Drums of Autumn – Diana Gabaldon

Dajana Gabaldon je američka autorka, rođena 1952. godine. Po struci je diplomirani zoolog, magistar biologije mora i doktor ekologije, pa je, pre nego što se posvetila pisanju, godinama radila kao univerzitetski profesor. Interesantno je da je prvi roman u serijalu „Tuđinka“ (Outlander) počela da piše iz razonode, zarad vežbe. Kako sama kaže, nije ni sanjala da će joj pisanje doneti svetsku slavu. Iako je prvu knjigu objavila 1991. godine, istinsku slavu je doživela tek nakon ekranizacije priče o Kler Rendal, 2014. godine. Serija Outlander je izuzetno dobro prihvaćena i Gabaldonovoj je donela na hiljade novih čitalaca koji možda pre toga nikada nisu čuli za nju. Serijal je širom sveta doživeo nova izdanja i trenutno je popularniji nego što je ikada bio otkako je objavljen.

Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE), drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), ili trećeg dela (Voyager – klik OVDE) zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

Drums of Autumn počinje tamo gde se Voyager završava – u trenutku kada Džejmi i Kler stižu u Ameriku, zemlju u kojoj planiraju da započnu novi život. Olakšavajuća okolnost je to što Džejmi u Americi ima rodbinu (naravno, Džejmi evidentno ima rodbinu rasutu po celom svetu, gde god da zatreba) i to ne bilo koga, već rođenu sestru njegove pokojne majke koja ne samo da živi na bogatom i vrednom imanju koje poseduje, već to imanje nema kome da ostavi. Ova divna vest ipak neće biti dočekana raširenih ruku: Džejmi od svoje tetke ne bi na ovaj način nasledio samo bogato imanje, već i veliki broj robova, a to je nešto na šta Kler, kao žena iz 20. veka prosto ne može da pristane. Džejmi, ni sam ljubitelj ideje o vlasništvu nad ljudima, nakon razgovora sa Kler odbija tetkin predlog i njih dvoje odlaze da traže sreću na drugom mestu i zaista počnu život ispočetka.

Paralelno sa ovom pričom pratimo priču Rodžera i Brijane (ćerke Džejmija i Kler) koja se odvija na istom mestu, nekih dva veka kasnije. Rodžer i Brijana su sada već par, ali karakter koji je Brijana nesumnjivo nasledila od svoje majke njihovu vezu čini mnogo turbulentijom nego što bi trebalo da bude. Apsolutno svaki Rodžerov potez dovodi do svađe, bio to izuzetno romantičan i džentlmenski potez pri kom će je Rodžer zaprositi (a ona, naravno, odbiti) ili nesmotreno prećutkivanje saznanja o datumu smrti njenih roditelja. Ako ste mislili da je Kler žena kojoj je teško udovoljiti, čekajte da malo bolje upoznate njenu ćerku. Razlog zbog Rodžer odlučuje da prećuti podatak o smrtovnici Džejmija i Kler je prilično jednostavan: on se boji da će Brijana, podstaknuta ovim saznanjem, odlučiti da pokuša da prođe kroz kamenje i pokuša da promeni sudbinu svojih roditelja. Ona to, nakon što i sama dođe do istog saznanja, naravno čini, tako da se deo priče koji se bavi Rodžerom i Brijanom uglavnom sastoji iz njegovih pokušaja da je pronađe, najpre u 20. veku, a potom i (nakon što shvati da i sam može da putuje kroz vreme) i u 18. Ovakvo Rodžerovo ponašanje je krajnje nemotivisano (njihov odnos u prethodnim knjigama nedovoljno je produbljen i ni na koji način ne nagoveštava takvu vezanost), ali uzmimo u obzir činjenicu da ljudi svašta rade kada su zaljubljeni i na trenutak ostavimo taj propust po strani. Kada se konačno sretnu i odluče da se ipak venčaju, Rodžer priznaje Brijani šta je otkrio, nakon čega sledi još jedna svađa, još jedno razdvajanje i niz (blago rečeno) neprijatnih situacija koje će znatno uticati na tok priče i živote glavnih junaka. Fakat je, a to su primetili i čitaoci, da je većina tih neprijatnih situacija, na kojima se temelji zaplet čitavog romana, moglo biti izbegnuto prostim razgovorom kakav obično vode odrasle i zrele osobe. Ali ne i junaci ovog serijala! Moram da priznam da sam malo razočarana činjenicom da se čitava drama (a ako nečega ne manjka u ovom delu, to je onda količina drame) zasniva na nekoliko običnih nesporazuma (npr. da se Rodžer nakon prolaska kroz portal predstavljao kao Vejkfild, a ne Mekenzi, osnovnog zapleta ne bi ni bilo!).

Drums of Autumn je roman još obiminiji od svojih prethodnika, ali za razliku od njih, njegov prvi deo je izuzetno spor i lišen bitnih dešavanja. Tek na polovini Gabaldonova ubrzava tempo i pripoveda o događajima bitnim za osnovni tok radnje. Ako ste u prethodnik delovima zaticali sebe kako iskreno želite da Džejmi i Kler konačno imaju malo mira, u ovom ćete činiti upravo suprotno. Par se konačno skrasio, pa prvi deo knjige prati njihovu svakodnevnicu, izgradnju imanja, upoznavanja sa indijanskim običajima (što, naravno, ne protiče bez problema) i nekoliko nasumičnih mini-avantura. Dajana Gabaldon zaista lepo piše i uspela je već u prvoj knjizi da stvori junake koji su toliko prijemčivi da čitaoci širom planete s nestrpljenjem čekaju svaki novi nastavak kako bi saznali šta im se dalje dešavalo. Stvar je u tome da ste, ako ste već stigli do četvrtog dela, verovatno dovoljno investirani pa ćete nastaviti sa čitanjem serijala, međutim, da biste saznali kako će se završiti priča o Džejmi i Kler, moraćete da prolazite kroz stotine stranica deskripcije, digresija i događaja koji sa osnovnom radnjom nemaju nikakve veze. Za sada ne izgleda kao da autorka nema dovoljno ideja da bi nastavila serijal, naprotiv, ali njena neobjašnjiva potreba da svaki roman bude obimniji od prethodnog sa sobom nosi određeni danak.

Uvođenjem novih likova koji nose priču, Gabaldonova kao da je svoje glavne junake ovoj knjizi zanemarila. Iako su konstantno prisutni, Džejmi i Kler nisu nosioci fabule, a primetan je i korak unazad u slojevitosti njihove karakterizacije. Zanimljivo je, međutim, da Džejmi u kontaktu sa Brijanom konačno pokazuje u kom veku je rođen. Njihov odnos mnogo bolje akcentuje razlike u načinu mišljenja u 18. i 20. veku od odnosa Džejmija i Kler, naročito kada je u pitanju položaj žene (što je bistar omaž autorke promenama koje su na tom polju počinjale da se odvijaju drugoj polovini 20. veka). Primetno je i da se serijal sve manje oslanja na romansu (čitaoci koji su preskakali ljubavne scene konačno mogu da odahnu), a sve više na žanr klasičnog istorijskog romana. Uprkos svim ovim promenama na koje se autorka odlučila, kao i brojnim nedostacima na koje nailazimo u knjizi, Džejmi i Kler ostaju savršen par, možda ne toliko strastven, ali svakako zreliji, a njihov odnos ono što čitaoce tera da posegnu za svakom sledećom knjigom, ma koliko stranica imala. Nadajmo se da će tako biti i nakon sledećeg (još obimnijeg) dela serijala.

Kako Drums of Autumn nije preveden na srpski jezik, niti ima izgleda da će biti, ukoliko ne želite da čitate original, predlažem da date šansu seriji (Outlander) čija se četvrta sezona (koja prati baš ovu knjigu) upravo emituje. Do sada je izašlo nekoliko epizoda i ono što vam mogu reći jeste da je, uz nekoliko sitnih izmena, i dalje prilično verna originalu, a zbog formata, naravno, daleko dinamičnija. Prema tome, ako vas interesuje dalja sudbina likova Dajane Gabaldon, a niste sigurni da ste spremni da uložite svoje dragoceno vreme na čitanje desetak hiljada stranica koliko, za sada, čini ovaj serijal, znate šta vam je činiti i ne brinite, ima nas koji smo uporni i koji će vam u budućnosti prenositi svoja iskustva o svakom narednom nastavku.

Ocena: 3.5/5

Izdavač: Bantam Doubleday Dell Publishing Group Inc