Devojka iz voza – Pola Hokins

Pola Hokins rođena je 1972. godine u Zimbabveu, gde je i odrasla. U Londonu živi od 1989. godine. Školovala se u Parizu, Briselu i Oksfordu i studirala uporedo političke nauke, ekonomiju i filozofiju. Pre nego što je počela da piše, bavila se novinarstvom. Autorka je romana „Devojka iz voza“, objavljenog u januaru 2015. godine. Roman je doživeo veliku slavu i uprkos tome što je u pitanju prvenac Hokinsove, postao je bestseler širom sveta. Popularnost romana dovela je i do brzog otkupljivanja prava za filmsku adaptaciju koja nas očekuje već sledeće godine.

„Devojka iz voza“ je roman ispripovedan u prvom licu i to iz tri različite perspektive. Prvi glas je Rejčel, protagonistkinja zavisna od alkohola koja ne može da se pomiri sa svojim burnim razvodom. Zbog nekontrolisanog ponašanja Rejčel je izgubila posao, ali, kako to njena trenutna cimerka ne bi saznala, ona svakodnevno seda na jutarnji voz, praveći se da odlazi na posao i dane provodi tumarajući Londonom.

U svojoj vožnji vozom, Rejčel se redovno zaustavlja na semaforu ispred kuće mladog bračnog para. Potpuno skrhana zbog svog nesređenog života, Rejčel izmaštava čitav život ovih ljudi, dajući im u svojoj mašti imena (Džes i Džejson), zanimanja i projektujući na njih sliku savršenog para kakvu ona sa svojim bivšim mužem nikada nije uspela da dostigne.

Jednog sasvim običnog jutra, bacajući pogled na novine koje njeni saputnici čitaju u vozu, Rejčel saznaje da se njena savršena Džes vodi kao nestala. Ujedno saznaje i da su Džes i Džejson zapravo Megan i Skot i da gotovo nemaju dodirnih tačaka sa svojim imaginarnim dvojnicima. Dosledna svom opsesivnom ponašanju, Rejčel shvata kao svoju ličnu obavezu da pomogne u rešavanju ovog slučaja, ali to je samo dovodi u nepriliku. Ulica u kojoj stanuju Megan i Skot jeste njen bivši dom, odnosno trenutni dom njenog bivšeg muža Toma i njegove supruge Ane.

Druga dva naratora su Megan, koja pripoveda događaje koji su prethodili tragediji i Ana, čiji brak sa Tomom konstantno pati usled Rejčelinih nenajavljenih poziva i poseta pod dejstvom alkohola.

„Devojka iz voza“ je roman koji nudi napetu, tečnu i zanimljivu priču, doduše ne baš toliko psihološki produbljenu koliko se to često pominje u pojedinim prikazima. Roman je sasvim korektan triler, naročito ukoliko se u obzir uzme da je u pitanju autorkin prvenac.

Ono što smatram dobrom stranom „Devojke iz voza“ jeste poigravanje sa nepouzdanim pripovedačima. Rejčel na trenutke i sama sumnja da je umešana u zločin (ne može biti sigurna u to zbog „crnih rupa“ koje ima kao posledicu prečestog opijanja). Sa druge strane, tu je i Ana, toliko opsednuta Rejčelinim postojanjem i njenim uticajem na život nje i njenog muža, da, prirodno, odmah sumnja na to da je Rejčel odgovorna za tragediju koja je zadesila njene susede. Hokinsova vešto vodi priču u romanu, tako da i čitalac sam, kako priča odmiče, menja stav o mogućim osumnjičenima.

Pravi zločinac koji se na kraju romana otkriva jeste iznenađenje (bar za mene), ali zaslugu za to ne možemo pripisati autorkinoj veštini pisanja, već prosto namernom izostavljanju nekih ključnih informacija u vezi sa odnosima određenih likova u romanu. To je ujedno i moja prva i najveća zamerka, s obzirom na to da je jedna od naratorki ujedno i žrtva, koja u svojoj ispovesti propušta da pomene nešto što je, evidentno, bitan deo njenog života. 

Druga zamerka je jednoličan stil: gotovo da ne postoje razlike u stilovima naratorki, već sve deluje kao da je pisano iz pera jedne jedine osobe. Da poglavlja nisu naslovljena imenima pripovedača, čitalac bi teško mogao u prvi mah da ih razlikuje. Knjiga bi sigurno bila mnogo bolja da je Hokingova tome posvetila malo više pažnje.

Treća zamerka jeste kraj, odnosno razotkrivanje zločinca. U poslednje vreme, u svakom trileru koji sam čitala, rasplet se svodi na predugačak monolog samog krivca. Takvo razrešenje trilera me automatski podseti na čuvenog Poaroa Agate Kristi, koji okuplja publiku oko sebe i onda korak po korak objašnjava kako je do zločina došlo. Ovo je definitivno recept koji mnogi autori slede i prosto ne mogu a da se ne zapitam da li je moguće da autori ne mogu da se potrude da smisle neki originalniji način da završe roman.

„Devojka iz voza“ je savršen za lenji vikend: brzo se čita i izaziva neizvesnost karakterističnu za trilere. Takođe, protagonistkinja koja se bori sa alkoholizmom je dobar zamajac fabule i podloga za misteriju. Roman je svakako dobar materijal za film - dok sam ga čitala imala sam utisak kao da je pisan sa namerom da se jednog dana ekranizuje. Uostalom, vikend se bliži, zato, ukoliko volite ovakve knjige, a niste znali šta da čitate sledeće – probajte sa „Devojkom iz voza“ i obavezno podelite svoje utiske sa mnom kada knjigu završite.

Ocena: 3/5