Kalendar Maja – Zoran Ferić

      Zoran Ferić (1961) je hrvatski pisac. Književnu karijeru započeo je pisanjem priča: Mišolovka Walta Disneya, objavljena 1996. godine deset godina kasnije dobija nagradu „Dekada“. Za zbirku Anđeo u ofsajdu (2000) dobio je nagradu „Ksaver Šandor Gjalski“ i nagradu Jutarnjeg lista za proznu knjigu godine. Prvi roman Smrt djevojčice sa žigicama objavio je 2002, a zatim sledi niz nagrađivanih romana među kojima su najpoznatiji Kalendar Maja, Na osami blizu mora i Putujuće kazalište (prikaz pročitajte OVDE). Knjige su mu prevedene na desetak jezika. Godine 2018. izabran je za predsednika Hrvatskog društva pisaca. Živi u Zagrebu, gde od 1994. godine radi kao profesor hrvatskog jezika u XVIII gimnaziji. Redovno održava radionice pisanja u Booksi i CeKaPe-u.

     „Kalendar Maja“ je Ferićev najpoznatiji roman za koji je dobio nekoliko književnih nagrada. Narator romana, Tihomir, zajedno sa još nekolicinom prijatelja iz gimnazije i devedesetogodišnjom razrednom, odlazi na ponovljeno matursko putovanje brodom. „Maturanti“ imaju skoro sedamdeset godina, ali Tihomir tek pred putovanje, tokom ispijanja pića u kafiću, shvata da je ostario. Tom scenom, u kojoj narator nije siguran da li je platio račun pa ga zapravo plaća dva puta, Ferić otvara roman i ukazuje njegovu glavnu nit. Ponovljena maturska ekskurzija može se tumačiti kao pokušaj da se vrati vreme i poništi neumitna starost, da se restartuje kalendar Maja, taj zlokoban krug koji preti svojim krajem. Čitalac će ubrzo shvatiti da Tihomir ima još jedan (možda ne tako) skriveni motiv da oplovi hrvatskom obalom sa starim prijateljima. To će biti šansa da još jednom vidi Senku, ljubav iz gimnazijskih dana koja se zapravo nije ugasila i (ime junakinje sigurno nije slučajno izabrano) bacila senku na čitav njegov život. Scena sa dva puta plaćenim računom na Tihomira deluje kao epifanija: „Tko bi rekao da starost dolazi u jednome danu, da je donosi bezobrazni konobar kao bljutavu kavu i da se to može dogoditi na prijelazu iz proljeća u ljeto“, i izaziva brojne reminiscencije na prošlost.

     Roman se sastoji iz dva narativa. Okvirni narativ je smešten u sadašnjost i prati „maturante“ na krstarenju. Isprekidan je pričom o životu naratora pa se u tom smislu može posmatrati kao bildungsroman. U središtu priče je zapravo isprekidana, ali nikad prekinuta veza između Tihomira i Senke, kao i pozadinski, ali jasno prisutan prikaz odrastanja i života na brdovitom Balkanu, uz sve istorijske uspone i padove dobro poznate svim čitaocima sa prostora bivše Juge. Krcat motivima uobičajenim za Ferićeve romane, Tihomirov život je obeležen komplikovanim porodičnim odnosima, još komplikovanijem seksualnom sazrevanju (iako se čini da junak nikad nije sazreo, možda baš zbog toga što je mu je komadić za koji je mislio da će ga konačno ispuniti zauvek izmicao), i najkomplikovanijem od svega – odnosom sa Senkom, ženom koja se iznova vraćala i taman kada je pomislio da je konačno tu – nestajala. „Kalendar Maja“ nije ljubavni roman, kao i sve u njemu isuviše je komplikovan da bi se mogao svesti na jedan tako prost žanr, ali ljubav, ma koliko u ovom slučaju bila tragična i devijantna, do te mere da bi se čitalac mogao zapitati da li je to zaista ljubav – vodilja je koja tera na okretanje brojnih stranica, drži čitaoce u neizvesnosti i želji da što pre stignu do razrešenja priče. Kada do tog razrešenja konačno dođe, ostaće gorak ukus u ustima i spoznaja da su ljudi samo ljudi, patetični u svojim nadanjima i skloni da romantizuju nešto što zaista ne bi trebalo (osvrnite se samo na najpoznatije ljubavne priče u književnosti i zapitajte se kakvi su to odnosi zaista). 

     U srži mračan, naslovljen mističnim predmetom koji sluti usud (roman je objavljen godinu dana pre čuvenog kraja još čuvenijeg Majanskog kalendara), „Kalendar Maja“ je realistična priča o običnom čoveku, ma šta to značilo, proistekla iz pera jednog od verovatno najboljih savremenih regionalnih pisaca koji svakoj napisanoj rečenici daje fantastičan prizvuk.

     Ocena: 4/5
     Izdavač: Booka