Izazivam te - Book Tag

Znam da sam vam obećala da ću češće objavljivati booktag postove (poslednji je bio onaj o Sedam smrtnih grehova, gde ste izrazili želju da češće odgovaram na ovakve izazove), ali retko naiđem na neki koji mi deluje zanimljivo i koji u sebi ima neka originalna pitanja koja se ne javljaju u svakom drugom upitniku ovog tipa. Jedan, veoma interesantan i specifičan sam našla pre određenog vremena i planirala sam da ga objavim ovih dana (i hoću nekad u budućnosti), ali evo, danas sam na blogu Crni biser & Prodavnica snova slučajno pronašla ovaj, pa rekoh, lep je dan, kao stvoren za popunjavanje leksikona.

PRAVILA:

* Moraš da budeš iskren/a!

* Ne možeš da ne odgovoriš na pitanje!

* Moraš da taguješ bar još četvoro ljudi!

Koja knjiga je najduže na tvojoj polici nepročitana?

Ne mogu da odredim baš jednu, pošto imam nekoliko knjiga koje sam maznula mami i smestila ih na svoju policu još dok sam bila srednjoškolka (dakle... davno). Neke od tih planiram da joj vratim, pošto mesta na polici odavno nemam, a nove knjige stalno stižu, ali recimo da je jedna od onih koje stvarno nameravam da pročitam „Starost“ (u dva toma) od Simon de Bovoar.

Koju knjigu sada čitaš, koja je poslednja knjiga koju si pročitao/la i koju knjigu ćeš čitati sledeću?

Trenutno čitam „Nezaboravno kolektivno samoubistvo“ (Arto Pasilina), poslednja pročitana je „Doručak šampiona“ (Kurt Vonegat), a sledeća... pa nisam sigurna, ali vrlo verovatno će to biti „Janičar“ (Saša Edi Đorđević).

Koju knjigu svi vole ali je ti mrziš?

Već je poznato da mene super popularne i voljene knjige po pravilu ne obaraju s nogu, ali reći da neku od tih knjiga mrzim je možda malo preterano. No, ipak, knjiga koja mi u ovakvim situacijama uvek pada na pamet je „Ana Karenjina“. Morala sam da je čitam i u srednjoj školi i na fakultetu, i mrzela sam svaki sekund proveden uz nju. Ujedno, to je i jedna od retkih knjiga koju nisam uspela da pročitam u celosti (tj. čitala sam je „na preskok“). Znam da je to jedan od onih klasika koji se najčešće pojavljuju na listi omiljenih, a odgovor na pitanje „Zašto je to tako“ za mene ostaje nedokučiva misterija.

Za koju knjigu uporno govoriš da ćeš pročitati ali verovatno nećeš?

Budimo realni, to je verovatno nastavak serijala o Hiperionu (Den Simons). Čisto da napomenem, da vam stvari budu jasnije, u pitanju je omiljeni serijal mog muža. Pročitala sam prvu, na njegov nagovor, naravno, i ne mogu da kažem da mi se nije dopala, ali SF je žanr u kojem sam odavno prestala da uživam.

Koju knjigu čuvaš za penziju?

Paaaa, kako stvari stoje to će verovatno biti „Fineganovo bdenje“, ali pročitaću je jednom, samo da smognem snage i hrabrosti. I onda ću do kraja života da se hvalim kako sam to konačno učinila.

Poslednja stranica: virneš li pozadi da saznaš kraj ili čitaš redom?

Nikada ne virkam, ne volim spojlere. Uvek čitam knjigu „redom“, a ako sam nestrpljiva da saznam kako će se završiti... pa, prosto čitam brže. J

Izjave zahvalnost: traćenje papira i mastila ili zanimljiv dodatak?

Zavisi od knjige do knjige. Ukoliko je u pitanju beskrajna lista imena, samo preletim pogledom da vidim da li ću naići na neko ime koje mi je poznato. Ali tu često mogu da se nađu zanimljive stvari. Kada vidite koliko je neki autor istraživao, koliko ljudi je gnjavio kako bi knjiga bila što uverljivija, onda nekako još više cenite uložen trud.

S kojim likom iz knjige bi se zamenio/la?

Ovo je baš, baš teško pitanje, naročito zbog toga što se većina mojih omiljenih knjiga odvija u situacijama/svetovima u kojima baš i ne bih volela da se nađem. Na kog god lika da pomislim, odmah mi padne na pamet neka situacija koju ni u ludilu ne bih želela da proživim (Kler iz „Tuđinke“? O, bože, ne nikako; „Beskrajna priča“, „Alisa u Zemlji čuda“? Hmm... uz neke sitne izmene... „Autostoperski vodič kroz galaksiju“? Da! Možda bih malo mogla da budem Ford Prefekt, njemu je uglavnom bilo ok. Uglavnom).

Imaš li knjigu koja te podseća na nešto u tvom životu (mesto, vreme, osobu)?

„Pipi duga čarapa“. Kad god je se setim, ili prelistam knjigu, čitavo detinjstvo mi protrči kroz glavu. Eto, ona bi možda mogla da bude neko sa kim bih se menjala. Nema divnijeg književnog junaka na svetu od Pipi.

Koja knjiga je bila s tobom na najviše mesta?

Možda „Bludni sin“ od Bukovskog? Inače stalno vucaram knjige sa sobom, ali „Bludnog sina“ sam čitala nebrojeno puta, a nosila sam ga sa sobom i na letovanje, makar dva puta.

Lektira koju si mrzeo/la u srednjoj školi ali je ispala dobra posle dve godine?

Pa znate kako, ja sam jedan od onih štrebera koji u principu nije mrzeo lektire (osim „Ane Karenjine“, ali kao što smo ustanovili, stav mi se nije promenio). Češće mi se dešava da me knjige koje su me nekada oduševljavale posle nekog vremena ne oduševljavaju baš toliko (što verovatno ima veze sa odrastanjem i sazrevanjem), nego obrnuto.  Onih par lektira koje nisam volela, a morala sam ponovo da ih čitam zbog fakulteta, ostale su lektire koje i dalje ne volim.

Polovne ili nove knjige?

Nisam probirljiva, dokle god su neoštećene.

Jesi li čitao/la neku knjigu Dena Brauna?

Zapravo jesam! „Da Vinčijev kod“ (dobila sam je za rođendan) i „Anđeli i demoni“. Osim činjenice da su obe knjige potpuno neoriginalne (npr. „Da Vinčijev kod“ je prosto „Sveta krv, sveti gral“ za široke narodne mase), Braun ima smisla za pisanje trilera, to mu se mora priznati.

Da li ti se nekada film dopao više od knjige?

Jedan od mojih all time omiljenih filmova je „Rekvijem za snove“, snimljen po istoimenoj knjizi Hjuberta Selbija. Film je, ako mene pitate, stvarno genijalan, kao i većina filmova koje je režirao Daren Aronofski. A knjiga.... pa, recimo da knjiga uopšte nije toliko dobra, naročito ako pokušate da je čitate nakon što ste pogledali film (što Aronofskog, po mom skromnom mišljenju, čini još boljim u poslu kojim se bavi).

Da li si zbog neke knjige bio/la gladan/na, isključujući kuvare?

Ja sam gladna čim neko počne da priča da o hrani, tako da se sigurno dogodilo da mi zakrče creva od opisa nekih gozbi (mada su po moju kilažu u tom smislu mnogo opasniji filmovi i serije).

Čiju ćeš preporuku za čitanje knjiga uvek prihvatiti?

Još uvek nisam srela osobu čiji se književni ukus u potpunosti podudara sa mojim, mada postoje ljudi čije preporuke rado prihvatam. Dešavalo mi se nebrojeno puta da neko od meni bliskih ljudi (čiji ukus cenim i poštujem) totalno pogreši u preporuci, pa onda nijednu preporuku ne prihvatam zdravo za gotovo, kao što ni moje preporuke ljudi ne slušaju po svaku cenu (valjda). Svi smo mi u neku ruku „posebne pahuljice“ i to je ono što svet čini zanimljivim mestom. J

To bi bilo to za danas! Nadam se da ste uživali i da vam je ovaj uptnik bio zanimljiv koliko i meni. Na pravilo o tagovanju četiri osobe ću malo da zažmurim, ali sve vas koji čitate ovo izazivam da odgovorite na pitanja, bilo u komentarima, bilo na svom blogu (dakle, ako čitate ovo, smatrajte se tagovanim). Pitanja poput ovih su idealna prilika da se malo bolje upoznamo!

         Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3