Da li si ikada… (A Guilty Reader) Book Tag

Dugo nisam postavila neki book tag, a ne znam ni sama zašto. Em su zanimljivi (i lakši za pisanje od recenzija), em volite da ih čitate. Ova pitanja sam pronašla na blogu Madamoiselle S (KLIK ukoliko želite da pročitate njene odgovore) i učinila su mi se zanimljivim. Nadam se da će biti i vama (stvarno se nadam, pošto planiram da malo redovnije izbacujem ovakve postove, na primer jednom mesečno, šta mislite o tome?).

Pa, bez daljeg odugovlačenja, iznosim pred vas svoj čitalački “prljav veš”:

1. Da li si ikada poklonila knjigu koja je prethodno tebi bila poklonjena?

Znam da je opšte mišljenje da je baš ružno poklanjati stvari koje si i sam dobio na poklon, ali ja to radim. Za života sam, kao i mnogi drugi ljudi, na poklon dobila toliko stvari koje mi nisu (bile) potrebne, da bi mi za čuvanje svih tih poklona bila potrebna posebna prostorija. Retko se vezujem za stvari, i ne volim da gomilam stvari koje mi nisu potrebne (Mari Kondo metod bacanja svega je trebalo da patentiram kao Stsh metod i obogatim se kao čovek). Isto važi i za knjige (naaaaročito one koje su mi do nedavno čučale po kutijama na tavanu, nikada otvorene, a koje sam kao klinka dobijala za rođendane). Tako da - jesam poklanjala knjige koje su meni poklonjene i mislim da u tome nema ničeg lošeg. Meni nisu potrebne i zauzimaju mi dragoceni prostor, a nekoga će usrećiti, prema tome, ne osećam ni najmanju krivicu zbog toga.

2. Da li si ikada rekla da si pročitala neku knjigu, a zapravo nisi?

Pa znate kako, studirala sam književnost i ma koliki štreber bila, nekada prosto nije bilo vremena da stignem da pročitam baš sve što su profesori zamislili (a pojedini su bili vrlo maštoviti po tom pitanju). A situacija u kojoj na ispitu odlučite da budete osoba od morala i kažete da nešto niste pročitali nije dolazila u obzir. Zapravo, mislim da je svako ko je išao u školu barem jednom pokušao na ovaj način da se izvuče. Inače ne osećam potrebu da lažem kako bih se nekome dokazala, kao što ni ne mislim da postoje knjige koje se moraju pročitati. Ništa se ne mora (osim ako studirate književnost, onda se svašta nešto mora). Naravno da postoje one velike i bitne knjige koje sam preskočila, kao što postoje i one velike i bitne knjige koje nikada nisam završila, ali dovoljno sam vremena u životu posvetila knjigama koje sam čitala na silu i sada gledam da to moranje svedem na minimum (što nije baš lako kada pišete blog, ali avaj, život nije uvek med i mleko).

3. Da li si ikada pozajmila knjigu a da je nisi vratila?

Jesam. Jednu jedinu. U pitanju je “Motivacija i ličnost” Abrahama Maslova koju sam pozajmila kada sam pisala maturski rad u srednjoj školi. Nije mi namera bila da je zadržim i u nekoliko navrata sam pokušala da je vratim osobi od koje sam je pozajmila, ali nekako se dešavalo da uvek nešto iskrsne. I dalje mi ta knjiga stoji na posebnom mestu i nisam je prisvojila. Tome svedoči činjenica da sam nedavno sasvim slučajno stupila u kontakt sa dotičnom osobom (u pitanju je profesorka koja mi je tokom školovanja držala privatne časove i koju nisam videla desetak godina) i da je prva stvar koju sam joj rekla da nisam zaboravila da je knjiga kod mene i da će je dobiti prvom prilikom kada se sretnemo. I ugovorile smo kafu i opet je nešto iskrslo, ali vratiću je kad tad.

Inače, pošto ni sama ne volim da pozajmljujem knjige (isključivo zbog situacija u kojima mi knjige nikada nisu vraćene ili su vraćene oštećene - što je još gore), onda ni ja ne uzimam knjige od drugih ljudi, već ih prosto kupim ili pozajmim iz biblioteke.

4. Da li si ikada čitala serijal van redosleda?

One klasične serijale koji zbog radnje zahtevaju čitanje po nekom određenom redu čitam kako je i predviđeno da se čitaju. Drugi redosled prosto nema smisla. Kada je reč o knjigama koje prate život jednog junaka ili se odigravaju u istom univerzumu, a nisu strogo povezane, dešava se da zalutam. Tako sam recimo, detektivku Harijetu Mirjane Đurđević upoznala u trećoj knjizi koja je o njoj napisana, pa sam tek posle toga pročitala prvu. Ali uglavnom se trudim da to ne radim (mada serijale generalno vrlo retko čitam).

5. Da li si ikada “spojlovala” knjigu nekome?

Ma naravno! Pišem blog posvećen knjigama, sećate se?

6. Da li si ikada napravila "uši" na knjizi?

Sigurno jesam nekada, kao dete, mada otkako imam svest o knjizi, to prosto ne radim. Čak i kada nemam obeleživač pri ruci, uvek se nađe nešto što može da se tutne u knjigu, ili baš u krajnjoj nuždi prosto zapamti strana na kojoj je prekinuto čitanje.

Evo jednog saveta koji i sama upražnjavam: kada nemate čime da obeležite stranicu, a iz nekog razloga kasnije želite da joj se vratite, prosto uslikajte tu stranicu mobilnim. Treba da vidite moju galeriju na telefonu, puna je fotki stranica koje bi mi mogle biti potrebne za pisanje recenzija. To je apsolutno najlakši i najpraktičniji način i ne zahteva da prekidate čitanje.

7. Da li si ikada rekla nekom da ne poseduješ knjigu koju zapravo poseduješ?

Vrlo moguće, pošto je to mnogo lakše nego reći “da, imam, ali znaš, ne deluješ mi kao pouzdana osoba, pa bih radije da ti ne pozajmljujem svoje knjige”, mada se ne sećam konkretnog slučaja (dok se onih “imam, ali ne dam” sećam odlično).

8. Da li si ikada rekla nekom da nisi pročitala knjigu koju jesi pročitala?

Ne, barem ne namerno.

9. Da li si ikada preskočila neka poglavlja ili delove knjige?

Naravno. Imam tu glupu naviku da svaku knjigu koju započnem završim (protiv te navike se uporno borim, jer život je kratak, a dosadne knjige su uglavnom prilično duge, koliko god stranica da imaju), a sa nekim knjigama je prosto teško izboriti se. Nekad je preskakanje namerno, a nekad se prosto zamislim čitajući, pa onda shvatim da pojma nemam o čemu sam čitala na prethodnih nekoliko strana. Ukoliko mi se knjiga ne dopada, ni ne trudim se da se vratim.

10. Da li si ikada pričala loše o knjizi koja ti se dopala?

Ovo me podseća na ono dečje opanjakavnje simpatije i ne, nikada nisam loše pričala o knjizi koja mi se dopada, niti sam hvalila knjige koje mi se ne sviđaju. Kao što sam već rekla u vezi sa laganjem o pročitanim i nepročitanim knjigama, nemam potrebu da se dokazujem bilo kome na taj način. Ako mi se nešto sviđa, hvaliću to na sva usta, a ako mi se ne dopadne, neću imati problem da to kažem, pa kud puklo da puklo.

***

Kao što vidite, kriva sam po gotovo svakoj tački optužnice. Kako kod vas stoje stvari? Pišite svoje ispovesti u komentarima, a ukoliko želite da odgovorite na sva pitanja, smatrajte se tagovanim, jedva čekam da pročitam o vašim malim čitalačkim tajnama!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3