Saturday, August 24, 2019

Jacuzzi u liftu – Mirjana Đurđević



Mirjana Đurđević je srpska književnica, rođena 1956. godine. Napisala je više od 10 romana, među kojima su verovatno najpoznatiji oni koji pripadaju serijalu o detektivki Harijeti. Pored ovih, napisala je i nekoliko samostalnih romana, poput „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“, „Bremasoni“ i „Treći sektor”. Prethodne recenzije njenih knjiga možete pogledati OVDE.


,,Jacuzzi u liftu” je roman objavljen 2005. godine, međutim, ako ga čitate ovog leta, na primer, a niste upoznati sa datumom objavljivanja, mogli biste se prevariti i pomisliti da je napisan pre samo nekoliko meseci. U četvrtom romanu u serijalu o detektivki Harijeti Mirjana Đurđević se obračunava sa gradskom upravom srpske prestonice čije ulice, zbog nešto malo kiše i nešto malo više nestručnosti i bahatosti, postaju blatnjave reke koje je lakše preplivati nego prepešačiti. Prilično aktuelna tema, složićete se.

Priča počinje kada Hari jednog dana dobije ponudu da reši slučaj divlje gradnje. Ne bi ni u ludilu prihvatila takav posao, naročito ne kada je angažuje neka energična bakica, ali njena privatna agencija „Lucky Charm“ ne posluje baš najbolje. Pomenuta bakica od Harijete traži da umesto nje proveri da li izvesni Emir Biberović (od vrste investitor) ima sve potrebne dozvole za gradnju, u šta ona iskreno ne veruje, ali nije dovoljno luda (ma šta drugi mislili) da se s takvim tipovima ,,sudi napamet”. Zbog Biberovićeve velelepne zgrade proradilo je klizište i gospođi Mileni napravilo popriličnu štetu na kući (na koju je, uzgred, gospodin investitor bacio oko, ali ona ne da li, ne da) koju niko ne žuri da sanira pa sad gospođa Milena kroz procep na zidu ima odličan uvid u prljave radnje stanara zgrade pored. Hari će prihvatiti slučaj, povezaće se s nekim starim vezama i otkriće da je Milenin problem mnogo ozbiljniji od uobičajenog muljanja s papirima. 

          Biberovićeva velelepna zgrada će u međuvremenu napraviti pravi pravcati karambol na beogradskim ulicama, tačnije jedan ne baš dobro isprojektovan (još tačnije, ako pitate projekat – nepostojeći) džakuzi nabudžen na mesto lifta, pa će taj, do sada samo Milenin problem, postati problem i nekih ljudi na funkcijama: ,,Da skratimo, do sada je izvršio veći broj krivičnih dela, potpisivanjem lažnih projekata, lažnog izvedenog stanja, lažnog... I sad se ta stvar koja ne postoji skršila, u zgradi koja nema upotrebnu dozvolu ali ima divlji priključak na vodu, to nije potpisao, ali je našao ljude... I zašto sve to? Zašto lepo nije ostao u svojoj dragoj državnoj firmi, u kojoj nije imao potrebe da vrši nikakva krivična dela, jer ništa nisu ni radili? Pa valjda zato što je tamo, do prelaska kod Emira, pet godina primao samo markicu za prevoz, a ponekad i topli obrok...” Kako bi haos bio što potpuniji, neposlušnom džakuziju i zgradi na klizištu pridružiće se i čitav niz političara, činovnika, savetnika, upravnika, i ludi patriota bagerista Srba koji će presuditi beogradskom vodovodu.

Haos koji Mirjana Đurđević opisuje – grad bez vode i struje, bujice vode na ulicama, sukob bespomoćnih stanara i zaštićenih kriminalaca – ovenčan je tipičnim humorom koji odlikuje sve njene romane. Dijalozi su duhoviti, satira je sveprisutna, likovi su dovoljno karikirani da poprime odlike stereotipa a opet toliko specifični da njihova imena lako možemo zameniti imenima postojećih ličnosti, kako onih koji su paradirali pre petnaestak godina tako i onih koji paradiraju danas. I možda bi neko sa strane opravdano mogao opisati radnju romana kao apsurdnu i urnebesno smešnu, ali kada ga čitate danas i ovde, skoro 15 godina nakon što je napisan, dok blatnjave bujice napuštaju domen fikcije i izlivaju se na beogradske ulice, roman poprima gorku, tragičnu notu. Ništa se nije promenilo, neke stvari iz romana su, potpuno neverovatno, ali doslovce iste. Mirjana je u ovom romanu predvidela ne samo gejzir u Cvijićevoj kom smo svedočili pre nekoliko meseci već i jedan okršaj o kojima su mediji brujili danima, a koji vam ipak ne bih otkrila kako vam ne bih pokvarila iznenađenje, mada vas, nakon što uplivate u vodene stihije romana ,,Jacuzzi u liftu” malo šta što njima dopliva zaista može iznenaditi.

Ocena: 4/5
Izdavač: Laguna

6 comments:

  1. Baš je super slika. :) Baš su delovale strašno i nerealno te slike poplavljenog Beograda. Skroz mi je i fascinantno kako je uspela sve to da predvidi. :) Stvarno moram procitati knjigu. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala! Meni su njene knjige stvarno super, već sam ti rekla i koje su mi omiljene, ali ovo je bilo neverovatno iskustvo. Bukvalno danas čitam roman a onda sutra na netu gledam slike onoga što sam pročitala. Sad me je malo strah šta nas sve čeka iz ostalih knjiga :D

      Delete
  2. Nema veće sreće nego kad saznaš da se isplatilo to što gnjaviš ljude stvarima koje voliš! Pretpostavljam da se tako osećaju Jehovini svedoci kad ih neko konačno pusti u kuću. :D
    Inače, pre neki dan sam videla vest da je u pripremi nastavak ,,Bunker Swinga" i baš sam se obradovala. Navijala sam da sledeća knjiga bude istorijska, te su mi posebno drage. :)

    ReplyDelete
  3. Odlicna ti je recenzija, stavljam knjigu na spisak! Samo me interesuje da li moraju da se knjige iz ovog serijala citaju jedna za drugom ili je svaka prica za sebe? :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala! :)
      Ja sam prvo čitala ,,Deda Rankove riblje teorije" (treću) i nisam imala nekih velikih poteškoća. Postoji hronologija u životu detektivke (npr. u prvoj radi u MUPu, pa onda malo ide u Ameriku, pa se vraća, u ovoj već ima svoju privatnu agenciju...) i ima par sporednih likova koji se prepliću, ali je svaki slučaj slučaj za sebe. Baš kao i u ,,ozbiljnim" krimi serijalima. :)
      Ako ipak odlučiš da kreneš redom, evo redosleda: Ubistvo u akademiji nauka (2002), Parking svetog Savatija (2003), Deda Rankove riblje teorije (2004), Jakuzzi u liftu (2005), Prvi, drugi, treći čovek (2006), Čim preživim ovaj roman (2008), Leš u fundusu (2012), Odlazak u Jolki Palki (2016).

      Delete
    2. Hvala ti na iscrpnom odgovoru! :))) Zapisala sam!

      Delete