Prometejev dnevnik – Ivan Branković

Ivan Branković je rođen u Valjevu, 1983. godine. Svoje književno iskustvo je stekao kao autor kratkih priča koje je objavljivao na nekoliko sajtova i u fanzinima. „Prometejev dnevnik“ je Ivanov prvi roman, a trenutno radi i na objavljivanju nastavka ove priče, pod nazivom „Projekat Herkules“.

„Prometejev dnevnik“ je naučnofantastični triler koji u tri vremenski razdvojena narativa govori o misterioznom predmetu po kojem roman nosi ime. Templari su ovaj predmet smatrali svetim gralom, nacisti oruđem za ispunjenje svog sna o višoj rasi, a za beogradskog kolekcionara antikvarnih predmeta, Dragančeta, to je samo jedan u nizu zanimljivih primeraka koje je za sitne novce nabavio preko anonimnih internet aukcija. Ma koliko ga je neobičan predmet privukao, nije ni sanjao da će ga upravo on trgnuti iz dosadne svakodnevnice i uvući u avanturu kakve je do tada gledao samo u filmovima.

Autor je, kao zamajac svog romana, iskoristio priču o letelici nepoznatog porekla koja je 1936. godine pala na području Nemačke. Sam vrh SS-a potrudio se da ovaj incident sakrije od javnosti i uposlio svoje najumnije naučnike da znanje koje im letelica može pružiti preokrenu u svoju korist u nadolazećem ratu. Jedan od naučnika, her Štag, shvata kakve bi to posledice moglo imati i odlučuje da spreči moguću katastrofu.

Osam decenija kasnije, 2013. godine u Beogradu, misteriozni gospodin Minh angažovao je agenta Kolmena da pronađe odgovore na pitanja na koja čovečanstvo nije uspelo da stavi tačku nekoliko hiljada godina. U tome treba da mu pomognu Draganče, već pomenuti samouki kolekcionar koji se slučajno domogao dela Prometejevog dnevnika, i Ana, praunuka nemačkog naučnika koji je odbio poslušnost samom vrhu Nemačkog Rajha. Minh će se predstaviti kao jedan od članova reda Čuvara Svetlosti (odnosno Slobodnih zidara) i objasniće grupi važnost misije. Predmet za kojim tragaju čuvan je vekovima, a u pitanju je ni manje ni više nego izvesni hard disk, koji sadrži ono što je mitologija vekovima nazivala vatrom Prometeja, odnosno recept za stvaranje super rase. Čuvari Svetlosti nisu jedini koji pokušavaju da sklope ovu misterioznu slagalicu, koja bi, ukoliko dođe u pogrešne ruke, mogla imati pogubne posledice na svet kakav poznajemo.

„Prometejev dnevnik“ je denbraunovski triler, prepun već poznatih teorija zavere, poput onih o padovima vanzemaljskih letelica i misterijama koje obavijaju redove templara i Sionskog priorata, veoma maštovito i originalno uklopljenih sa piščevim poznavanjem istorije, mitologije i naučne fantastike. Osim toga, srpskom čitaocu će biti zanimljiva činjenica da se glavni narativ odvija u Beogradu, čiji položaj i istorija igraju veliku ulogu u razrešenju zagonetke koju nosi Prometejev dnevnik.

Ma koliko priča bila zanimljiva i privlačna, moja osnovna zamerka u vezi sa ovim romanom je stilske prirode. Kao prvo, roman nije lektorisan, što je meni kao čitaocu veoma smetalo, dekoncentrisalo me i otežavalo upuštanje u tok priče. Čak i ako izuzmemo ovaj tehnički propust (što je meni, ma koliko se trudila, bilo nemoguće, i bilo je presudno za konačnu ocenu romana, iako nije u pitanju piščeva krivica), stil kojim je roman napisan deluje neispisano i to je zapravo jedini pokazatelj da je „Prometejev dnevnik“ debitantski roman. Autor je stremio ka „sirovom“ stilu pisanja, po ugledu na mnoge poznate pisce, međutim, kvaka sa ovakvim stilom je da, ukoliko nije uvežban i doteran, može delovati veštački ili se svoditi na prosto sirovo napisanu priču. Ponekad način na koji je priča ispričana može biti važniji od same priče i čini mi se da bi, da je samo malo uglačan stilski, ovo mogao biti veoma kvalitetan triler.

Dobra vest za čitaoce koji još uvek nisu držali ovaj roman u rukama jeste da je u pripremi drugo izdanje, koje je ovog puta pronašlo svoj put do lektora, a tako je, po meni, osnovni problem u vezi sa samom knjigom otklonjen. Dobra vest za čitaoce kojima se roman dopao je da nastavak stiže uskoro, a sudeći po naslovu („Projekat Herkules“), očekuje nas detaljnije objašnjenje plana o stvaranju super rase. Kako mi je u prvom romanu bila zanimljivija ta „pozadinska priča“ (znate i sami da mi trileri baš i nisu omiljeni žanr), očekujem da će nastavak biti još zanimljiviji od prvog dela. Nama koji smo roman pročitali (ovim putem zahvaljujem Ivanu što mi je poslao svoj prvenac), ostaje samo da sačekamo nastavak i uverimo se i sami.

Ocena: 2/5

Sve dodatne informacije  možete pronaći na zvaničnoj FB stranici romana.