Razmena knjiga putem društvenih mreža

Prošlo je tačno dve nedelje otkako sam na Fejsbuku videla famozni status o razmeni knjiga i otkako sam se uključila igricu. Euforija se stišala, knjige su stigle, pa rekoh, vreme je da saberemo utiske.

Možda ste imali prilike da na nekoj od društvenih mreža vidite sledeći status: Potrebno mi je bar 6 osoba bilo kog uzrasta zainteresovanih da učestvuju u razmeni knjiga! Ne morate da budete u Srbiji, možete se uključiti i iz inostranstva. Sve što treba da uradite jeste da kupite jednu knjigu i pošaljete je jednoj osobi. Zauzvrat, vi biste dobili u proseku 36 knjiga. Ako ste zainteresovani, javite se u inboks, i napisaću vam detalje.

Ja sam ga videla pre tačno dve subote i momentalno sam odlučila da se raspitam o čemu se tačno radi. Nakon detaljnijeg objašnjenja sam shvatila da je broj od 36 knjiga idealna situacija, a ne prosek, ali svejedno sam, kao neko ko voli da poklanja i dobija knjige, odlučila da se uključim u „lanac“.

Naime, ideja je sledeća: osoba kod koje ste videli status bi vam dala adresu na koju bi trebalo da pošaljete knjigu. U međuvremenu biste i vi sami okačili status i svakome ko je zainteresovan da se igra, dali adresu osobe kod koje ste vi videli status. Oni bi takođe okačili status i svakome ko im se javi dali bi vašu adresu, i tako bi se nastavlljao lanac.

Kao što sam već rekla, broj 36 je idealan (ukoliko vi nađete šest osoba i svaka od njih takođe nađe šest) i služi da bi privukao pažnju, ali činjenica je da broj dobijenih knjiga zavisi od velikog broja faktora: koliko će vam se ljudi javiti, koliko će se njima ljudi javiti, da li će svako biti korektan i poslati knjigu, da li će poštanski sistem zatajiti... i tako dalje.

Odziv nije bio baš veliki, a tome je doprinela i činjenica da je vrlo brzo po društvenim mrežama krenuo da se širi određeni tekst koji objašnjava kako je ova razmena zapravo piramidalna prevara, koja, kao i svaka druga, služi da bi mali broj ljudi stekao profit, na uštrb velikog broja ljudi koji bi bili oštećeni; insistirajući na činjenici da je nemoguće dobiti tih 36 knjiga koje su „obećane“ u statusu, kao i da je za određene ljude kupovina knjige veliki trošak. Zbog toga sam ja, kada bi mi se neko javio, objasnila da postoje brojni faktori koji utiču na broj dobijenih knjiga i da niko ne garantuje tih famoznih 36. Ljudima koji su bili sumnjičavi u krug svojih prijatelja sam predložila da ne šalju knjigu odmah, već da najpre vide da li će biti ikakvog odziva – baš zbog toga što smatram da je poenta ove igre zabava i cirkulisanje knjiga, a ne profit, i zato što ne bih želela da se iko zbog mene oseti prevarenim. Takođe, svakome sam naglasila da knjiga ne mora biti nova, možete poslati i nešto iz svoje biblioteke (a verovatno svako od nas ima barem jednu knjigu koje bi se dobrovoljno odrekao, ja imam i više od jedne).

Knjigu sam poslala odmah u ponedeljak i već sledećeg dana me je sačekala koverta. Malo je reći da sam bila uzbuđena, a oduševljenje koje je nastupilo kada sam videla da je knjiga koju sam dobila („Ispričaj mi snove“ – Sidni Šeldon) jedna od knjiga koju sam namenila za ovogodišnji Reading Challenge se ne može opisati rečima – obradovala sam se kao dete. Od tada mi je svako jutro povratak u detinjstvo – već u pidžami proveravam sanduče, kao deca koja direktno iz kreveta trče do jelke da provere šta im je te godine doneo Deda Mraz. Kada nekog jutra pošta izostane, uzbuđenje za sledeće jutro dodatno raste. I tako svakog dana u protekle dve nedelje.

I to je, po meni, poenta ove igre. U danima kada smo navikli da nam je sve dostupno preko par klikova, neko se setio kako da oživi radosti koje smo zaboravili. Kada ste poslednji put dobili neočekivanu razglednicu? A kada ste poslednji put dobili poklon od osobe koju uopšte ne poznajete (ili poruku u kojoj vam se potpuno nepoznata osoba zahvaljuje zbog knjige koju ste joj poslali, jednako oduševljena kao i vi kada vidite paket)?

Sve što je trebalo da uradite jeste da jednog dana odete u poštu (na onaj zaboravljeni šalter za slanje pošte), podelite status i nadate se najboljem. Čak i da ste dobili samo jednu knjigu koju niste pročitali, a poslali ste neku za koju znate da je više nikada nećete pročitati, a neko drugi verovatno hoće, to je, ako mene pitate, pozitivan ishod.

I konačno da se pohvalim s pažnjom odabranim naslovima (od kojih neki imaju i posvetu!) koje sam dobila u ovoj razmeni:

1. „Ispričaj mi snove“, Sidni Šeldon

2. „Pijanista“, Alesandro Bariko

3. „Paranoja u Podgorici“, Balša Brković

4. „Hari Poter i kamen mudrosti“, Dž. K. Rouling

5. „Delikatnost“, David Foenkinos

6. „Molekuli“, Ivan Tokin

Dakle, šest knjiga za poslatu jednu. Možda nije 36, ali ja sam više nego srećna (a ko zna, možda ih stigne još!). Samo jednu knjigu sam pročitala (i imam je), a ostale deluju zanimljivo i sigurno ću ih sve pročitati (pratite blog za utiske). Posebno mi je drago što neke od njih nisu knjige koje sam već nameravala da pročitam, volim ponekad da izađem iz svoje „zone komfora“, a ovo je idealna prilika za to.

Ovom prilikom želim da se zahvalim Slavici, Vesni, Aci, Vladanu, Nataši i Darku što su učestvovali u igri i učinili da se prethodnih nekoliko dana probudim sa osmehom na licu. Iskreno se nadam da su dobili mnogo lepih knjiga i da im je učestvovanje u igri bilo lepo iskustvo. Želela bih, takođe, da se zahvalim i svima ostalima koji su učestvovali i time usrećili nekog stranca, svima njima takođe želim redovna iznenađenja od poštara.

Ukoliko niste imali priliku da učestvujete, a želite, nije kasno! Kontaktirajte me preko neke od društvenih mreža (Facebook, Instagram) i rado ću vam dati adresu na koju treba da pošaljete knjigu, još uvek je imam pri ruci.