Intervju - Jasmina Marković Karović (Urban Reads)

Književnost namenjena omladini (poznatija kao YA, odnosno young adult književnost) fenomen je koji se širom sveta proširio poput požara. Zahvaljujući tome, tinejdžeri širom sveta dobili su štivo pisano isključivo za njih, sa likovima sa kojima se mogu poistovetiti, ali i savremenim temama koje su i dalje tabu, poput depresije, anksioznosti, homoseksualnosti i sličnih koje su deo odrastanja i sazrevanja, a o kojima nije uvek lako razgovarati (sve to, zajedno sa malo fantastike, koja nikada nije naodmet).

Foto: www.facebook.com/urbanreads/

Izdavačka kuća Urban Reads, osnovana 2013. godine u Beogradu, specijalizovala se za ovu vrstu književnosti i time otpočela borbu sa nedovoljno adresiranim problemom, odnosno sa nedostatkom interesovanja omladine u Srbiji za čitanje uopšte.  Svojim interaktivnim odnosom sa čitaocima, takozvanim Readersima, Urban Reads osluškuje želje čitalačke publike i na taj način donosi na srpsko tržište neke od najpopularnijih autora ovog žanra, kao što su Džon Grin, Veronika Rot, Džejms Dašner i drugi.

Jasmina Marković Karović, glavna i odgovorna urednica Urban Reads-a, kao i jedna od 11 ovogodišnjih dobitnica nagrade Udruženja poslovnih žena Srbije, koja sada i zvanično nosi titulu „žene zmaja“, sa srdačnom ljubaznošću je pristala da odvoji deo svog veoma gustog rasporeda i odgovori na nekoliko pitanja koja sam joj, specijalno za blog Stsh’s Book Corner, postavila. Pročitajte u ovom kratkom intervjuu šta Jasmina ima da kaže o ovoj nagradi, o vođenju izdavačke kuće u Srbiji, o svojim izdanjima i čitaocima, ali i svojim omiljenim majicama.

Foto: Jasmina Marković Karović, privatna arhiva

• Kako ste došli do ideje da osnujete izdavačku kuću?

Prvenstveno zato što mi se činilo da na tržištu postoji niša koja nije pokrivena, a koja je meni bila zanimljiva jer je delovala kao nešto bi petnaestogodišnja ja u prošlosti cenila. Naravno, otkad mi je prvi put pala na pamet, ideja me nije napuštala dok nisam otišla i registrovala firmu, a potom i potražila prava na prvi serijal koji smo izdali – Divergentni.

• Ono što vas izdvaja od drugih izdavača u Srbiji jeste interaktivni odnos sa čitaocima. Koje su prednosti takvog odnosa, a koje su mane (ako ih ima)?

Prednosti ima mnogo više nego mana. Nakon dugih deset godina provedenih u marketinškim agencijama, dobro mi je bila poznata javna tajna – da su jedine merodavne pohvale i kritike one koje dolaze od krajnjeg konzumenta. Zahvaljujući društvenim mrežama i mom solidnom poznavanju istih, rešila sam da se temelji firme postave upravo na taj način: posmatrajući i osluškujući publiku. U tom smislu, lako je zaključiti koje su sve prednosti. Mana je jedna jedina – to što ne postoji radno vreme, jer moji čitaoci odgovore na pitanja zahtevaju istog trenutka. Uostalom, to je prepoznatljiv element našeg poslovanja na tržištu, te ne bih volela da zvuči kao da se žalim. Ja ionako „živim“ na internetu, pa mi sve to ne predstavlja problem.

• Ove godine ste dobili nagradu Udruženja poslovnih žena Srbije pod nazivom “Cvet uspeha”. Šta za Vas znači titula “žene zmaja”? Kako je to biti žena preduzetnik u Srbiji? 

Foto: www.facebook.com/urbanreads/

Da budem iskrena, za mene su sve žene u Srbiji „žene zmajevi“. Imam utisak da je nas ovde pogodio najteži oblik emancipacije – ostale su nam stare obaveze u vidu vođenja domaćinstva i brige o deci, a na sve to su pridodata građenja uspešnih karijera ili doprinosi kućnom budžetu. Za mene je najveći izazov preduzetništva upravo u tome – kako da na svim poljima dam najbolje od sebe, a da ne pregorim. Nije lako, ali kad sednem i porazmislim – šta pa jeste lako? Lepota mog posla leži u tome što vidim konkretne rezultate i što prisustvujem promenama na mladima kojima moja izdavačka kuća doprinosi na poseban način.

• Koliko je teško uspeti u izdavaštvu danas? Koji su najveći problemi sa kojima se susreće jedna mlada izdavačka kuća?

S jedne strane, čini se da je naše tržište prezasićeno izdanjima, i da se nebrojeno mnogo naslova izda čak i na dnevnom nivou. Ali iskustvo govori da to nije slučaj. I već formirani čitaoci su gladni, a kamoli deo tržišta koji je uspavan i koji tek treba da postane čitalačka publika. Naši problemi se više svode na to kako prodrmati mlade i zainteresovati ih da čitaju, nego na neke čisto poslovne nedoumice. Na njih smo već bili spremni, pa se ne damo.

• Koji Vam je omiljeni naslov u izdanju Urban Reads-a?

Foto: www.facebook.com/urbanreads/

Ovog trenutka, moj omiljeni naslov je Daću ti sunce, autorke Džendi Nelson. Ne samo da je stil kojim je pisan čaroban, već predstavlja prikaz sijaset iskustava koja mnogim mladima mogu biti bliska, što nama i jeste cilj kada biramo naslove. Naravno, ne bi bilo pošteno da izostavim Džona Grina, čiji sam vatreni fan – svaka reč koju taj čovek napiše za mene prestavlja uživanje.

 

• Šta Jasmina čita u slobodno vreme (van asortimana koji pruža Urban Reads)?

Moj ukus je prilično eklektičan, iako moram da priznam da najviše čitam epsku fantastiku, horore i stripove. Međutim, poslednjih godina sve više se okrećem domaćim/regionalnim piscima kao što su recimo Miljenko Jergović ili Ivančica Đerić, ali i savremenim piscima u srpskom prevodu, kao što su Mišel Uelbek ili Dona Tart. Teško mi je da se opredelim, a teško mi je i da nabrojim sve što čitam – moja biblioteka se puni na dnevnom nivou, i u njoj možete pronaći sve i svašta, od savremenog feminističkog učenja pa sve do Mister Noa.

• Da li možete da nam date mali sneak peek o planovima za narednu godinu? Šta se to kuva u kuhinji Urban Reads-a?

Mi generalno ne krijemo planove – nastavljamo sa popularnim distopijskim trilogijama, ali se trudimo da ponudimo i popularne naslove iz savremene književnosti koji će se, kao i do sada, baviti nešto ozbiljnijim temama i pokriti evenutalna pitanja koja mogu da muče prosečnog tinejdžera. Prvi naslovi koji će se pojaviti oko praznika su Mlada elita, trilogija autorke Mari Lu, koja je napisala ranije izdatu trilogiju Legenda, zatim drugi deo trilogije Peti talas, koji se ponajviše očekuje zbog januarske premijere filma, ali i naslov koji pripada savremenoj, takozvanoj real-life književnosti, Sve, baš sve, autorke Nikole Jun. 

• I za kraj: ljudi koji Vas prate na društvenim mrežama su primetili nešto što nema direktne veze sa izdavaštvom, ali itekako ima veze sa Vašim stilom i identitetom. To su naravno originalne majice u kojima se često pojavljujete. Neću Vas pitati gde ih pronalazite, ali moramo ih se dotaći. Koja Vam je omiljena majica i zbog čega?
  
  

Foto: www.facebook.com/urbanreads/

Ovo pitanje me je najviše obradovalo, divno što je neko primetio. Ja inače nisam neki fan modiranja i lickanja, pa sam pronašla način da u tome više uživam – trudim se da gajim zabavan pristup modi i građenju imidža (na kraju krajeva, ja moram da pratim imidž sopstvenog brenda, jer ga i sama na neki način predstavljam). Majice ili sama pravim, tako što štampam likove iz serija/filmova/stripova koji su u skladu sa delom pop-kulture koju gotovo pa religiozno pratim, ili ih kupujem preko interneta. Ne mogu da izdvojim jednu omiljenu, moram dve: majica na kojoj je Nikola Tesla prikazan kao panker i majica na kojoj je Bil Gejts ovenčan zlatnim Cezarovim lovorovim vencem. I jednu i drugu je dizajnirao mladi turski dizajner na kojeg sam slučajno nabasala, a čiji sam verni kupac. 

I zapamtite:

Foto: www.facebook.com/urbanreads/

Ono što nas ne ubije (Milenijum 4) – David Lagerkranc

David Lagerkranc je švedski novinar i pisac. Debitovao je 1997. godine sa biografijom o švedskom avanturisti Jeranu Kropu. Njegov najveći uspeh, pre „Milenijuma“, jeste knjiga o fudbaleru Zlatanu Ibrahimoviću, „Ja sam Zlatan“, iz 2011. godine, koja je nominovana za nekoliko prestižnih nagrada i prodata u više miliona primeraka širom sveta.

Serijal „Milenijum“, Stiga Lašona, objavljen je posthumno, godinu dana nakon autorove smrti i ubrzo je postao drugi po redu najprodavaniji švedski brend (prvi je, pretpostavljate, Abba). Iako se vode kao trileri, Lašonovi romani prevazilaze žanr, jer osim što je bio izuzetan poznavalac kompjuterske tehnologije i žurnalistike, Lašon je pokazao i interesovanje za razne sociološke, psihološke i ekonomske pojave i probleme sa kojima se svet svakodnevno susreće. Trilogiju čine romani „Muškarci koji mrze žene“, „Devojčica koja se igrala vatrom“ i „Kula od karata“ (prevodi na engleski imaju alternativne naslove: „The Girl With the Dragon Tattoo“, „The Girl Who Played With Fire“, „The Girl Who Kicked the Hornets' Nest“) , a sve tri kao glavne likove imaju Mikaela Blumkvista, novinara i jednog od vlasnika lista Milenijum, po kojem je serijal i dobio ime, i Lizbet Salander, devojku neobičnog izgleda, sa izuzetno slabim socijalnim veštinama, koja je ni manje ni više nego hakerski genije, a ujedno i jedan od najupečatljivijih književnih likova stvorenih u ovom veku. Salanderova i Blumkvist, svako iz svojih pobuda i svojim veštinama, udružuju snage i raskrinkavaju neke od najvećih ekonomskih zavera koje su ikada zadesile Švedsku.

Crvena kraljica – Viktorija Ejvjard

Viktorija Ejvjard je američka autorka, rođena 1990. godine u Masačusestsu. Poznata je po svom debitantskom romanu „Crvena kraljica“ objavljenom 2015. godine. Viktorija trenutno radi na nastavku ovog bestselera (Glass Sword) koji se očekuje u februaru 2016. godine. Po rečima autorke, serijal o Crvenoj kraljici bi trebalo da bude tetralogija.

„Crvena kraljica“ je distopijski young adult roman čija je radnja smeštena u svet u kojem se ljudi dele po boji svoje krvi i to na Srebrne – višu klasu koja uživa u luksuzu i bogatstvu i Crvene – nižu klasu koja nema nikakva prava i živi na rubu egzistencije, radeći za Srebrne.

Devojka iz voza – Pola Hokins

Pola Hokins rođena je 1972. godine u Zimbabveu, gde je i odrasla. U Londonu živi od 1989. godine. Školovala se u Parizu, Briselu i Oksfordu i studirala uporedo političke nauke, ekonomiju i filozofiju. Pre nego što je počela da piše, bavila se novinarstvom. Autorka je romana „Devojka iz voza“, objavljenog u januaru 2015. godine. Roman je doživeo veliku slavu i uprkos tome što je u pitanju prvenac Hokinsove, postao je bestseler širom sveta. Popularnost romana dovela je i do brzog otkupljivanja prava za filmsku adaptaciju koja nas očekuje već sledeće godine.

Mesečni favorit – oktobar

Oktobar je iza nas. Verovatno jedan od najuzbudljivijih meseci za ljubitelje (kupovine) knjiga. Sajam je prošao, lepo smo se nakupovali, tako da bi post o mesečnim favoritima u novembru trebalo da bude mnogo zanimljiviji od ovog. U oktobru sam pročitala četiri knjige, što je malo ispod mog mesečnog proseka, a to su (hronološki):

1. Ovaj život od trideset i nešto – Džon Rens

2. Čovek je veliki fazan na ovom svetu – Herta Miler

3. Artemis Faul – Oin Kolfer

4. Devojka iz voza – Pola Hokins

Knjige koje morate pročitati pre nego što stignu na veliko platno

Popularni romani se svakodnevno ekranizuju, pa ljubitelji određenih naslova imaju taj luksuz da svoje omiljene priče sagledaju iz dve perspektive: piščeve i režiserove. Evo nekoliko besteselera koji uskoro stižu u bioskope. Dočekajte ih spremni, kako biste na kraju premijere sa ponosom mogli da izgovorite onu čuvenu: „Knjiga je bila bolja“.

Artemis Faul – Oin Kolfer

Oin Kolfer je irski pisac, rođen 1965. godine. Bio je učitelj u osnovnoj školi i radio je u nekoliko zemalja širom sveta. Njegov prvi roman, „Ben i Omar“, objavljen je 1998. godine i preko noći je posato bestseler. Široj javnosti je Kolfer danas poznat prvenstveno kao autor serijala o Artemisu Faulu.

„Artemis Faul“ je prvi roman u seriji o istoimenom junaku, objavljen 2001. godine. Roman prati mladog genija Artemisa, inače dvanaestogodišnjeg dečaka, u njegovoj velikoj misiji dolaska do vilinskog zlata. Kao sin irskog kriminalca, Artemis svoj život posvećuje nastavljanju porodične tradicije – odnosno, osmišljavanju genijalnih kriminalnih radnji. Posle nestanka Artemisovog oca, njegova majka gubi razum, te on postaje glava kuće i velelepnog imanja porodice Faul.

Nakon obimnog i detaljnog istraživanja, Artemis konačno utvrđuje da vile zaista postoje, a ono što je još važnije, da postoji i čuveno vilinsko zlato o kojem se raspreda u legendama i mitovima. Sa svojim vernim slugom Batlerom, Artemis putuje u Vijetnam gde uspeva da se dočepa vilinske svete knjige, napisane gnomskim jezikom. Artemis uspeva da dešifruje svete spise vila i na taj način dobija neophodno znanje o vilinskom životu i ritualima, ono znanje koje su vile vekovima uspešno krile od ljudi.

Glavne teme koje se provlače kroz Kolferov roman jesu pohlepa i večita borba dobra i zla. Artemis ima mnogo više novca nego što mu je neophodno, ali uvek želi još. Njegova glad zapravo nije glad za novcem, već za onim što novac simbolizuje – moć. Iako je portretisan kao genije negativac, na kraju romana iz njega isija ljudskost koja nadjačava pohlepu. Kada dobije mogućnost na ispunjenje jedne želje, on ne bira moć, za kojom toliko žudi, već lek za svoju majku.

Oin Kolfer je svoj roman šaljivo opisao kao „Umri muški“, ali sa dodatkom vilinskih stvorenja. Međutim, Kolferove vile nisu one na koje smo navikli: one su organizovane, tehnološki napredne, vojnički disciplinovane i trenirane da sačuvaju (i povrate) svoje bogatstvo i učine sve da ljudi ne saznaju za njihovo postojanje.

Čitaoci bi mogli očekivati da je univerzum Artemisa sličan onom u Hari Poteru, na primer, ali to ipak nije slučaj. U ovoj knjizi gotovo da nema magije kao takve. Kolferove vile su, da tako kažem, mnogo savremenije od onih koje obično srećemo u književnosti ovog tipa. Ove vile su opake i naoružane (i to ne čarobnim štapićima i vilinskim prahom), a često i psuju – ne eksplicitno, naravno, s obzirom na to da je ovo ipak štivo namenjeno mlađim čitaocima – autor kao psovku uvek koristi jednu jedinu reč (D’Arvit) za koju kaže da je neće prevesti, jer bi olako mogla podleći cenzuri. Nasilje u romanu je takođe prilično eksplicitno, ali ono danas ipak nije tako strano mladoj publici.

Pored Artemisa, u knjizi postoji još nekoliko snažno okarakterisanih likova za koje ćitalac može da se veže. Najpre, tu su Artemisov telohranitelj Batler i njegova sestra Džulijet, zatim Holi Šort, vilinska predstavnica organa reda i koja je uzgred i praunuka Kupidona, komandir Rut, glavnokomandujući u misiji protiv Artemisa Faula, kao i kentaur Ždrebac, stručnjak za tehniku i neslane šale.

Zbog ovako portretisanih likova, čitaocu je teško da zauzme stranu. Kroz ceo roman sam se pitala kakav rasplet nam je pripremio autor: jasno je da su vile „pozitivci“, pa samim tim ne mogu da izgube bitku, kao i to da je Artemis uveden u priču kao harizmatični negativac, ali s obzirom na to da znamo da postoji čitav serijal o njemu, jasno je bilo da neće biti tek tako pobeđen. Imala sam neke pretpostavke o razrešenju situacije (i bila sam na dobrom tragu), ali o tome neću pisati, kako vam ne bih upropastila efekat mogućeg iznenađenja, ukoliko ikada odlučite da pročitate ovaj roman.

Ovo je roman koji bi svojim sadržajem sigurno zabavio mlađu publiku (što pokazuje njegova ogromna popularnost, kako kod nas tako i u svetu), ali ni stariji čitaoci ne bi trebalo da ga odbace kao naivnu knjigu za decu. Ukoliko volite Gejmena, na primer, verovatno ćete uživati i u Kolferovom stilu. Roman je kratak, zabavan i brzo se čita, pa ako vas je ovaj prikaz zainteresovao, a volite ovakvu vrstu književnosti, pružite mu šansu. Ukoliko ste roman već pročitali, obavezno napišite svoje utiske u komentarima!

Ocena: 3.5/5