Sajam knjiga 2015 – utisci i ulov (bookhaul)

Stigao je i ovogodišnji Sajam knjiga i tradicionalno mi je izbio pare iz novčanika. Koliko god želela da budem štedljiva, nemoguće je - knjige su moj jedini porok kada je kupovina u pitanju i tu samokontrola ne postoji. Pri tome sam redovni posetilac biblioteke, srećom, jer ne smem da zamislim kako bi moj život izgledao da nisam.

Iskreno, nisam baš oduševljena ovogodišnjom ponudom. Nisam se dugo zadržavala i imala sam spisak kog sam pokušala da se držim, ali svejedno. Popusti baš i nisu neki, o čemu govori činjenica da sam kupila samo jednu knjigu za 100 dinara. Knjige na engleskom su preskupe, skoro pa je isplativija varijanta da ih poručite iz inostranstva. Na jednom štandu sam čak (neću napisati na kom) videla nalepnice sa „sajamskim cenama“ ispod kojih su se jasno videli obrisi starih „regularnih cena“ koje su bile niže od ovih sajamskih.  Tu mi je već pukao film (a vala i kičma).

No da pređemo na lepe stvari – odnosno na moj ovogodišnji ulov. Kupila sam 14 knjiga ove godine, a od toga (na šta sam vrlo ponosna) samo dve koje sam već pročitala. Evo ih na gomili (unapred se izvinjavam zbog lošijeg kvaliteta fotografija, nisam imala dobro svetlo, a i mačka me je sabotirala, pa sam morala brzo da završim):

Antikvare ove godine nisam obišla, i malo se kajem zbog toga, ali kao što sam već rekla, imala sam plan kog sam želela da se držim. Većina kupljenih knjiga su izdate u skorije vreme, i svaka od njih će se naći na blogu (to je nova stvar o kojoj ranije nisam morala da razmišljam). Sa druge strane,  posedujem već finu kolekciju (polovnih) klasika, pa sam rešila da ove godine dam šansu nešto savremenijim piscima. Neke knjige nisam uspela da nađem ni ove godine, kao što su famozna „Kvaka 22“ i „Rebeka“, a sumnjam da ih ima i kod antikvara (tražim ih već neko vreme). „Kvaka 22“ postoji, doduše, na engleskom jeziku u Vulkanovoj knjižari (ili beše Delfi? Jedna od te dve), ali joj je cena nešto preko 1600 dinara. Tu dolazimo do kvake – za te pare je mogu naručiti sa BookDepository-a i dobiti jedan od onih njihovih preslatkih bukmarkera pride. I tako će i biti.

Da počnemo od izdavačke kuće Urban Reads. Već sam ih hvalila zbog izuzetnog odnosa sa kupcima, ali još malo hvale neće da škodi (i ne, ovo nije plaćen post). Ovo je prvi put da uzimam neka od njihovih izdanja, i ove godine sam odlučila da se pošteno napazarim. Naime, svako ko je na njihovom štandu kupio pet ili više knjiga, dobio je ceger sa njihovim, već prepoznatljivim sloganom „Čitanje je kul“. Ja uvek padam na ovakve marketinške trikove i ceger je moj! Uz to sam dobila i dva bedža, bukmark i stiker. Moram da napomenem da su ovo jedini pokloni vredni pomena koje sam dobila na Sajmu (ako ne računam CD Trkulje koji dobijam iz Novosti već treću godinu zaredom, kao i knjižicu sa receptima za torte). Strašno sam razočarana činjenicom da niko ne deli bukmarkere (bar ne štandovi koje sam ja posetila). Znam da je kriza, ali sigurno nije tolika. U Laguni sam dobila tri, ali tek nakon što sam ih tražila. Kad sam videla da su u pitanju reklame za hit naslove, poželela sam da ih nisam ni dobila (a ne možete mi reći da je kod njih kriza).  

Mačka saboter :)

Tri knjige („Legenda“ i „Uzdanica“ , Mari Lu i „Peti talas“, Rik Jensi) od pet kupljenih su zapravo za muža, ali mislim da ću ih i ja pročitati, pošto mu se „Legenda“ već dopada. „Peti talas“ svakako nameravam da pročitam, gledala sam trejler za film, deluje interesantno.  U pitanju su young adult antiutopije, žanr po kojem je Urban Reads prepoznatljiv.

Sledeće dve od istog izdavača su hiperpopularni naslovi, takođe young adult romani, „Na posebna te vodim mesta“  (Dženifer Niven) i „Crvena kraljica“ (Viktorija Ejvjard). Ove knjige su preplavile instagram i zaludele svet, tako da sam morala da vidim o čemu se tu tačno radi. Počela sam da čitam „Crvenu kraljicu“, tako da očekujte utiske uskoro na blogu.

Knjiga kojoj sam se baš obradovala je „Ono što nas ne ubije“ (David Lagerkranc) iz Čarobne knjige. U pitanju je nastavak trilogije „Milenijum“ koju sam sigurno već pominjala negde na blogu. Ja nisam osoba koja često čita trilere (mada sam ih ove godine pročitala nekoliko), ali ova serija me je oduševila. Čula sam da Lagerkranc namerava da nastavi sa pisanjem o Blumkvistu i Salanderovoj, pa se nadam da će biti jednako dobar kao Lašon.

„Čovek u visokom dvorcu“ (Filip K. Dik) je izbor mog dragog muža, ali i mene zanima tematika „šta bi bilo kad bi bilo“, odnosno kako bi svet izgledao da su nacisti dobili rat. Sledeće godine izlazi serija po ovom romanu, tako da je i to nešto čemu se radujem. Izdavač je Znak Sagite. Ukoliko volite fantastiku, obratite pažnju na njih, rade reizdanja romana koje jako dugo nisam videla nigde (Asimov, Dik, Zelazni, Barker, Simons, Bredberi, itd).

„Jebo sad hiljadu dinara“ od Borisa Dežulovića (izdavač je VBZ) je knjiga o kojoj sam čula samo pozitivne komentare. Definitivno sam rešila da je kupim nakon što sam pročitala nekoliko Dežulovićevih tekstova na raznim internet portalima. Ukoliko je roman napisan istim stilom i jednakom oštrinom kao kolumne, ne sumnjam da će mi se dopasti.  

Prva namera mi je bila da na Laguninom štandu kupim samo dve knjige, ali i to se malo omaklo kontroli. Prvenstveno zato što sam želela da iskoristim članski popust, a onda sam ispred kase videla i „Nesporazum u Moskvi“ (Simon de Bovoar). Tako su sve dve planirane knjige pretvorile u četiri ne tako planirane. Jedna od planiranih je bila i „Sva svetlost koju ne vidimo“ (Entoni Dor), roman koji je ove godine dobio Pulicerovu nagradu.

Druga planirana je, naravno, Pračetov, „Akrepski odred“. Laguna svake godine u oktobru tradicionalno izbaci po jedan prevod Pračeta, a ja ga svake godine, tradicionalno, kupim. Do sada imam sve knjige koje su objavili, osim par koje sam nekako preskočila. Ukoliko planirate da mi kupite nešto lepo za predstojeće praznike, slobodno mi se javite, daću vam spisak. :D Nekako sam navikla da kupujem Pračeta u Laguninom izdanju i do sada nisam kupila nijedan original (što ne znači da nikada neću). Dopada mi se da doziram njegove knjige i da se svakog oktobra radujem novoj, naročito sada kada svi znamo da više neće pisati.

Druga neplanirana je „Sedam Sunaca i sedam Luna“ od Saramaga. Odlučila sam da kupim sve Saramagove knjige, i nemam nameru da čekam Lagunina izdanja, vi koji pratite blog znate koliko ga volim. Ovaj roman sam već pročitala, ali ga nemam, pa je ovo bila idealna prilika da popunim kolekciju i ostvarim taj čuveni članski popust. E sad, popust. Svi znamo da je Laguna nedavno promenila članske kartice i zapravo umanjila maksimalni popust koji smo ranije mogli da ostvarimo. Ono što ja nisam znala jeste da se promenom kartice (a to nije stvar izbora, to je nešto što se mora) automatski umanjuje popust na početnih 10%. Tako da je sajamski popust ove godine (ukupno 20%) bio manji nego onaj regularni koji sam do pre mesec dana mogla da ostvarim i to bez količinskog popusta (25% za kupovinu jedne, a za kupovinu tri još dodatnih 10% na količinu).

Floberovu „Salambu“ sam takođe uzela neplanirano, ali opravdano. Na štandu Novosti je bila među knjigama koje su prodavali za 100 dinara. „Salamba“ je moj omiljeni roman od Flobera, a nemam ga, tako da sam ga konačno dodala kolekciji njegovih romana. I to je zapravo jedini od klasika koje sam kupila ove godine, što je i mene samu iznenadilo.

I poslednja knjiga na spisku je „Široko Sargaško more“ (Džin Ris), kojoj moram da posvetim posebnu pažnju. O romanu sam čula samo najbolje, u pitanju je priča koja ponovo oživljava čuvenu ludu ženu sa tavana iz romana „Džejn Ejr“ Šarlot Bronte. Ali kada sam knjigu videla, bila sam na ivici da je ne kupim. Ovo su najverovatnije najružnije korice koje sam ikada videla. Ne, stvarno: ko je video ovo čudo i rekao: „Da, ovo je savršeno idejno rešenje za koricu romana. Sigurno će privući kupce svojom izuzetnom estetikom“. Postoje dva objašnjena: ili je koricu osmislio neko slep i lud (nikada nećemo saznati ko je, pošto mozak operacije nije potpisan) ili je ovo deo neke kampanje „ne sudite o knjizi po koricama“. Sad kad pomislim, knjiga je čak i fotogenična, uživo izgleda mnogo gore. Od ovih boja (zelena banana?) vrlo brzo počne da mi igra pred očima, a teško je i razabrati naslov. Međutim, koštala je oko 300 dinara i to je jedini razlog zbog kog sam je kupila. Ne bih dala ni dinara više, i to samo zbog korice. Toliko o marketinškim potezima Agore.

Slika govori više od hiljadu reči

I konačno stigosmo do kraja. Zadovoljna sam ovogodišnjim ulovom, mada bih bila srećnija da sam kupila više, a potrošila manje novca, što je nekada bilo izvodljivije. Nisam baš mnogo njuškala, ko zna šta sam propustila, ali ni 14 novih knjiga nije loš rezultat.

Ukoliko ste nestrpljivi da neku od ovih knjiga što pre vidite na blogu, napišite želje i pozdrave u komentarima. Ionako imam problem sa rasporedom čitanja – ne znam šta bih pre. Trenutno čitam „Crvenu kraljicu“, kao što sam već rekla, i to sam izabrala na „eci peci pec“, tako da je pomoć dobrodošla.

Nadam se da ste uživali u ovom podužem postu, kao i da ste se i sami lepo proveli (i još lepše nakupovali) na Sajmu. Podelite sa mnom svoje ulove, preporuka nikada dosta!