Deda Rankove riblje teorije – Mirjana Đurđević

Mirjana Đurđević je srpska književnica, rođena 1956. godine. Napisala je više od 10 romana, među kojima su verovatno najpoznatiji oni koji pripadaju serijalu o detektivki Harijeti. Pored ovih, napisala je i nekoliko samostalnih romana, poput „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“ i „Bremasoni“ (recenziju o „Bremasonima“ možete pročitati OVDE).

Roman „Deda Rankove riblje teorije“ je jedan od romana o detektivki Harijeti, a Mirjani Đurđević je doneo nagradu „Žensko pero“ za 2004. godinu. Ovo je treći roman o Hari, pa možda ne bi bilo loše da, za razliku od mene, krenete redom i prvo pročitate prethodna dva: „Ubistvo u akademiji nauka“ i „Parking svetog Savatija“. No, ako vam se baš žuri da se upoznate sa „ribljim teorijama“, roman se može čitati bez prethodnih, iako sam sigurna da je sa predznanjem utisak još bolji. Ali, šta je tu je.

Nakon boravka u Americi, Hari se vraća u Beograd i saznaje da je, neposredno nakon operacije „Sablja“, ubijen njen bivši kolega i (još bitnije) bivši ljubavnik Bogdan Banduka – Banda. Iako više ne radi u policiji, Hari ne uspeva da odoli „profesionalnoj deformaciji“ i kreće u sopstvenu istragu. Ono što se činilo kao odmazda organizovanog kriminala, sve više počinje da liči na odmazdu povređene žene – a upravo tu se javlja problem jer, kako Hari u svojoj istrazi saznaje, Banda se zamerio velikom broju žena.

Čitav serijal o detektivki Harijeti je parodija modernog trilera/detektivskog romana, a to je slučaj i sa „Deda Rankovim ribljim teorijama“. I sama autorka o ovom serijalu kaže da su „krimići samo providna krinka“ za društvenu satiru.

Zbog toga, iako na kraju romana „poaroovski“ okuplja osumnjičene na isto mesto, autorka ne pruža čitaocu zadovoljstvo razrešenja zločina, ali akcenat romana i nije na tome (setite se naslova), već na teoriji izvesnog deda Ranka, koji kuva izvrsnu riblju čorbu i kuje izvrsne riblje teorije.

„Riblja teorija“ je krajnje seksistička (namerno) i bazira se na stereotipnoj podeli žena na slobodne i patrijarhalne, koje se zatim dele na radodajke i mlađe sestre na jednoj strani, i na okupatorke i domaćice na drugoj. Nije iznenađujuće što baš ova teorija Harijeti pomaže da pronađe svoje osumnjičene. A kako bi povratila ravnotežu u univerzumu, autorka kroz lik jedne od osumnjičeniih daje još jednu, kontrateoriju, koja jednako stereotipno određuje tipove muškaraca – Baba Natinu somovsku teoriju. Slične postavke, somovska teorija takođe muškarce deli na liberalne i patrijarhalne, a zatim na avanturiste i saksije i domaćine i poslovne ljude.

Ko spada u koju grupu i kako najlakše da odredite „okupatorke“ i „saksije“ u svom okruženju, otkriće vam ovaj izuzetno zabavan roman.

Do sada sam već u nekoliko navrata iskazala svoje oduševljenje autorkom i ovde otvoreno priznajem da mi se od ovih savremenih ipak više dopadaju romani smešteni u blisku prošlost (bar za sada). Stil Mirjane Đurđević je, međutim, dosledno vrcav i inteligentan, a to da li ćete se slađe smejati uz Hari ili uz Kiti, stvar je ličnih preferencija.

Još jednom sve preporuke za romane Mirjane Đurđević, a ukoliko želite da upoznate Harijetu onako kako dolikuje (a ne sve naopako, kao ja), evo redosleda romana: Ubistvo u akademiji nauka (2002), Parking svetog Savatija (2003), Deda Rankove riblje teorije (2004), Jakuzzi u liftu (2005), Prvi, drugi, treći čovek (2006), Čim preživim ovaj roman (2008), Leš u fundusu (2012).

Reading Challenge: Knjiga čija je radnja smeštena u rodnu zemlju

Ocena: 4/5