Noć knjige - jun 2018

Prođe još jedna Noć knjige, mali raj za knjigoljupce i pakao za njihov novčanik. Ovu sam posetila i ja, rešivši da prekinem zabranu kupovine knjiga na jedno veče i malo se počastim. Ništa se ne sekirajte, zabrana je stupila nazad na snagu čim sam izašla iz knjižare i trudiću se da tako bude do Sajma (znam da je dosta vas sada prevrnulo očima, ali kako sam od prošlog Sajma kupila samo dve knjige, verujem da uopšte nije nemoguće da se još malo strpim).

Protesti koji su se juče širom zemlje odigrali zbog poskupljenja goriva (bravo!) malo su mi otežali put do knjižare, ali nakon maaaaalo dužeg vremena provedenog u putu, stigli smo na odredište i moram da priznam da sam bila prijatno iznenađena gužvom koju sam zatekla u knjižari. Uprkos velikom broju ljudi i dugom redu ispred kase, sve je išlo zaista brzo i čitavu kupovinu smo završili za petnaestak minuta!

Iskreno, nisam baš planirala da posetim ovu Noć knjige, ali moj muž je pre neki dan izrazio želju da pročita Miškovićevu knjigu, pa smo se dogovorili da ćemo je kupiti tada. A kad već idemo, šteta je ne iskoristiti onih 40% (a budimo realni, dugo sam postila) i posle nekoliko minuta razmišljanja, već sam imala ideju o knjigama koje ću uzeti za sebe.

Dakle, prva knjiga, zaslužna što uopšte pišem ovaj post jeste „Ja, tajkun“ Miroslava Miškovića. Ne sumnjam da će u njoj imati mnogo toga zanimljivog da se pročita, da ne ulazimo sada u to da li je ispovest istinita ili nije, a i sigurna sam da će biti pozajmljena bar nekoliko puta. Možda ne bi baš svako odlučio da kupi ovu knjigu, ali verujem da znam dosta ljudi koji bi zavirili da vide šta u njoj piše. Moj dragi se, dok smo stajali u redu, doduše, svojski trudio da sakrije knjigu od radoznalih pogleda, ali avaj, džaba sav trud, evo mene koja ga javno opanjkavam ovde pred svima!

Druga knjiga je roman „Beži, Zeko, beži“ Džona Apdajka. Pročitala sam četiri romana o Zeki Angstromu, prvi još na fakultetu, a potom i ostale. Mada mi je prvi roman mnogo draži od nastavaka, iskreno se nadam da će Laguna objaviti i ostale (ukupno ih ima pet). Ovaj roman iskreno volim i preporučujem i morala sam da ga imam u biblioteci. „Zeku“, inače, trenutno možete da osvojite u darivanju koje, povodom trećeg rođendana bloga, organizujem na društvenim mrežama (na Instagramu i Fejsbuku). Tako da, ako ga niste do sada čitali, evo prilike da ga smestite na policu!

Odlučila sam da ovoga puta kupim i dva putopisa Bila Brajsona. Obožavam njegov stil pisanja, pročitala sam nekoliko knjiga (favorit mi je „Kod kuće“, izuzetno zabavna i duhovita istorija privatnog života), ali dugo nisam čitala ništa njegovo, pa je ovo bila idealna prilika da to ispravim. Odlučila sam se za „Ni ovde, ni tamo“ (putovanja po Evropi) i „Beleške s malog ostrva“ (putovanja po Engleskoj). Ne sumnjam da će biti dobre i sledeću Noć knjige ću verovatno iskoristiti da kompletiram knjige ovog pisca.

Dok smo stajali u redu ispred kase, pogled nam je pao na policu na kojoj su se nalazile knjige Margaret Atvud. Tada smo odlučili da uzmemo „Sluškinjinu priču“, jedinu njenu knjigu koju nemam, a koja postoji u prodaji. Roman sam čitala, ali nisam imala svoj primerak. Još samo da nađem „Slepog ubicu“ i Atvudova je kompletirana!

Na pet kupljenih knjiga uštedela sam oko 1500 dinara. Noć knjige je ubedljivo najisplativiji događaj ovog tipa za kupovinu Laguninih naslova, tako da u poslednjih par godina velike kupovine njihovih knjiga, koje sam uglavnom obavljala na Sajmu, uvek ostavljam za jun i decembar. Kada na to dodate i poklončiće koje dobijete uz svaku kupovinu, ušteda je još slađa.

Ove godine sam uz knjige dobila dva pakovanja plazme, tečni deterdžent, Nedeljnik i sokiće na izlazu iz knjižare. Ipak, veče je proteklo uz propust radnika na kasi. Naime, tek kada sam stigla kući, shvatila sam da je trebalo da dobijem i termos jer sam plaćanje obavila karticom. Odmah sam počela da kukam po fejsu (naravno) i videla da je dosta ljudi ostalo bez poklona. Vidite ovako, ja zaista volim poklone i nisam srećna kada me neko uskrati za poklon koji mi sleduje, tako da priče „valjda se u knjižaru ide zbog knjiga“ ne fermam ni dva posto. Nije stvar u termosu, stvar je u neozbiljnosti. Ako se nešto najavljuje i reklamira, onda bi trebalo i da se ispoštuje, a pošto se nije ispoštovalo, imam sva prava da se durim (ma šta mislili ovi što me optužuju da Noć knjige posećujem isključivo zbog plazme).

No, da se manemo nebitnog termosa (na fejsu sam saznala da je jedna od radnica u knjižari rekla da i nije bio neki)… Šta ste vi lepo pazarili sinoć?

P.S. Zbog problema na sajtu Delfi knjižare, Noć knjige će za online kupovinu biti produžena do subote do 16h, pa ako niste stigli da se častite, još uvek nije kasno!