Novogodišnja ČitamČitaš trampa knjiga

Topolska 18, na vratima piše: Na staroj adresi mene nema više…

Juče su se u Topolskoj 18, u Beogradu, okupili neki srećni ljudi, doduše, ne oni iz serije, jer nas je ČitamČitaš ekipa obradovala jednom vanrednom, novogodišnjom trampom.

Suština je bila ista kao na prethodnim razmenama – koliko knjiga doneseš, toliko i odneseš – ali su pravila ovog puta bila nešto drugačija. Prvo i osnovno, juče su se razmenjivali isključivo romani, što je super, jer je količina knjiga u startu bila manja i niste morali da trošite vreme kopanjem po kojekakvim komunističkim manifestima. Drugo (i očekivano), po prvi put su volonteri zaista kontrolisali koliko knjiga se donosi, a koliko odnosi. Na vratima biste dobili papirić sa brojem donetih knjiga, a na izlazu biste davali knjige sa papirićem na proveru. Ovo je samo pokazatelj da su i ovog puta „srpska posla“ pobedila nad ljubavi prema kulturi, što, priznaćete, baš i nije neko iznenađenje.

Kao što rekoh, trampa je održana na dobro poznatoj adresi svih nas koji smo rasli devedesetih, a na kojoj se danas nalazi Knjigodrom, kafić u kojem se mogu kupiti i knjige. Razmena se odvijala u jednoj omanjoj prostoriji kafića, što je uvek problem kada su ovakvi događaji u pitanju. Iz trampe u trampu ČitamČitaš privlači sve više posetilaca, a bira sve skučeniji prostor. To nije nešto što bi trebalo zameriti organizatorima razmene, jer pretpostavljam da ponude za mesta na kojima bi se trampa mogla odvijati baš i ne pljušte, ali svakako se nadam da ćemo se sledeći put videti po lepom vremenu, na nekom otvorenom prostoru kao što je  Kosančićev venac.

Zbog ogromne gužve u „sobi podstanara“, nisam se mnogo zadržavala. Iskreno, nije bilo ni potrebe za tim, jer su sve knjige bile izložene na jednom mestu i preglednost je bila mnogo bolja nego u „Zvezdi“. Napravila sam dve ture, naravno, pošto sam na izlazu primetila devojku koja je donela gomilu dobrih knjiga, ali kao što to inače biva sa dobrim knjigama na razmenama, razgrabile su se pre nego što sam se vratila.

Sa sobom sam ponela četiri romana, a udomila sam tri. Iako je kvantitativno to najlošiji ulov do sada, kvalitativno je nesumnjivo najbolji. Moju policu od sinoć krase Pingvinovo izdanje „Mobi Dika“, „Slika Dorijana Greja“ iz edicije Wordsworth Classics i „Nuspojave“ Vudija Alena, sve tri u odličnom stanju (ako izuzmemo podvučene delove  pojedinih delova Dorijana, što sam videla tek kada sam stigla kući). Moram da priznam da baš i nisam neki fan Alenovog lika i dela, ali nikada nisam čitala njegove romane, pa rekoh, kad je već tu, zašto da ne. Ove godine je zaista bilo dosta klasika i knjiga na engleskom (čak i 50 Shades of Grey!), ali i dobro poznati naslovi koji se pojavljuju iz trampe u trampu, kao što je famozna „Anđelika“.

Društvo su mi i juče pravile Slavka (Bezimena sa komentarom) i Cajka (Cajkine kandže), što polako već postaje tradicija. Nas tri samoproklamovana musketara ČitamČitam razmene mogli ste prepoznati po veoma glasnim komentarima i preteranim oduševljenjem treš literaturom. Sinoć smo imale i pojačanje, a upoznala sam i dosta bookstagram sveta, tako da je, sve u svemu, veče bilo više nego prijatno i zadovoljavajuće.

Jeste li posetili novogodišnju trampu? Koje knjige ste udomili? Pišite svoje utiske u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3