Noć knjige 2015 – ulov i utisci (bookhaul)

Za vas koji možda ne znate, Noć knjige je manifestacija koja se odigrava dva puta godišnje (u junu i u decembru), kada u svim Laguninim knjižarama možete kupiti knjige po specijalnim cenama i uz svaku kupovinu očekivati neke lepe poklončiće. Ja sam planirala da uzmem četiri Lagunina naslova kako bih ostvarila popust od 40%, a završila sam sa šest kupljenih knjiga, iz prostog razloga što čim uđem u knjižaru izgubim i poslednju trunku samokontrole.

Knjige jeeeej

Mene je put naneo u Laguninu knjižaru u Bulevaru, gde sam, iako je manja knjižara u pitanju, uspela da nađem sve što sam htela i u kojoj je (logično) bila strahovita gužva, zbog čega je osoblje bilo malo sluđeno, umorno i neorganizovano, ali na kraju smo se nekako snašli.

Prva knjiga, koju merkam već neko vreme, odnosno prve dve knjige, jesu „Videla“ od Elenor Katon, najmlađe dobitnice Bukerove nagrade, čije se objavljivanje malo odlagalo, verovatno jer je izdavač u poslednjem trenutku odlučio da roman razbije u dva toma. U pitanju je istorijski triler, smešten na devetnaestovekovni Novi Zeland. Čula sam samo pozitivne kritike kada je ovaj roman u pitanju i jedva čekam da ga pročitam, ovo će definitivno biti prva knjiga za 2016. godinu (i za novi Reading Challenge).

Drugi roman, „Predivne ruševine“, Džesa Voltera, takođe Lagunin, takođe istorijski. Roman nas vraća u 1962. godinu i zaviruje u tadašnji holivudski glamur. Takođe dosta hvaljena knjiga koju sam stavila na spisak još pre nego što je objavljena kod nas.

Sad tek shvatam da je i treća knjiga istorijska (ne znam, nešto me je uhvatilo u poslednje vreme), ali u pitanju nije fikcija. „Leto trideset devete“ Vernera Birmana je istorijska reportaža o događajima koji su se odigrali nekoliko meseci pre početka Drugog svetskog rata.

To su bile planirane knjige, a onda sam videla Saramagovo „Slepilo“ kako usamljeno sedi na polici i doziva me. To je jedini Saramagov roman koji nemam, a da je objavljen kod nas, što je vrlo zanimljivo, ako u obzir uzmemo činjenicu da mi je „Slepilo“ verovatno omiljeni roman ovog pisca. Ali eto, sad sam upotpunila kolekciju i mogu da nastavim svoj život mirne savesti.

Poslednja knjiga za koju sam se uhvatila jeste roman Marije Sempl „Gde si nestala, Bernadeta“. To je ujedno i jedina knjiga koju sam uzela a da nije Lagunina (na nju je išao popust od 20%). Ovo nije bilo baš neplanirano jer sam je već stavila na listu za novi Reading Challenge, a svakako mi treba nešto da me malo nasmeje u ovim tmurnim danima (što naravno ne znači da je neću čitati tek negde u maju).

Celokupna ušteda u odnosu na regularne cene je izašla nešto više od 2000 dinara, što će reći da sam dve knjige dobila fraj. Malo je reći da sam zadovoljna, jer je popust bio znatno veći od onog na Sajmu, iako se članski popust ovog puta nije obračunavao. U svakom slučaju, ja sam presrećna, dovukla sam kući novu gomilicu knjiga koju nemam gde da stavim i sad sam mirna neko vreme... što naravno ne znači da neću posetiti zimski Sajam, ali gledaću da odem praznog novčanika.

I nezaobilzna mačka, naravno

Laguna je u najavama obećala da će svaki kupac dobiti poklončić i to obećanje su ispunili. Ja sam dobila nekoliko sitnica: lak za nokte (koji već sutra ide kao dodatak jednom poklonu za rođendan), tester voćkastog Palmolive pilinga, kesicu Dr. Oetker praška za spremanje tople čokolade, St. George ešarpu, vaučer za Gigatron i nekoliko magazina.

E sad, moja Noć knjige je komotno mogla da se preimenuje u 24h Knjige, pošto sam juče konačno dobila torbu koju sam čekala skoro dva meseca i koju mi je poslao moj divni, dragi drug. Torba je toliko slatka i nerdy da ću je verovatno nositi sve dok se ne raspadne. Autor torbe je Bookworm Boutique (možete je pronaći na instagramu i fejsu), ima divne stvari, ali ne šalje robu u Srbiju, pa sam morala da se dovijam (preko prijatelja u Irskoj) iiii konačno je stigla!

Istog dana sam potpuno neočekivano dobila i fensi knjigu sa receptima Gordona Remzija „Zdrav Apetit“, jedan od onih suludo skupih kuvara. Knjiga je vizuelno prelepa, ali prilično neupotrebljiva, s obzirom na to da ja nisam baš vrsna kuvarica i moram da priznam da za veći broj namirnica na kojima Remzi ovde insistira nisam ni čula (jedini Estragon za koji ja znam jeste Beketov lik, a sumnjam da se na njega misli). Ali nikad ne reci nikad, ko kaže da vas jednog dana neću pozvati na ručak i poslužiti vam baš salatu sa gamborima, fetom i lubenicom?

Suma sumarum – divan dan od početka do kraja, pun iznenađenja i poklona (i novih knjiga!). Da li ste vi pazarili nešto? Podelite svoje utiske i ulove u komentarima, preporuka nikad dosta.