Razmena knjiga putem društvenih mreža


Prošlo je tačno dve nedelje otkako sam na Fejsbuku videla famozni status o razmeni knjiga i otkako sam se uključila igricu. Euforija se stišala, knjige su stigle, pa rekoh, vreme je da saberemo utiske.



Možda ste imali prilike da na nekoj od društvenih mreža vidite sledeći status: Potrebno mi je bar 6 osoba bilo kog uzrasta zainteresovanih da učestvuju u razmeni knjiga! Ne morate da budete u Srbiji, možete se uključiti i iz inostranstva. Sve što treba da uradite jeste da kupite jednu knjigu i pošaljete je jednoj osobi. Zauzvrat, vi biste dobili u proseku 36 knjiga. Ako ste zainteresovani, javite se u inboks, i napisaću vam detalje.

Ja sam ga videla pre tačno dve subote i momentalno sam odlučila da se raspitam o čemu se tačno radi. Nakon detaljnijeg objašnjenja sam shvatila da je broj od 36 knjiga idealna situacija, a ne prosek, ali svejedno sam, kao neko ko voli da poklanja i dobija knjige, odlučila da se uključim u „lanac“.

Naime, ideja je sledeća: osoba kod koje ste videli status bi vam dala adresu na koju bi trebalo da pošaljete knjigu. U međuvremenu biste i vi sami okačili status i svakome ko je zainteresovan da se igra, dali adresu osobe kod koje ste vi videli status. Oni bi takođe okačili status i svakome ko im se javi dali bi vašu adresu, i tako bi se nastavlljao lanac.

Kao što sam već rekla, broj 36 je idealan (ukoliko vi nađete šest osoba i svaka od njih takođe nađe šest) i služi da bi privukao pažnju, ali činjenica je da broj dobijenih knjiga zavisi od velikog broja faktora: koliko će vam se ljudi javiti, koliko će se njima ljudi javiti, da li će svako biti korektan i poslati knjigu, da li će poštanski sistem zatajiti... i tako dalje.

Odziv nije bio baš veliki, a tome je doprinela i činjenica da je vrlo brzo po društvenim mrežama krenuo da se širi određeni tekst koji objašnjava kako je ova razmena zapravo piramidalna prevara, koja, kao i svaka druga, služi da bi mali broj ljudi stekao profit, na uštrb velikog broja ljudi koji bi bili oštećeni; insistirajući na činjenici da je nemoguće dobiti tih 36 knjiga koje su „obećane“ u statusu, kao i da je za određene ljude kupovina knjige veliki trošak. Zbog toga sam ja, kada bi mi se neko javio, objasnila da postoje brojni faktori koji utiču na broj dobijenih knjiga i da niko ne garantuje tih famoznih 36. Ljudima koji su bili sumnjičavi u krug svojih prijatelja sam predložila da ne šalju knjigu odmah, već da najpre vide da li će biti ikakvog odziva – baš zbog toga što smatram da je poenta ove igre zabava i cirkulisanje knjiga, a ne profit, i zato što ne bih želela da se iko zbog mene oseti prevarenim. Takođe, svakome sam naglasila da knjiga ne mora biti nova, možete poslati i nešto iz svoje biblioteke (a verovatno svako od nas ima barem jednu knjigu koje bi se dobrovoljno odrekao, ja imam i više od jedne).


Knjigu sam poslala odmah u ponedeljak i već sledećeg dana me je sačekala koverta. Malo je reći da sam bila uzbuđena, a oduševljenje koje je nastupilo kada sam videla da je knjiga koju sam dobila („Ispričaj mi snove“ – Sidni Šeldon) jedna od knjiga koju sam namenila za ovogodišnji Reading Challenge se ne može opisati rečima – obradovala sam se kao dete. Od tada mi je svako jutro povratak u detinjstvo – već u pidžami proveravam sanduče, kao deca koja direktno iz kreveta trče do jelke da provere šta im je te godine doneo Deda Mraz. Kada nekog jutra pošta izostane, uzbuđenje za sledeće jutro dodatno raste. I tako svakog dana u protekle dve nedelje.

I to je, po meni, poenta ove igre. U danima kada smo navikli da nam je sve dostupno preko par klikova, neko se setio kako da oživi radosti koje smo zaboravili. Kada ste poslednji put dobili neočekivanu razglednicu? A kada ste poslednji put dobili poklon od osobe koju uopšte ne poznajete (ili poruku u kojoj vam se potpuno nepoznata osoba zahvaljuje zbog knjige koju ste joj poslali, jednako oduševljena kao i vi kada vidite paket)?

Sve što je trebalo da uradite jeste da jednog dana odete u poštu (na onaj zaboravljeni šalter za slanje pošte), podelite status i nadate se najboljem. Čak i da ste dobili samo jednu knjigu koju niste pročitali, a poslali ste neku za koju znate da je više nikada nećete pročitati, a neko drugi verovatno hoće, to je, ako mene pitate, pozitivan ishod.

I konačno da se pohvalim s pažnjom odabranim naslovima (od kojih neki imaju i posvetu!) koje sam dobila u ovoj razmeni:

1. „Ispričaj mi snove“, Sidni Šeldon
2. „Pijanista“, Alesandro Bariko
3. „Paranoja u Podgorici“, Balša Brković
4. „Hari Poter i kamen mudrosti“, Dž. K. Rouling
5. „Delikatnost“, David Foenkinos
6. „Molekuli“, Ivan Tokin


Dakle, šest knjiga za poslatu jednu. Možda nije 36, ali ja sam više nego srećna (a ko zna, možda ih stigne još!). Samo jednu knjigu sam pročitala (i imam je), a ostale deluju zanimljivo i sigurno ću ih sve pročitati (pratite blog za utiske). Posebno mi je drago što neke od njih nisu knjige koje sam već nameravala da pročitam, volim ponekad da izađem iz svoje „zone komfora“, a ovo je idealna prilika za to.

Ovom prilikom želim da se zahvalim Slavici, Vesni, Aci, Vladanu, Nataši i Darku što su učestvovali u igri i učinili da se prethodnih nekoliko dana probudim sa osmehom na licu. Iskreno se nadam da su dobili mnogo lepih knjiga i da im je učestvovanje u igri bilo lepo iskustvo. Želela bih, takođe, da se zahvalim i svima ostalima koji su učestvovali i time usrećili nekog stranca, svima njima takođe želim redovna iznenađenja od poštara.

Ukoliko niste imali priliku da učestvujete, a želite, nije kasno! Kontaktirajte me preko neke od društvenih mreža (Facebook, Instagram) i rado ću vam dati adresu na koju treba da pošaljete knjigu, još uvek je imam pri ruci.

CONVERSATION

9 comments:

  1. Nije štos u dobijanju nego u davanju, zaključismo u "mojoj" grupici. I ja sam nevernim Tomama napisala status sličan tvom, s upozorenjem da se ne uključuju ako nisu spremni na rizik i ako previše očekuju. Dobila sam jednu knjigu. I ne žalim.
    U jednoj prošloj igrici poslala sam tri poklona, onaj jedan koji je trebalo da dobijem, nisam. Pa šta?
    Hvala ti na ovoj lepoj potvrdi da je moguće. Samo ako želiš da se igraš.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sve je moguće kada su ljudi spremni da se malo trgnu iz tmurne svakodnevnice. :)

      Delete
  2. Divan tekst. Obozavam knjige i bas mi je drago sto ste podili svoje iskustvo. Sigurno cu vam se pridruziti :)

    ReplyDelete
  3. Sigurna sam da se obradovala (devojka :)), koja god da je knjiga u pitanju. I kod mene su zatajili, pošto je ona, sudeći po broju ljudi koji su se javili, trebalo da bude zatrpana knjigama.
    Baš mi je krivo što čujem da ti ništa nije stiglo, izgleda da sam ja baš imala sreće. :/

    ReplyDelete
  4. Divno. Super si prošla i sa brojem knjiga i sa brojem naslova koje nisi pročitala. Mogu da zamislim tu sreću kad vidiš poštara. Ja se nisam uključivala iz nekih svojih razloga. IPak, malo ne razumem one koji se jave, pa odustanu. Malo. U principu, danas me ništa ne iznenađuje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, konačno i poštar nekoga da obraduje. :D
      Po meni, jedini opravdan razlog za odustajanje, ako ste se već "upleli", jeste da vam se apsolutno niko nije javio. A sa druge strane, neko mora dati da bi drugi dobio.

      Delete
  5. Izazov je divan i rado bih se pridruzila ali odbija me visina postanskih troskova :(

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ako je inostranstvo u pitanju - da, poštanski troškovi su veliki. Za Srbiju i ne baš. Meni je slanje knjige u drugi grad naplaćeno 50 dinara, samo treba na šalteru naznačiti da je u pitanju tiskovina (tj. ako odeš sa otvorenom kovertom, oni će sami to uraditi). S obzirom na to da svako šalje po jednu knjigu, onda nije mnogo. :)

      Delete