Proročanstvo Romanov – Stiv Beri

Stiv Beri (1955) je američki romanopisac, profesor i bivši advokat. Osnivač je udruženja International Thriller Writers, čije članove čini više od 3 000 autora trilera širom sveta. Počeo je da objavljuje veoma kasno, svoj prvi roman „Paklena odaja“  objavio je 2013. godine, a danas iza sebe ima čak 17 romana (od kojih većina pripada serijalu o Kotonu Malonu) i nekoliko kratkih priča. Njegovi romani prevedeni su na više od 40 jezika i prodati u preko 14 miliona primeraka širom sveta.

„Proročanstvo Romanov“ (2004) je Berijev drugi samostalni roman i zasniva se na jednoj od brojnih teorija zavera koje su ispletene oko tragične sudbine porodice Romanov.

Majls Lord, advokat iz Atlante, dolazi sa svojim timom u Moskvu u trenutku stvaranja nove ruske istorije. Nakon pada komunizma, ruski narod je na referendumu izglasao da želi povratak imperije, pa je nadmetanje za presto uveliko u toku. U trci je nekoliko indirektnih potomaka poslednjeg cara, Nikolaja II, a Majlsov zadatak je da temeljno istraži pozadinu jednog od pretendenata koji, osim što ima najveće izglede da ponese krunu, najviše odgovara velikim igračima – kako u Rusiji, tako i u Americi. Kopajući po, do skora za javnost zatvorenim ruskim arhivima, Majls će pronaći informacije o carskoj porodici o kojima nije mogao ni da sanja, iako o njima zapravo nikada nije prestalo da se spekuliše.

Egzekucija carske porodice Romanov, koja se po Lenjinovom nalogu odigrala 1918. godine, stavila je tačku na Rusko carstvo, ali i raspalila maštu teoretičara zavere. Carska porodica je, potpuno nesvesna onoga što predstoji, zajedno sa poslugom streljana u Carskom selu i sahranjena u neobeleženoj zajedničkoj grobnici. Gotovo čitav vek kasnije, tek 1991. godine, nakon iscrpne istrage i pada Sovjetskog Saveza, pogrebni ostaci Romanovih su ekshumirani, a činjenica da su dva tela nedostajala, ponovo je rasplamsala žar zagovaratelja očuvane carske loze.

Upravo je ovu premisu Stiv Beri iskoristio kao zamajac svog romana – pretpostavku da su dvoje carske dece, Aleksej i Anastasija, uspeli da izbegnu sudbinu koja je zadesila ostatak njihove porodice. Njihova tela nikada nisu pronađena, tako da je javnost decenijama spekulisala o tome šta se zaista sa njima dogodilo (treba imati na umu da je roman objavljen 2004. godine, dakle tri godine pre nego što je pronađena grobnica sa posmrtnim ostacima Alekseja i Anastasije (odnosno Marije), mada je ta vest kod pojedinaca samo produbila sumnju o preživelim naslednicima loze). Do ovog neverovatnog otkrića Majls Lord će doći zahvaljujući jednom ličnom pismu Carice, u kojem je svom mužu pisala o neobičnom proročanstvu Raspućina. Sledeći reči ovog misterioznog crkvenjaka, žrtvujući svoj i život mnogih koji su želeli da istina konačno izađe na videlo, Lord će sastavljati slagalicu deo po deo i uprkos trudu ruskih i američkih agencija  da ga u tome zaustave, vratiće Rusiji legitimnog vladara.

Možda i više nego bilo koja teorija zavere, sudbina Romanovih predstavlja odličan podsticaj za spisateljsku maštu. Stiv Beri je samo jedan od autora koji je dao svoje rešenje ove istorijske zagonetke (najpoznatija verzija je svakako ona iz animiranog filma „Anastasija“). Lordova „mapa vodilja“ za pronalaženje potomaka carske porodice, bazira se na poslednjem pismu koje je carici navodno uputio Raspućin, u kojem je, pored svoje smrti, predvideo i sudbinu Romanovih. Upravo na ovim istorijskim činjenicama (i spekulacijama) Beri dalje razvija svoju priču, mešajući je sa fikcijom toliko da, manje obavešteni čitaoci možda neće biti sigurni gde istorija staje, a fikcija počinje.

Pred čitaocima je akcioni triler sa interesantnim i, usudiću se da kažem, prilično originalnim zapletom, i sasvim solidnom izvedbom, ukoliko tražite laku „vikend“ literaturu. Rusija koju autor u romanu opisuje kao „zemlju sa nepredvidivom prošlošću“, doduše, više liči na Rusiju s kraja prošlog veka, ali ukoliko se u obzir uzme da u Berijevoj verziji priče Sovjetski Savez tek što je prestao da postoji, to je sasvim u redu. U takvoj Rusiji je, međutim, teško poverovati da bi Majls, ili bilo koji drugi Amerikanac, mogao slobodno da ušeta u istorijski arhiv, a još teže poverovati da bi neprimetno i neometano (da podsetimo, Majls je Afroamerikanac) mogao da se kreće ulicama tokom bekstva.

Pored konstantne jurnjave i akcije, koja bi svakako bolje funkcionisala na filmu nego u romanu (postoje te knjige tokom čijeg čitanja prosto ne možete da se otresete utiska da je autor od samog početka priželjkivao holivudsku ekranizaciju); često preterano prikladnih događaja koji junake izvlače iz zagarantovanog „ćorsokaka“, koje možemo opisati samo kao deus ex machina rešenja, zbog kojih se čini da se čitava potraga svodi na niz slučajnosti ili, pak, sudbine; i prilično slabe karakterizacije likova i predvidivih preokreta, „Proročanstvo Romanov“ je zabavan roman koji se veoma lako i brzo čita. Idealan je ukoliko želite da prekratite kišno popodne i malo odmorite mozak, ali, ukoliko vas je naslov privukao zbog želje da nešto saznate o sudbini porodice Romanov, možda je bolje da potražite neku drugu, za nijansu verodostojniju literaturu. 

Ocena: 2.5/5

Izdavač: Vulkan