Mesečni favorit i Sajam bez sajma

     Još nisam pošteno prežalila ni kraj leta a evo već je vreme da se oprostimo i od oktobra, što mi daje nadu da će i ova zima brzo proći i doneti neko malo mirnije proleće kada će pravljenje planova ponovo dobiti smisao. Čudno mi je, jer sad bih verovatno sedela okružena gomilom knjiga i mrtva umorna pisala doživljaje sa sajma a umesto toga klikćem po vestima u neverici zbog čitave situacije u kojoj se trenutno nalazimo i brojim dane do stizanja pošiljaka sa BookDepository-a. Svi su se potrudili da oktobar ipak ostane mesec knjige pa smo bili bombardovani akcijama i popustima, ali interesantno je da te online akcije uopšte ne deluju na mene za razliku od, kao što znamo, sajamske kupole ispunjene šarenim štandovima. Nisam iskoristila nijednu, ali jesam kupila nekoliko knjiga proteklog meseca, što po knjižarama, što po festivalima pa ću se prvo kratko osvrnuti na to.

     Na slici vidite jedan deo ,,ulova” koji je otpočeo posetom Laguninoj knjižari gde sam uzela roman ,,Do viđenja”, zanimljivu priču o najbogatijoj Beograđanki čija je misteriozna smrt uzdrmala prestonicu 30. godina prošlog veka i novi roman autora ,,Kradljivice knjiga”, ,,Klejov most” za koji se nadam da će biti jednako dobar (bolje bi mu bilo jer je ogroman). 

     Knjiga čije me je objavljivanje ovog oktobra najviše iznenadilo i obradovalo je Beketov roman ,,Marfi” jer se Beket kod nas objavljuje jednom u sto godina i ako ga volite onda znate da njegove knjige morate tražiti ili po antikvarnicama ili u originalu. Zato veliko bravo za Lom i hvala u ime svih nas koji obožavamo ovog čudaka. Koliko sam shvatila, postoje dva izdanja – zeleno i crveno – i nemojte se iznenaditi ako se uskoro pohvalim i crvenim jer postoje ljudi koji vole Beketa a postojim i ja.

     Posetila sam Mini sajam u Čumiću na kojem je učestvovalo nekoliko manjih izdavača gde sam se konačno dokopala romana ,,Kineski car” koji sam htela da uzmem još zimus na novogodišnjem sajmiću u KC Gradu, ali nije ga bilo na Lomovom štandu. U Čumiću sam uzela i ,,Gogoljev disko”, dobitnika nagrade EUPL koji sam snimila još pre nego što je preveden i baš me zanima da li je dobar kao što zvuči pošto kvalitet knjiga ovenčanih ovom nagradom neverovatno varira. 

     Sa festivala ,,Knjiga na Trgu” sam kući donela dugoočekivani nastavak ,,Istorije pčela” - ,,Plavetnilo” Maje Lunde i novi Štrikov roman ,,Šunkinin portret” i taman sam mislila da sam time zaokružila kupovinu za ovaj mesec (a dokaz za to je slika koju vidite gore) kad onda Geopoetika na društvenim mrežama objavi da je izašao novi Barnsov roman ,,Čovek u crvenom kaputu” i ja, šta ću, požurim da iskoristim sajamski popust. Gomilici se istog dana pridružio i Knausgor sa prvom u četiri knjige u nizu ,,U jesen” koju takođe ne vidite na slici, ali videćete je u budućnosti. Nisam čitala ,,Moju borbu” jer ne mogu da se upuštam u serijal od zilion strana, a ovo mi deluje kao malo lakši način da se upoznam sa njegovim delom. Sad još samo da sačekam još nekih desetak dana da počnu da pristižu knjige sa BD i mirna sam do Noći knjige, bar u teoriji.

     Suprotno oktobarskoj tradiciji kada odnos kupljenih i pročitanih knjiga u mom slučaju opravdava komentatore po društvenim mrežama koji odgovorno tvrde da ljudi koji kupuju po metar knjiga na sajmu ništa ne čitaju, ovog oktobra sam pročitala šest knjiga (možda jer zapravo nije bilo sajma) i to, pazite sad, čak i neke friško kupljenje! Pa da krenemo redom, kao i obično:

     1. Slatki rastanak, Dejvid Nikols – Sa Nikolsom sam se prvi put susrela sasvim slučajno pre nekoliko godina kada sam dobila preporuku za njegov roman ,,Jedan dan”. Ne čitam često takve knjige, ali ,,Jedan dan” je, ozbiljno vam kažem, jedna od najlepših knjiga koje sam ikada pročitala. I onda sam, naravno, uzimala svaku sledeću koja je objavljena i nijedna nije bila ni blizu. Nije ni ,,Slatki rastanak”, ali je slatka priča o prvoj ljubavi začinjena Šekspirom i odličan je način da prekratite dosadne i tmurne jesenje dane jer Nikols piše pitko (ali ne plitko) i opuštajuće. Ako vam treba ovako nešto, trenutno je na mojoj instagram stranici u toku darivanje koje traje do utorka pa okušajte sreću (klik OVDE).

     2. Skači, Barte!, Suzana Tamaro – Nisam čitala hiperpopularne romane Suzane Tamaro i njen iskorak u dečju književnost mi je prvi susret sa njenim delom. Roman ,,Skači, Barte!” je priča je o dečaku koji živi u bliskoj budućnosti, okružen najmodernijom tehnologijom, ali uvek sam jer su mu roditelji stalno odsutni poslom. Dani su mu ispunjeni raznoraznim aktivnostima pa nema vremena da shvati koliko je zapravo usamljen, ali kad mu ambiciozna majka baci jedinog prijatelja kog ima – plišanog medu – Bart će se drznuti da bez dozvole roditelja izađe iz kuće i pokuša da ga nađe. Umesto njega će u kontejneru pronaći brbljivu kokošku koja izgleda kao vanzemaljac (i totalni je car) i ona će ga povesti u magičnu avanturu koja započinje skokom u knjigu – predmet o kojem je Bart samo uzgred slušao, ali ga nikad nije video. Na tom putu će se Bart susresti sa trista čudesa – životinjama koje govore, zombijima i razočaranim zmajem koji je zbog nedostatka ljubavi postao zao, ali će pre svega naučiti koliko su pravo prijateljstvo i blizak kontakt važni za svako ljudsko biće. 

     3. Kuća u plamenu, Kamila Šamsi – Smeštanje dobro poznatih priča o savremeni kontekst je odavno postalo popularno, posebno kada su u pitanju mitovi. Kamila Šamsi se odlučila za Sofoklovu Antigonu i čitaoce podsetila na čuvenu priču o ljubavi između brata i sestre. Roman je dobio Žensku nagradu za književnost, a zapravo govori o verskom fundamentalizmu i porodicama koje ostaju iza ljudi koji se odluče da svoje ideale iskažu kroz ovako radikalne mere. Zanimljivo je, zapravo, jer iza redova o tragičnoj priči Isme, Anike i Perveza iznova čitate doslovce prikazan konflikt između Antigone i Kreonta i ujedno shvatate da se neke stvari, ma koliko društvo napredovalo, nikada neće promeniti, ali i da neka dela, ma kako davno napisana, nikada ne prestaju da budu aktuelna i važna. Što je jedan od osnovnih razloga što volim ovakve pripovedačke poduhvate.

     4. Plavetnilo, Maja Lunde - ,,Plavetnilo” je druga knjiga u Klimatskom kvartetu koja prati ,,Istoriju pčela” (pisala sam već o Pčelama, recenziju možete pročitati OVDE). Iako su priče potpuno zasebne i mogu se čitati bilo kojim redom, suština i forma romana su iste. ,,Plavetnilo” se sastoji iz dva narativa – jedan je smešten u savremeno doba a drugi u blisku budućnost – koji služe da opomenu čitaoce o stvarnosti u kojoj se nalaze a koje mnogi od nas nisu svesni. Ovoga puta akcenat je stavljen na vodu za piće koja će, ukoliko nastavimo sa sumanutim uništavanjem prirode, neizbežno postati luksuz. Uskoro vam pišem opširnije utiske o zasebnom postu.

     5. Edgar Alan Po i zagonetka iz kutije, Karen Li Strit – Ovu knjigu sam kupila na prošlogodišnjem sajmu i, srećom, bila je prilično jeftina. Verovatno s razlogom. Naravno da me je privukla ideja o Pou kao glavnom junaku misterije i obećanje da će njegovi ljubitelji uživati u aluzijama na njegova najpoznatija dela koje su suptilno utkane u priču. Ja stvarno volim Poa i konačno sam roman uzela s police jer mi je trebalo nešto lagano i zabavno, ali avaj, jedva sam je završila, i to na preskok, jer je bila neviđeno dosadna i spora a ,,aluzije” na dela su zapravo doslovno prepisani fragmenti priča s tim što je, eto, sad odjednom Po centralna figura svake. Sama sam kriva. Znala sam da je trešić, i molim vas, ako me ikad vidite da se uhvatim za ovako nešto, mlatnite me po prstima. Biće to baš interesantan način da se upoznamo.

     6. Do viđenja, Živojin Petrović – Jednog dana se probudite i nemate pojma ko je Draga Mitrićević a onda otvorite instagram i ova knjiga je bukvalno jedino što vidite na profilu svakog bukstagramera. To me obično odvrati od knjige, ali onda me i mama zvrcne da me pita da li sam čula za roman i kaže da zvuči zanimljivo i da bi je i ona rado pročitala. I ja, šta ću, pokleknem. Ovog puta hajp je sasvim na mestu jer iako stil pisanja nije bogzna šta, priča je neverovatno zanimljiva. Naime, Draga je istorijska ličnost, i ne samo to, ona je doslovno beogradski Ebenezer Skrudž tridesetih godina prošlog veka. Roman je zapravo dokumentarni triler koji prati rešavanje njenog ubistva obogaćen fotografijama i kopijama raznih dokumenata izvučenih iz arhiva. Da je u pitanju fikcija, verovatno ne bi bio ništa posebno, ali nije – što ovu knjigu čini posebno zanimljivom. Pročitala sam je za dan u ,,dva sedenja”, a to mi se odavno nije dogodilo. Mislim da vam bolja preporuka ni ne treba, ali svakako ću još pisati o njoj na blogu.

     Ostalo je još samo da kažem da titulu favorita odnosi ,,Plavetnilo” jer su romani Maje Lunde zaista, zaista važni i svako bi trebalo da ih pročita ili da se makar inspiriše da se malo edukuje o temama kojima se bave. A onda se odjavljujem. Sajamski popusti kod određenih izdavača traju još nekoliko dana pa se nadam da će vam, ako ste želeli da pazarite još nešto a niste znali šta, ovaj post biti od koristi. Ako ste totalno bankrotirali i sad me mrzite jer, realno, na spisku ima baš super zanimljivih knjiga koje ste propustili u moru novih naslova... izvinjavam se. U svakom slučaju, javite mi u komentarima šta ste pazarili na ovom sajmu bez sajma i koja knjiga je na vas ovog meseca ostavila najveći utisak.

     Do sledećeg posta,

     Vaša (ako ništa, bar još imam mesta na policama) Stš <3