Prilog istoriji radosti – Ratka Denemarkova

Ratka Denemarkova (1968) češka je književnica, dramaturškinja, autorka televizijskih scenarija, prevoditeljka. Studirala je češku i nemačku književnost, na čemu je i doktorirala. Napisala je nekoliko romana koji su prevođeni na više od dvadeset svetskih jezika (što je ubraja među najprevođenije češke savremene pisce). Dobitnica je brojnih nagrada, kako za književno stvaralaštvo, tako i za prevođenje. Po njenoj knjizi US 2 snimljen je i film. Živi i piše u Pragu.

,,Prilog istoriji radosti” (2014) je roman o nasilju nad ženama smešten u okvire kriminalističkog romana. Kao i svaki drugi roman u okviru ovog žanra, i ovaj počinje zločinom. Telo uglednog gospodina pronađeno je obešeno u njegovom domu. Sve upućuje na samoubistvo. Ipak, policajac kome je dodeljen slučaj ima svoje sumnje i počinje sopstvenu istragu koja će ga dovesti do zastrašujućih saznanja.

Upečatljivo je da ni žrtva ni istraživač nisu imenovani, i upravo ta nametnuta bezličnost upućuje na to da misteriozni zločin nije glavna tema romana, ali i provokativno ukazuje na to da istorija pamti bezbroj ovakvih bezimenih žrtava čiji se životi, patnje ili smrt posmatraju samo kao statistički podatak i broj. Upravo te žrtve su, s akcentom na žene, osnovna tema ovog romana. U suprotnosti sa neimenovanim likovima u knjizi stoje tri protagonistkinje – Dijana, Brigit i Erika – ugledne gospođe u društvu koje ,,iza zatvorenih vrata” delaju kao borkinje za prava zaboravljenih žrtava, glas onih žena koje su ostale neme.

Već na prvim stranicama knjige nazire se put kojim će se priča kretati. Obešeni muškarac nije imao neprijatelje, bio je uvaženi član društva, uticajna ličnost, ali, čini se, nije baš bio ni cvećka. Njegova supruga nehajno objašnjava Policajcu da ga je nedavno potresla razmirica s bivšim asistentkinjama: ,,Ali to su bile samo gluposti. Optužile su ga za uznemiravanje na radu, a jedna je čak tvrdila da ju je silovao, ili tako nešto.” Ili tako nešto. Policajac odlučuje da sve to malo podrobnije istraži i ubrzo shvata da je slučaj dospeo i do suda nakon što su se žrtve udružile, ali su muškarčeve veze učinile svoje – čitava priča je zataškana, dosije je ostao prazan. Intervjuiše žene i čuje različite priče: neke su nasilno primorane na seks, ali su nastavile sa svojim životima, neke i dalje ne mogu da se oporave od traume, neke su bile zaljubljene. ,,Seks je radost, tvrde, a svaka od žena bila je prilog za istoriju njegove radosti.”

Govoreći o naslovu romana, autorka podvlači da je naslov očigledno ironičan, s obzirom na to da se iza njega krije priča o nasilju. Nakon što zagrebe ispod površine nevinih života protagonistkinja, Policajac dolazi do saznanja o nečemu što svi zapravo znamo. Istorija nasilja nad ženama traje od samih početaka civilizacije i čini je skup malih ,,istorija radosti” pojedinaca. Tri protagonistkinje, poput tri jahača apokalipse, dokumentuju prećutane zločine ovog tipa u prethodnih sedam decenija i rešavaju da pravdu uzmu u svoje ruke i da se ,,osvete za silovano stoleće”.

,,On nije u telu žene. Pod kožom su mu upisane predrasude i laži o ženama stare vekovima. Taj zločin se ne smatra zločinom. Vagina je moneta za potkusurivanje uvek spremna. Bog ne voli ponosne žene. Zato im je stvorio slaba tela. I postavio ih u izlog. Ovo telo treba da se koristi. Ovo telo je stvar. Odbačeno parče mesa.”

Sve to s visine posmatraju laste, još jedan višeznačan simbol u romanu. U jednom intervjuu autorka kaže: ,, Lastavica je simbol bića koje ne razume život na zemlji, niti načine zbog kojih su ljudi podeljeni na polove, nacije, države, na različite vere. Laste su zahvalan književni simbol zato što označavaju nadu i povratak. U slovenskoj mitologiji laste su simboli duša umrlih žena.“

Iako se u romanu govori o više vrsta nasilja, silovanju je posvećeno najviše pažnje. Svojim stavovima autorka otvara prostor za polemiku u nekoliko navrata. Govoreći o ,,muškom svetu” gde je muškarac taj koji evidentno dominira, o ratovima, o fašizmu, o odnosu različitih kultura prema ženi i posebno prema nasilju nad ženama, autorka provokativno provlači nekoliko tema. Na lestvici nasilja postoji jasna hijerarhija, te se jedni zločini smatraju ,,većim” od drugih, ma koliko svi bili strašni. Da li silovanje žena tokom ratova uopšte zaslužuje mesto na toj lestvici ako znamo koliko je nevinih ljudi izgubilo živote i na kakve načine? Toliko je nesreće na svetu, kako svaku uklopiti u kockicu empatije u kojoj, na kraju krajeva, ima taman toliko mesta za one najstrašnije. ,,Dijanu razjaruje reč samo. Bila je SAMO silovana.”

S druge strane, autorka otvara temu razlikovanja ,,pravde i zakona”, moralnih dilema starih koliko i sam svet. Gde tu spada osveta? Da li su osvetnice borkinje za pravdu ili zločinke? Da li časni motivi pravdaju nasilje? Ako je ,,vrednost pojedinca na prvom mestu”, kako kaže jedna od tri protagonistkinje, ,,poštovanje prema svakom pojedincu, zato što svako ima dušu”, gde su tu ,,duše” onih koji su počinili zločine? Ako je moralno načelo ,,ekstremni individualizam” da li ga se pridržavaju zaista? Da li se nasilje rešava nasiljem ili rađa novo nasilje i prostor za začarani krug mržnje? I tako dalje, i tako dalje. Niz pitanja na koja svaki čitalac ima drugačiji odgovor.

U ,,Prilogu istoriji radosti” mesta radosti nema. Roman je hladan, težak i provokativan. Pojedinovi delovi izazivaju nemoć i ljutnju. Pojedini delovi će vas ostaviti zbunjenim i možda će ostati nejasni. Stil kojim je roman pisan neće vam olakšati, ali cilj ovog romana nije lagodno uživanje u rešavanju misterioznog ubistva imućnog biznismena. Istraga nije napeta i puna akcije. Pronalaženje zločinca ne donosi zadovoljstvo ni katarzu. Ni čitaocima, ni istraživaču. S druge strane ,,Prilog istorije radosti” podseća na deo istorije o kom se ne govori dovoljno. Istorije koja nije daleko u prošlosti ili daleko od naših dvorišta, naprotiv. Sve se to događa sada, ovde. Ta istorija se toliko ponavlja da joj se ne vidi kraj, ali o njoj i dalje svi ćute. I javnost, i zakon, pa čak i žrtve. Autorka stoga daje ženama poziciju moći, poziciju koja je neophodna da bi se čuo glas koji izgovara ,,dosta”. Istoriju pišu pobednici, pa zašto bi bilo drugačije sa istorijom radosti?

Izdavač: Štrik

Ocena: 3,5/5