Marsovac – Endi Vir

Endi Vir je američki autor i softverski inženjer, rođen 1972. godine. Deklariše se kao zaluđenik za kosmos i pasionirani proučavalac interplanetarnih putanja i orbitalne mehanike. Ljubav prema ovom polju nauke inspirisala ga je da napiše svoj roman prvenac, sa idejom da to bude uverljiva naučna fantastika potkrepljena naučnim činjenicama. Tako je 2011. godine nastao „Marsovac“, roman koji je vrlo brzo postao bestseler, a nakon čije ekranizacije je Vir dostigao slavu kojoj se nije ni nadao.

Sedmog novembra 2035. godine, šestočlana posada misije „Ares 3“ sletela je na Mars, sa ciljem da prikupe uzorke zemljišta i nove informacije o planeti koju je NASA odabrala kao potencijalni novi dom za ljudsku vrstu. Već šestog dana misije usledile su nepredviđene poteškoće: snažna peščana oluja zahvatila je oblast u kojoj je posada bila ulogorena i primorala ih je da po hitnom postupku napuste planetu. Jedan od članova posade, Mark Vatni, ranjen je prilikom evakuacije. Kako mu je antena probila skafander zarivši mu se u bok, posada je izgubila komunikaciju sa njim, kao i očitavanje njegovih vitalnih funkcija. Nakon zaključka da je poginuo (silina udarca odbacila je Vatnija od posade), posada je ispoštovala protokol nastavka evakuacije i ostavila Vatnijevo telo na Marsu.

„Marsovac“ je svedočanstvo Marka Vatnija, čoveka koji je sam, u neverovatnim okolnostima, proveo 549. sola (marsovskih dana) na Marsu, i uspeo da se živ vrati na Zemlju.

U pitanju je SF roman u formi dnevnika, koji povremeno prekidaju deonice pripovedane u trećem licu, koje prate dešavanja na Zemlji i na brodu Vatnijeve posade. Mark u svom dnevniku revnosno opisuje svoje dnevne aktivnosti i pokušaje da produži svoju egzistenciju i stigne do mesta na Marsu sa kojeg će posada moći da ga pokupi i vrati kući. Vatnijevu nadu da će dnevnik neko nekada pročitati, autor koristi kao izgovor da tehničke pojmove i termine približi i pojasni čitaocima koji su potpuni laici u ovoj oblasti. Zbog toga ovo nije klasičan SF i namenjen je i publici koja možda i nije pretežno fan ovog žanra. Upravo je taj školski sistem objašnjavanja pojedinih pojava i postupaka dobio najveće zamerke, ali je meni, kao nekome ko ima humanističko obrazovanje i nije baš upoznat sa tematikom i terminologijom, bio baš po meri, jer drugačije verovatno ne bih ni razumela dobar deo onoga što Vatni radi. Uprkos tome, mogu da shvatim frustracije ljudi kojima su takva objašnjenja bila redundantna.

Uz to treba dodati da u „Marsovcu“ nema mnogo akcije, u uobičajenom smislu te reči. Većina romana koncentrisana je na konstatovanje i rešavanje konkretnih problema, poput slagalice. Na primer, prva takva konstatacija bila bi činjenica da Vatni nema dovoljno hrane, a potom sledi detaljno preispitivanje načina na koji se taj problem može rešiti, kao i ništa manje detaljni opisi postupaka kojima se problem rešava, sa svim svojim uspesima i neuspesima. Pored priče o astronautu zarobljenom na Marsu, „Marsovac“ je takođe i priručnik za gajenje krompira u nezamislivim uslovima. Međutim, to što akcija kao takva izostaje, uopšte ne znači da je čitalac pošteđen napetosti i da se dosađuje, naprotiv.

Sa druge strane, usresređenost autora na tehničke detalje gurnulo je u zapećak jedan od ključnih aspekata romana – psihologiju glavnog junaka. Vatnijev karakter ostaje nepromenjen od prvog do poslednjeg sola (što je prilično neverovatno), njegov optimizam deluje neljudski i izveštačeno i ma koliko da je jaka ličnost u pitanju, potpuno je  neuverljivo da u ovakvoj sitaciji nije prošao ni kroz jednu epizodu totalne malodušnosti, apatije i teške depresije (objašnjenje da o njima prosto nije pisao uopšte ne prihvatam kao rešenje).

Ukoliko izuzmemo nedostatak psihološkog produbljivanja glavnog junaka (možda ne žele svi da čitaju o depresivnim astronautima), ovo je zabavan i napet roman koji se ne ispušta iz ruku, a uz to se brzo i lako čita, uprkos tehničkim detaljima koje sam pominjala. Ono što je zanimljivo jeste da uprkos prilično vernoj ekranizaciji, drži pažnju čak i ukoliko ste prvo odgledali film, bar je tako bilo u mom slučaju.

Iako je u pitanju žanr naučne fantastike, činjenica da je smešten u blisku budućnost (podatak o godini sletanja posade može se pronaći na Facebook stranici autora, ali ne i u samom romanu) čini ovaj roman realnijim i pogodnijim za široku čitalačku publiku. Mark Vatni je inteligentan, šarmantan, zabavan i nadljudski uporan i ne čudi što je uspeo da osvoji čitaoce širom sveta, a roman, koji se najjednostavnije može opisati kao svemirski „Robinzon Kruso“, učini jednim od najprodavanijih SF romana napisanih u skorije vreme.

Ocena: 4/5

Reading Challenge: Naučna fantastika

Izdavač za Srbiju: Evro Book