Crvena kraljica – Viktorija Ejvjard

Viktorija Ejvjard je američka autorka, rođena 1990. godine u Masačusestsu. Poznata je po svom debitantskom romanu „Crvena kraljica“ objavljenom 2015. godine. Viktorija trenutno radi na nastavku ovog bestselera (Glass Sword) koji se očekuje u februaru 2016. godine. Po rečima autorke, serijal o Crvenoj kraljici bi trebalo da bude tetralogija.

„Crvena kraljica“ je distopijski young adult roman čija je radnja smeštena u svet u kojem se ljudi dele po boji svoje krvi i to na Srebrne – višu klasu koja uživa u luksuzu i bogatstvu i Crvene – nižu klasu koja nema nikakva prava i živi na rubu egzistencije, radeći za Srebrne.

Protagonistkinja romana je sedamnaestogodišnja Mer, Crvena, koja svojoj porodici doprinosi svakodnevnim džeparenjem svojih sunarodnika. Kako još uvek nema posao, a uskoro se bliži punoletstvu, njena sudbina je zapečaćena, kao i sudbina većine Crvenih. U svetu Viktorije Ejvjard, svaki nezaposleni pripadnik nižeg sloja biva regrutovan i poslat na front.

Igrom slučaja, Mer dobija posao sluge u kraljevskoj palati i tu otkriva da poseduje moći koje su svojstvene samo Srebrnima – a upravo te moći čine zaplet ovog romana. Kako bi sakrili činjenicu da neko od Crvenih može imati ovakve sposobnosti i samim tim može predstavljati opasnost za vladajuću klasu, kralj i kraljica izmišljaju priču o Merinoj tužnoj sudini, dajući joj nov identitet. Sada Merina Titanos, davno izgubljena ćerka palog vojskovođe, Mer postaje verenica mlađeg kraljevog sina, Mejvena, i samim tim prva Crvena princeza u istoriji ovog sveta. Za to vreme, nekolicina Crvenih se okuplja i formira pokret otpora. Ova grupa sebe naziva Skerletnom stražom i preti da poljuja stabilnost Srebrne elite. Mer, kao savršen spoj Crvenih i Srebrnih, njihovo je glavno oružje.

Izmišljena zemlja u koju je smeštena radnja romana, Norta, jeste maštovito i detaljno izgrađen svet, koji čini kolizija epske fantastike i moderne tehnologije. Svaka loza Srebrnih je specifična jer je odlikuju posebne moći, pa tako postoje Šaptači (čitači misli), Senke (upravljaju svetlošću), Nimfe (kontrolišu vodu), Siloruki (obdareni nadljudskom snagom), Zelenobitni (upravljaju biljkama), itd. Na osnovu moći i sposobnosti Srebrnih postoji i podela rada na kojoj počivaju svi gradovi. Crveni, sa druge strane, predodređeni su za teške fizičke poslove, poslugu i vojsku. Ono što romanu nedostaje jeste detaljniji istorijat samog sveta koji bi mogao da bude veoma zanimljiv, ali to je nešto čime autorka još uvek može da se pozabavi u narednim delovima tetralogije (i nešto čemu bih se ja, kao čitalac, iskreno obradovala).

Sam zaplet romana nije baš originalan. Dolaskom među Srebrne, Mer je rastrzana između novog i starog sveta, ali i između dva brata (neizbežnim ljubavnim trouglom), kao i između moralnih načela i pomirenja sa žrtvama koje svaka revolucija sa sobom nosi. Osim toga, karakterizacija likova je vidno površna (dosta likova su stereotipni), kao i odnosi između likova. Primetne su i određene rupe u zapletu, kao što je činjenica da za sedamnaest godina niko nije primetio koliko je Mer posebna. Ipak treba imati na umu da je Viktorija Ejvjard veoma mlada, kao i to da joj je ovaj roman prvenac, te je to nešto što se može nadoknaditi u delima koja dolaze. Ono što joj svakako ne nedostaje jeste maštovitost i deskriptivnost u dočaravanju univerzuma koji je izgradila.

„Crvena kraljica“ deluje kao miks svih mogućih tropa i kalupa koji mogu da se zamisle i već su viđeni u raznim romanima. Motiv siromašne devojke koja igrom sudbine potpuno menja svoj položaj, prisutna je u većini bajki; motiv podređenog dela stanovništva koje sprema revoluciju protiv vladajuće klase takođe nije nov; kao ni disutopijski svet u kojem je smeštena priča. Uprkos svemu ovome, „Crvena kraljica“ se ne može nazvati kopijom, što pokazuje ogromno interesovanje publike i željno iščekivanje nastavka.

Ja ne spadam među one koji ne mogu da dočekaju drugi deo, ali to ne znači da neću pročitati sledeći roman ukoliko mi nekada dopadne šaka. Iskreno mislim da autorka ima potencijal i da, ukoliko poradi na nekim nedostacima, nastavci mogu da budu dosta bolji od prve knjige, ali problem je u tome što me je sama priča ostavila prilično ravnodušnom (za razliku od sveta u kojem se odigrava) i već mogu da pretpostavim u kom pravcu će se razvijati. Prema tome, moram da primetim da je ova knjiga, iako nije loša, ipak malo precenjena.

Da li ste vi čitali „Crvenu kraljicu“? Da li vam se dopala? Pišite mi svoje utiske u komentarima!

Ocena: 2.5/5