ostane tako do kraja). I bila sam u pravu. „Rekvijem za Adama“ je zaista kvalitetan roman, i već u narednom postu ću vam detaljno objasniti zbog čega to mislim. Za sada možete da se zadovoljite činjenicom da Harmsovo mesto favorita ustupam Aleksandru. A verujte mi, u mom slučaju to nije mala stvar.

Šta ste vi čitali ovog meseca? Kako se borite sa blokadama u čitanju? Kog savremenog pisca sa ovih prostora biste mi preporučili?

Do sledećeg posta,

Stš <3