Štefica Cvek u raljama života – Dubravka Ugrešić

Dubravka Ugrešić (1949) je hrvatska književnica. Završila je Filozofski fakultet u Zagrebu, a u Institutu za teoriju književnosti pri zagrebačkom Filozofskom fakultetu bila je zaposlena dvadesetak godina. Napisala je brojna dela, među kojima su romani, knjige za decu, eseji i priče. Pored pisanja, bavi se i prevođenjem. Dobitnica je brojnih nagrada, prva je žena koja je dobila NIN-ovu nagradu. Živi i radi u Amsterdamu.

,,Štefica Cvek u raljama života” je jedan od poznatijih romana Dubravke Ugrešić, poznat poi menu ,,Patchwork roman” (roman je 1984. godine i ekranizovan). U pitanju je autorkin kritički osvrt na takozvanu ,,žensku književnost” i to kroz pisanje jednog baš takvog, ,,ženskog” romana, punog stereotipa i opštih mesta. Štefica Cvek, glavna junakinja ovog kratkog romana, ni po čemu nije posebna. Ima 25 godina, bezvezan posao, živi sa ostarijom tetkom, izgleda prosečno (mada misli da je ružna) i nema momka. Sve njene drugarice su u vezama ili udate, samo ona nema nikoga. Usamljena je i pod hitno želi da nađe muškarca svog života.

Opis glavne junakinje izgleda kao da je preuzet iz oglasa za rubriku ,,Draga Saveta” zato što i jeste. U pregovoru koji autorka naziva ,,O izradi modela”, traži se materijal pogodan za ovakvu priču. Nakon nekoliko neodgovarajućih oglasa pojavljuje se Štefica. Idealna za eksperiment. Potrebno je još osmisliti kroj i priča konačno kreće.

Dubravka Ugrešić tehniku pisanja ovog romana upoređuje sa krojačkim poslom. Na samom početku knjige autorka daje uputstva koja podsećaju na krojačke matrice kakve se mogu naći u ženskim časopisima a u kojima se savetuje pristup tekstu koji može uključivati seckanje, razvlačenje, nabiranje, itd. Uputstva su propraćena specijalnim oznakama koje se kasnije prostiru kroz čitav tekst. Ženski časopisi i sami postaju matrica pa tako svako poglavlje počinje korisnim (ili potpuno sumanutim) savetom za žene, kao što su: Ako svakodnevno nekoliko minuta dubite na glavi, imat ćete mnogo ljepši ten i bolji krvotok. Pokušajte najprije pokraj zida i izdržite dvije-tri minute. Istu vježbu izvedite kada ste umorni ili neraspoloženi; ili: Jednostavan način da obilježite stranicu gdje ste prestali čitati, a da ne napravite ,,uho”: provucite vertikalno kroz sredinu knjige elastičnu gumicu; ili: Nemojte nikad sušiti kosu dok se nalazite u kadi punoj vode.

Pored saveta iz časopisa Štefica sluša i savete svojih drugarica, očigledno uspešnijih od nje po pitanju pronalaženja muškarca. Od različitih drugarica stižu i različiti saveti, ali Štefica je u situaciji u kojoj joj ne preostaje ništa drugo osim da ih isproba sve. Zbog toga ide u pozorište da gleda ,,Hamleta”, ali joj pažnju privlači tragična sudbina Ofelije, ide na izložbe i pokušava sa knjigama. Čita, naravno, ,,Gospođu Bovari” (da biste ovo razumeli možda nije loše da znate za jednu od teorija da je za propast Eme Bovari delom zaslužna i romantična literatura koju je čitala). Zbog toga staje na vagu koja nije blagonaklona, informiše se o trendovima u odevanju i šminkanju. Prihvata svaki savet na koji naiđe, osim mudrih reči stare tetke koja nekako svaku situaciju u kojoj se Štefica nađe uspe da poveže sa nečijom iznenadnom smrću.

Tako kroz njen život počinju da defiluju razni muškarci, opet prilično stereotipni, kao da su upravo kročili iz stranica nekog čiklita. Tu su mačo ljubavnici, kamiondžije i intelektualci. Nijedan, međutim, ne deluje kao onaj pravi. I Štefica ponovo upada u depresiju (no, ako pitate Anušku, njenu prijateljicu vrlo iskusnu po pitanju depresije, to je samo delimična depresija i to nije ništa strašno).

Dubravka Ugrešić premeće materijal, prišiva i para, ali roman nikako da dobije konačan oblik. Nedostaje mu ono bez čega ženski roman ne bi bio to što jeste, kao što kaput ne bi bio kaput bez rukava: happy end. Grozna zamisao, ali neizbežna. Tu su i restlovi koji ostanu svakoj krojačici ma koliko bila iskusna. Dubravka ih velikodušno poklanja čitaocima da ih udenu gde i kako žele. A onda, snuždena zbog teškog krojačkog posla (kako sama kaže, slabo barata tim zanatom) odlazi po pomoć prijatelja, na piće kod majke, taman će tu biti još nekoliko žena. Pita ih, naivno, šta misle o sudbini njene junakinje i svaka od prisutnih žena ima neku ideju. Pljušte predlozi (neki su, doduše, na stranim jezicima te slabo razumljivi, ali sigurno odlični) zbog kojih autorka odlazi u većoj frustraciji od one s kojom je došla.

,,Štefica Cvek u raljama života” nije standardni ljubavni roman i teško onom ko ga se latio sa takvim očekivanjima. Pred čitaocem je postmodernistički, kritički tekst koji se ne bavi samo specifičnim društvenim pojavama i položajem žene u društvu već čitaoca uvodi iza kulisa i daje mu uvid u intiman proces stvaranja. Baš kao što je sirota Štefica Cvek u raljama života, tako je i Dubravka Ugrešić u raljama književnog stvaralaštva koje zaista liči na mukotrpan rad krojačice. A pisanje ženskog romana ,,po narudžbini” (kao i glavnu junakinju, svi su je savetovali da mora napisati jedan takav) zaista podseća na šivenje odevnog komada koji ama baš nikako ne pristaje onom ko ga je naručio.

Ocena: 4/5

Izdavač: Booka