Čudo – R. H. Palasio

R. H. Palasio je američka autorka i dizajnerka korica za knjige. Njen prvi, i za sada jedini roman „Čudo“, koji je napisala 2012. godine, odmah je postao bestseler i doneo joj je niz priznanja i nagrada.

Autorka je odlučila da napiše ovaj roman nakon jednog incidenta koji se odigrao kada je njen sin imao tri godine. U jednoj običnoj šetnji sa sinom je u redu za kupovinu sladoleda ugledala devojčicu sa urođenom deformacijama lica. Njena instinktivna reakcija je bila da skloni sina od devojčice, jer nije znala kako će reagovati. Ubrzo je shvatila da je upravo takva njena reakcija više zabolela i devojčicu i njene roditelje nego čuđenje ili strah trogodišnjeg deteta.

I tako je nastao glavni junak romana „Čudo“, desetogodišnji Avgust Pulman, dečak sa retkom, genetski izazvanom deformacijom lica (Tričer Kolinsov sindrom) zbog koje nikada nije išao u školu, niti je imao mnogo prijatelja. Uprkos tome, Agi je svoje detinjstvo provodio bezbrižno, ispunjeno ljubavlju i toplinom roditeljskog doma. Kada, međutim, njegovi roditelji odluče da je vreme da Agi konačno krene u školu, on će biti primoran da iskorači iz staklenog zvona pod kojim je živeo, potpuno svestan činjenice da inkluzija neće biti prijatno iskustvo.

„Inače, zovem se Avgust. Neću se opisivati. Kako god da ste me zamislili, verovatno izgledam još gore.“

Agijev polazak u školu i sticanje novih poznanika nije tipična stresna situacija koja može pogoditi svako dete. Agi je u potpunosti svestan svog izgleda i utiska koji ostavlja na ljude. Do te mere svestan da je još kao vrlo mali odbijao da izađe iz kuće bez astronomske kacige koja mu je prekrivala lice. Iako je naučio da živi sa pogledima i zgražavanjem na koje je nailazio, sa nadimcima poput „nakaza“ i „Fredi Kruger“, to su situacije na koje jedan dečak ne može, i nikada ne bi trebalo da se navikne.

Česte promene naratora romanu daju širu sliku i pokazuju čitaocu da Agi nije jedina osoba pogođena deformacijom sa kojom je rođen, pa tako čitalac bliže upoznaje i Agijevu najbližu okolinu. Osim proste promene perspektive, ovaj postupak ima ulogu i u razvoju same fabule, jer se poglavlja međusobno dopunjuju i pomažu čitaocu da razreši nedoumice i donese sud o određenim događajima i nesporazumima koji se odvijaju među likovima.

Romani za mlade u kojima mladi ili deca doživljavaju tragične sudbine ili žive u nezamislivim okolnostima, u poslednje vreme su stekli popularnost koja ne jenjava. Iako se slobodno može reći da se „Čudo“ bavi tabu temom, ono ipak nije nalik nijednom od takvih romana. Prvenstveno, „Čudo“ je namenjeno dosta mlađoj publici i objavljeno je kao roman za decu, mada ga mogu čitati i stariji. U tome i jeste lepota stila kojim je napisan ovaj roman. Autorka je uspela savršeno verno da prenese osećanja i zapažanja desetogodišnjaka, tinejdžera i odraslih i na taj način se obrati čitaocima svih starosnih grupa. Ovo je veoma poučna knjiga za decu iz koje odrasli mogu mnogo toga da nauče.

Sam Agi je izuzetno harizmatičan i iznad svega maestralno satkan junak kojeg ćete obožavati. Autorka je pokazala svoj talenat za pisanje i nedvosmisleno prenela poruku koju je želela: onog trenutka kada malo bolje upoznate Agija, zaboravićete njegove fizičke nedostatke.

Ono što ovaj roman takođe razlikuje od većine sličnih jeste bajkovito srećan kraj kojim autorka nagrađuje svoje likove i čitaoce. S obzirom na društvo u kakvom živimo, ovakav kraj bi mnogima mogao delovati nerealno i sladunjavo, međutim, kraj je upravo onakav kakav bi trebalo da bude. A „Čudo“ nam pokazuje da je dovoljan samo jedva primetan trud svakoga od nas da srećni krajevi u ovakim slučajevima izađu iz domena fikcije i da svet u kojem živimo postane mnogo bolje i lepše mesto nego što je danas.

Ukoliko se još uvek niste upoznali sa Agijem, obavezno to učinite. Ma koliko ozbiljna bila tematika koju autorka obrađuje, ovaj roman će vas provozati kroz mnoštvo emocija, ali ćete ga sigurno završiti sa ogromnim osmehom na licu. Verujte mi na reč.

„Kada imaš izbor da budeš fin ili da budeš u pravu, budi fin.“

Ocena: 5/5