Štancovanje para – Teri Pračet

Teri Pračet (1948 -2015) je bitanski pisac, širom sveta poznat po svom serijalu o Disksvetu. Prvi roman o Disksvetu, „Boja magije“, objavio je 1983. godine, upoznavši tada čitalačku publiku sa Rinsvindom, jednim od svojih najupečatljivijih likova. Do kraja svog života Pračet je uspeo da završi 41 roman ovog serijala, a knjige su doživele globalnu popularnost (prodato je više od 80 miliona primeraka, štampanim na 37 jezika) i donele su Pračetu status kultnog pisca, a Disksvetu status jednog od najpopularnijih fiktivnih svetova. Pored romana o Disksvetu, Pračet je pisao i druge romane za odrasle i decu, ali i knjige poezije, kratkih priča i eseja. Za života je napisao preko 80 književnih dela. Preminuo je 2015. godine, u svom domu, nekoliko godina nakon što je javnost saznala da boluje od Alchajmerove bolesti.

,,Štancovanje para” je 36. roman u serijalu o Disksvetu i drugi roman u serijalu o Vlaži fon Lipvigu (prethodi mu roman ,,Poštašavili” čiju recenziju možete pročitati klikom OVDE).

Nakon što se (i to vrlo uspešno) oprobao u ulozi upravnika Pošte, pred Vlažom je nov, naizgled nemoguć zadatak koji je za njega osmislio lord Vetinari, upravnik Ank-Morporka. Kako je, na opšte čuđenje, digao gradsku Poštu iz mrtvih i od nje napravio unosan posao za gradski budžet, sada je vreme da isto učini i sa gradskom bankom i Kraljevskom kovnicom novca, ustanovama koje, baš kao i Pošta donedavno, posluju sa nezamislivim gubitkom. Upravnik banke deluje kao titula koja se ne odbija, ali ako vam to mesto predloži Vetinari, jasno je da tu nešto nije u redu. Što i nije preterano bitno jer Vetinarijevu ponudu ne možete da odbijete čak ni ako biste hteli. Naročito ako imate prošlost kakvu ima Vlaža fon Lipvig, bivši kriminalac koji je za dlaku izbegao vešala. Vlaži će se ova neverovatna prilika ukazati kada (pod vrlo sumnjivim okolnostima) premine gospođa Gali Izdaš, vlasnica banke, i Vlaži u amanet ostavi Gospodina Sekiraciju, malog, ružnog psa koji je, ispostavlja se, novi predsednik upravnog odbora. Uz vest o smrti gospođe Izdaš Vlaža će primiti i njeno pismo u kom ga usrdno moli da se stara o njenom četvoronožnom prijatelju. Ova molba je, naravno, propraćena ogromnom svotom novca (kao znak zahvalnosti) i prilično direktnom pretnjom smrću (čisto radi sigurnosti da će zadatak biti obavljen). Mesto upravnika mu ne gine, hteo on to ili ne. Kao i gnev nekolicine moćnika koji su odavno bacili oko na tu poziciju i sve ono što ta pozicija sa sobom nosi, pre svih izvesni Kosmo Izdaš i njegova sestra bliznakinja Puči.

,,Po povratku u Poštu, Vlaža je malo čitao o porodici Izdaš u ,,Personama od značaja”. Zaista se dičila onim što se obično naziva ,,staro bogatstvo”, što će reći zarađeno tako davno da su mrska nedela koja su napunila riznicu sada, istorijski gledano, nevažna. Čudno je to: ako ti je otac razbojnik, to prećutkuješ, ali ako ti je čukun-čukundeda bio gusar i trgovac robljem, onda se time hvališeš uz porto. Vreme zle gadove pretvara u mangupe, a mangup je reč koja šeretski namiguje i nipošto nije razlog da se stidite.

Bili su bogati vekovima. Ključni igrači u trenutnom prinosu Izdaša, pored Gali, bili su prvo njen dever Marko Izdaš i njegova žena Kapricija Izdaš, čuvena naslednica. Živeli su u Genui, što je dalje moguće od drugih Izdaša, a pastorci, blizanci Kosmo i Puči, rođeni, kako priča kaže, daveći jedno drugo ručicama kao pravi Izdaši.”

,,Štancovanje para” je roman o ekonomiji, ali naravno, ne samo o ekonomiji. Kao što su poštovaoci Pračetovog dela do sada navikli, Pračet je u stanju da i najozbiljnije teme provuče kroz svoj svet satkan od humora i satire. Isti slučaj je i sa ovim romanom. Nemojte mislite da je slučajnost to što na sam vrh gradske banke staje baš bivši prevarant i lopov, a što je njegov zvaničan predstavnik mali, bespomoćni pas.

Nije neophodno da vas ekonomija privlači kako biste čitali ovu knjigu, niti je potrebno da se u nju razumete. Kako bi vam to stavio do znanja, Pračet namerno karikira pojedine delove koji se odnose na ovu oblast. Možete ih čitati i sto puta, autor se postarao da ih obesmisli toliko da nećete razumeti ni reč (baš kao što je slučaj i sa samom ekonomijom). Na primer:

,,Sada, razume se, imamo kontrolisanu rekurziju ciljnog sklapanja koje efektivno smanjuje kolateralno kutijanje na 0,13 posto, što je dvanaestostruko poboljšanje samo u odnosu na prošlu godinu.”

Ono čime se Pračet u ovom romanu bavi mnogo je apstraktnije. On postavlja pitanja i obrađuje teme koje se (kao i uvek) tiču svakog čoveka. Zbog čega nas privlače moć i bogatstvo? Kako je običan papir zamenio zlato (za to je, naravno, odgovoran Vlaža)? Kako je moguće da imamo toliko poverenja u ustanove poput banaka kada se, otkako je sveta i veka, o njihovim vlasnicima govori kao o prevarantima i lopovima? Kada smo se i kako dogovorili da će baš zlato biti ono što pokreće svet i nije li to pomalo suludo?

,,Svet je pun svega i svačega vrednijeg od zlata. Ali mi iskopavamo tu prokletinju, a onda je zakopavamo u drugu rupu. Gde je tu logika? Šta smo, svrake? Zar je najvažnije da se sjaji? Bogova mu božjih, i krompir vredi više od zlata!”

,,Ma nemoguće!”

,,Da se nasučete na pusto ostrvo, šta biste radije imali: džak krompira ili džak zlata?”

,,Da, ali pusto ostrvo nije isto što i Ank-Morpork!”

,,I to dokazuje da je zlato dragoceno samo zato što smo se svi složili da jeste, zar ne? To je samo san. Ali krompir uvek i svuda vredi kao krompir. Grumen butera i prstohvat soli i eto vam obroka, ma gde da ste. Zakopajte zlato u zemlju i zauvek ćete brinuti zbog lopova. Ako zakopate krompir, u dogledno vreme ćete dobiti dividende u vrednosti od hiljadu posto.”

Obrada ozbiljnih tema u ruhu komičnih romana odavno su Pračetov zaštitni znak. I mada ,,Štancovanje para” sigurno nije njegov najbolji roman (možda je ekonomija prevelik zalogaj čak i za genija kakav je bio Pračet), njegovi pojedini delovi toliko su duhoviti i inteligentni da ne samo da ćete (ponovo) zahvaljujući ovom piscu naučiti nešto novo, već ćete o tome (još jednom) početi da razmišljate na sasvim drugačiji način.

Ocena: 3.5/5

Izdavač: Laguna