Razmena knjiga - No Spoilers Book Club #5

Juče se u Beogradu održala još jedna razmena knjiga koju organizuje No Spoilers Book Club, a.k.a. događaj koji ne propuštam. Nakupilo se knjiga za trampu, vala – možda mislite da nemate dovoljno knjiga kojih biste se odrekli, ali probajte samo da presložite police pa ćete videti kako će se same izdvojiti (ja imam gomilu i za narednu). Iako ova trampa nije bila posećena kao prethodne (izgleda da se ljudi malo ulenje pred praznike), ja sam, naravno, uspela da nađem neke super knjige za sebe.

      Za vas koji možda i dalje nekim čudom niste upućeni kako ove razmene funkcionišu, vrlo je jednostavno: donesete knjige koje vam nisu potrebne i zamenite ih za one koje su doneli drugi. Imate prava da uzmete onoliko knjiga koje ste doneli. Ja sam ovog puta malo preterala s optimizmom pa sam neke morala da vratim kući da sačekaju narednu razmenu.

Na slici možete videti naslove koje sam ovog puta udomila. Ukoliko vam to nije bilo dovoljno i još čitate ove redove, sledi i kratko obrazloženje.

Izgleda da je ovu trampu posetio neki razočarani brucoš sa književnosti koji je shvatio šta radi sa svojim životom, pošto je bilo nekoliko naslove koje samo zaluđeni studenti književnosti kupuju za lične biblioteke. Dva takva vidite na slici: Tacitovi Anali koje sigurno ne bih uzela da nisu u ovom divnom SKZ izdanju i Pregled rimske književnosti u izdanju Aretea. Posle nekoliko komentara poput ,,Aman šta će ti to, ženo”, krenula sam da čeprkam dalje i ugledala knjigu sa poovskim koricama koju mi je neko tutnuo u ruke. Grief is the thing with feathers koju možda znate kao Deretino izdanje ,,Tuga je pernato stvorenje”. Čula sam dosta pozitivnih utisaka i nju ću, za razliku od Tacita, sigurno uskoro pročitati pa ću podeliti i svoje.

U tom trenutku je već delovalo kao da je mojoj sreći došao kraj pa sam malo spustila kriterijume. Ugledala sam ,,San o ljubavi i smrti” Filipa Davida, upitala se da li ću zaista ikada pročitati tu knjigu a onda se u sebi opomenula da sam jedared rekla da ću poraditi na upoznavanju sa savremenom srpskom književnošću. Dobitnik NINove nagrade ne deluje kao loš početak u tom poduhvatu. I na kraju na gomili s čiklit literaturom ugledam nešto poznato. Sigurna sam da odudara sa gomile, ali molim za pažnju. ,,Ljubavi, pronađi me” je još jedan primer Vulkanove misije da dobru (bar sam tako čula) knjigu unakazi neadekvatnim koricama. Izguglajte je, slobodno, kod mene je nećete videti. Knjiga se u originalu zove The Rosie Project i na netu je često preporučuju ljudima kojima su se dopale ,,Bernadeta” i ,,Elenor Olifant”. U pitanju je priča o asocijalnom profesoru koji pomoću nauke pokušava da nađe savršenu ženu za sebe. Dakle, pored najezde ,,obezglavljenih” žena u balskim haljinama, Vulkan ima običaj i da umanjuje ozbiljnost pojedinih knjiga veselim koricama i zvučnim naslovima (setite se Elenor i flamingosa). Za Rosie govorim napamet jer je nisam čitala, ali za ovo izdanje se, bez prethodnog znanja o knjizi, sigurno nikada ne bih uhvatila.

Za razmenu koja nije bila bogzna kako posvećena, ovo je super rezultat, ali znate, ja sam kao hrčak, uvek iščeprkam nešto zanimljivo. I polako završavam sa poslednjim bookhaul postom za ovu godinu. Toliko sam novih knjiga dovukla kući u poslednjih par meseci, kao da sam se spremala za vanredno stanje. Kad treba da izaberem narednu knjigu za čitanje uhvati me mini napad panike, ali onda udahnem duboko, ponadam se da će nas zatrpati nekoliko metara snega i baš se ljudski obradujem jer me čeka pregršrt novih priča. Poznat vam je taj osećaj, zar ne?

Do sledećeg posta,

Vaša (hrčak nađe nove knjige gde god da ga baciš) Stš <3