Letnji book tag

Znate kako, ja sam nekako uvek kaskala za trendovima, šta god da je u pitanju. Ja sam vam jedna od onih osoba koje čuju neku pesmu prvi put u životu i oduševe se, a onda krenu okolo da gnjave ljude sa tom pesmom, misleći da su otkrili hit, a svi ti ljudi u čudu trepću, jer od te pesme nije moglo da se živi pre nekoliko godina i onda neminovno počinje debata o mom mestu boravka, sve sa pretpostavkom da u mojoj neobaveštenosti glavnu ulogu igra kamen ispod kojeg živim, koji me uporno čuva od svih tih trendova. Tako je sa obućom i odećom, sa filmovima, pa čak i sa knjigama (znate li da još uvek nisam pročitala Elenu Ferante?). Jednostavno uvek kasnim i potpuno sam otporna na stvari koje izazivaju masovnu histeriju, makar dok se ne slegne prašina, i to ne uvek namerno – jednostavno se desi.

Ovo vam pričam da biste shvatili zbog čega sam čekala da prođe čitavo leto da bih uradila letnji tag. U septembru, po danu koji je sve samo ne letnji. Prosto sam kasno naletela na njega i učinio mi se zanimljivim, a nema šanse da čekam naredni tropski talas kako bih ga postavila. Dešava se. Ali, da budemo fer,  ako pitate kalendar, leto još uvek traje, i činjenica da se ne topimo čim kročimo na ulicu ga ne čini manje letom. Dakle, tajming za post je sasvim legitiman!

Tag sam pronašla na blogu blogu Madamoiselle S, pravoj riznici zanimljivih upitnika. I sad, kada sam se opravdala i ispoštovala izvor, bez daljeg odugovlačenja prelazim na pitanja:

Korice koje knjige te asociraju na leto?

Iako svakog leta izloge knjižara ispunjavaju korice knjiga koje jasno stavljaju do znanja da je ideja izdavača da baš njih treba da ponesete na plažu, ja iz nekog razloga ne posedujem nijednu sa tim tipičnim morskim koricama (ili bar ne mogu da se setim nijedne). Ipak, jedna knjiga koju sam skoro čitala mi odmah pada na pamet kao primer pravih letnjih korica, a ujedno i fenomenalnog dizajna – nenametljivog, a ipak sa jasnom porukom da je pred vama letnja priča. U pitanju je roman Lutalica i njegovi sinovi (klik  OVDE za recenziju), čija su me korice, nažalost, ipak mnogo više oduševile nego sama priča koja se između njih nalazi.

Koja knjiga ti obasjava dan?

Kada sam neraspložena, ili kada zapadnem u jednu od onih iritantnih čitalačkih blokada, hvatam se za knjige pisaca za koje provereno znam da će me oraspoložiti. To su uglavnom knjige koje naginju ka komediji, a među njima izdvajam one koje potpisuju Teri Pračet ili Mirjana Đurđević. Još mi se nije dogodilo da me je bilo koja od njihovih knjiga razočarala, i uvek na mene imaju isti efekat – osmeh na licu, propraćem tihim kikotanjem. Obasjavaju i najtmurnije dane!

Knjiga koja na sebi ima žuto?

Ovo je vrlo zanimljivo, jer žuta je definitivno poslednja u nizu mojih omiljenih boja. Znam da u teoriji asocira na radost, ali kod mene ima potpuno suprotan efekat, osim kada je prisutna kao detalj u veoma malim količinama, nekako mi je previše histerična i čini me nervoznom. Znam, znam, žuto je boja Sunca, ali gledanje direkt u Sunce nije baš preporučljivo, zar ne? Ali, kada je reč o žutim knjigama, meni odmah na pamet padne kolekcija ilustrovanih priča pod nazivom Hyperbole and the Half, koju sam pre nekoliko godina dobila na poklon. Sigurno ste barem slučajno naleteli na neki od radova Allie Brosh, ali ako niste, ja vam najiskrenije preporučujem da bacite pogled na njen blog.

Omiljeno štivo za plažu?

Nemam neki poseban žanr koji čitam na plaži, mada vodim računa da sa sobom ponesem nešto za šta smatram da će mi biti zanimljivo. Doduše, tokom studiranja nisam imala taj luksuz da biram knjige za odmor, pa sam tih godina sa sobom vukla klasike književnosti (i slučajnim prolaznicima verovatno izgledala kao neviđeni snob). Eto, čak sam i deo Rata i mira čitala na plaži. Neobično se dobro koncentrišem na čitanje dok se sunčam, verovatno zbog toga što sam opuštena, tako da mi teže štivo ne predstavlja nikakav problem, naprotiv.

Koja akciona knjiga te je naterala da trčiš za sladoledžijom?

Nisam baš sigurna da razumem ovo pitanje, mada sam sigurna da nema veze sa pravim sladoledžijom, ali mi je zanimljivo da su se i drugi blogeri ovde uglavnom bavili činjenicom da nikada nisu videli mobilnog sladoledžiju (tako nam i treba kad mažnjavamo inostrane tagove). Bilo kako bilo, većina vas možda zna da ja jako retko čitam trilere, ali ako treba da izdvojim jedan kao omiljeni, onda bi to bila trilogija Milenijum. Sa druge strane, kada bih videla pravog sladoledžiju, ne bi mi bio potreban neki poseban razlog da ga pojurim.

Završetak koje knjige ti se najmanje dopao?

Iskreno mislim da je pri pisanju najteže napisati dobar kraj (i zato skidam kapu osobi koja se prva setila fraze “Čiča-miča i gotova priča” i tako olakšala život i sebi i drugima). Ne bih baš rekla da je ovo primer najgoreg kraja romana, ali je svakako interesantan primer i prvi mi je pao na pamet: roman Strah i njegov sluga Mirjane Novaković. Zašto sam baš ovu knjigu izdvojila? Autorka se u romanu i sama bavi ovim pitanjem (i to naširoko), tvrdeći isto što i ja: da je zaista dobar završetak retka pojava u književnosti i da je upravo to merilo pravog talenta (ili bar nešto slično, davno sam je čitala i dosta toga zaboravila), sa čim se apsolutno slažem, a onda, potpuno ironično, i sama smandrljala kraj i tako (mada pretpostavljam da joj to nije bila namera) na sopstvenom primeru dokazala svoju tvrdnju. Zanimljivo je, zapravo, da se ni ne sećam kako se roman završio, ali taj legendarni “skok u sopstvena usta” nikada neću zaboraviti.

…a koji  te kraj najviše usrećio?

“Čiča-miča i gotova priča.”

Koje korice knjige te najviše podsećaju na zalazak sunca?

Isti slučaj kao i sa letnjim koricama, mislim da nemam nijednu koja na sebi ima fotografiju romantičnog zalaska, ali jedna na čijim koricama svakako dominiraju boje zalaska sunca je Putovanje kroz noć Rodija Dojla (klik za recenziju), koju potpisuje Bob Živković.

 Serijal koji se nadaš da ćeš završiti ovog leta?

Više volim stand alone priče, i retko čitam serijale, ali evo, sticajem okolnosti, baš trenutno čitam treći deo serijala Outlander. Kako je leto već na izmaku, a dotični serijal ima, za sada, osam objavljenih knjiga, jasno je da ni ne pomišljam na to da ću ga završiti u skorije vreme, naročito kada se u obzir uzme činjenica da ne nameravam da ga čitam u cugu, već polako, na kašičicu, tako da ću se zadovoljiti nadom da ću ga završiti pre penzije.

***

Toliko od mene za danas, a kako stvari stoje, i od leta za ovu godinu, prema tome, neka ovaj tag bude u znaku opraštanja od toplih dana, bar do sledeće godine. Nadam se da vam je ovaj upitnik bio zanimljiv, i očekujem da čujem vaše odgovore na pitanja. Da li ste vi ikada trčali za sladoledžijom? Da li ste uopšte videli išta slično van TV ekrana? Pišite mi u komentarima!

Do sledećeg leta posta,

Vaša Stš <3