Goodbye Days – Jeff Zentner

Džef Zentner je američki pisac i muzičar. Karijeru je započeo kao gitarista i pisac pesama (objavio je pet studijskih albuma, a sarađivao je i sa svetski poznatim muzičarima poput Igija Popa i Nika Kejva). Danas se bavi pisanjem. Objavio je dva romana za mlade, „Kralj zmija“ (2016) i Goodbye Days (2017).

Goodbye Days je roman o gubitku dragih osoba i suočavanju sa bolom koji takav gubitak sa sobom nosi. Sedamnaestogodišnji Karver Brigs ne samo da je u jednom danu izgubio tri najbolja (i jedina) prijatelja, već za njihovu smrt krivi isključivo sebe. Nestrpljiv da sazna kada će drugovi doći po njega na posao, jednom od njih je poslao poruku, ne sluteći da će baš u toj poruci biti poslednje reči koje će im ikada uputiti: Where are you guys? Text me back. Da stvar bude gora, Karver nije jedini koji smatra da je upravo ta poruka izazvala saobraćajnu nesreću u kojoj su Mars, Eli i Blejk nastradali. Njegovo mišljenje dele i pojedini članovi porodica njegovih pokojnih prijatelja, među prvima Marsov otac, sudija koji će učiniti sve da ubedi nadležne da pokrenu postupak protiv Karvera i tako dobije pravdu za svog prerano izgubljenog sina.

Karver se oseća potpuno izgubljeno. Sama činjenica da njegovih prijatelja više nema, dovoljno je teška za podneti, čak i bez govorkanja komšiluka da je on taj koji je kriv za njihovu smrt. Kada sazna da postoji mogućnost da zbog jedne poslate poruke završi u zatvoru, njegova snaga popušta i on počinje da se bori sa iznenadnim napadima anksioznosti koje ne ume da kontroliše. Pa ipak, ma koliko se osećao usamljeno, Karver će se zbližiti sa Džesmin, devojkom jednog od njegovih poginulih prijatelja. Džesmin je nova u gradu i ne poznaje nikoga, a čini se kao jedina osoba koja iole razume kako se Karver oseća. Uprkos tome što je izgubila dečka i što zna šta je tome prethodilo, Džasmin je jedna od retkih ljudi u Karverovoj okolini (osim njegove porodice) koja ga ne osuđuje. Jedna od retkih, ali ne i jedina. Još jedna osoba koja će, potpuno neočekivano, pružiti utehu Karveru i pomoći mu da pregura ovaj strašan period jeste Blejkova baka, koja se o njemu starala gotovo čitavog života. Ona ne veruje da je Karver odgovoran za smrt troje tinejdžera, štaviše, smatra da je suludo uopšte i pomisliti na bilo kakvo krivično gonjenje. Karver jeste poslao poruku Marsu, iako je znao da je baš on za volanom, ali Mars je taj koji je odlučio da tokom vožnje poruku pročita i na istu odmah odgovori. Blejkova baka će, ipak, zatražiti uslugu od Karvera. Predložiće mu da sa njom provede poseban dan, dan kakav bi provela sa svojim unukom da zna da im je poslednji. Nedugo nakon toga, roditelji druga dva prijatelja će od Karvera tražiti isto, ali ovi „dani oproštaja“ biće mnogo teži i bolniji od onog koji je Karver proveo sa Blejkovom bakom. Toliko teški, naime, da Karver nije sasvim siguran da li će mu ovi rituali doneti olakšanje ili će ga gurnuti još dublje u očaj i osećanje krivice.

U skladu sa temom kojom se bavi, roman Goodbye Days je prilično emotivan, ali uspeva da ne bude patetičan. Zentner je stvorio veoma ubedljive likove sa kojima je lako poistovetiti se. Iako je Karver donekle žrtva neverovatnog sticaja okolnosti, ljudi koji mu nisu naklonjeni nikako se ne mogu posmatrati kao negativci, čak ni oni koji mu nanose najveći bol, kao što su Elijeva sestra bliznakinja koja koristi svaku priliku da Karvera okarakteriše kao ubicu ili Marsov otac koji svu svoju energiju usmerava na to da zagorča Karveru život. I oni su, baš kao i Karver, nemoćni pred bolom koji osećaju zbog gubitka svojih bližnjih.

Osim emotivnog aspekta priče u kom se autor bavi načinima na koje se može prebroditi gubitak bližnjih, ovaj roman ima i vaspitnu notu i veoma snažnu pouku. Nije čudno što je kao zamajac priče autor izabrao baš problem korišćenja mobilnih telefona tokom vožnje. Nacionalni komitet za bezbednost u Americi iznosi zabrinjavajuće statistike u vezi sa ovom pojavom. Naime, više od milion saobraćajnih nesreća svake godine u Americi izazvane su upravo zbog čitanja i slanja tekstualnih poruka za volanom (otprilike svaka četvrta, što korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje čini opasnijim čak i od vožnje u pijanom stanju). Procena je da u saobraćajnim nesrećama ovog tipa svakog dana u Americi pogine čak devet osoba. Razume se, najpodložniji ovakvom izazivanju saobraćajnih nesreća su upravo mladi. U tom smislu, Goodbye Days se može čitati kao veoma opominjuća i emotivna Don’t text and drive brošura koja vrlo slikovito pokazuje kako samo jedan trenutak nepažnje može zauvek promeniti ogroman broj života.

Goodbye Days svakom novom stranicom opominje čitaoca koliko je prijateljstvo važno, koliko bliske ljude shvatamo zdravo za gotovo i kako čak i najbliže članove porodice zapravo slabo poznajemo. Sa druge strane, ma koliko situacija delovala beznadežno, autor podseća da se nikada ne treba predati i da ne treba gubiti nadu. Ali pre svega, ono što će vam se nakon čitanja ovog romana zauvek urezati u sećanje jeste najupečatljivija i najvažnija poruka koju Goodbye Days sa sobom nosi, a to je: Ne šaljite poruke dok ste za volanom. Ništa ne može biti toliko hitno da zbog toga rizikujete svoj i život ljudi koji su vam u blizini. Kada vozite, parkirajte telefon.

Ocena: 3.5/5

Izdavač: Penguin Random House (Crown Books)