Zanimljivo
je to kako nam nekada bitni datumi više ništa ne znače. Rođendani, godišnjice,
bivši praznici i taj famozni prvi
septembar. Dan kojem se apsolutno niko ne raduje, osim eventualno nekog
đaka prvaka koji još ne zna šta ga je snašlo ili nekih roditelja koji jedva
čekaju da se završi raspust kako bi konačno mogli malo vremena da provedu sami.
Dan koji stavlja tačku na bezbrižno celodnevno letnje lenstvovanje i najavljuje
duge hladne mesece ispunjene obavezama i ranim ustajanjem. Nikada nisam mrzela
školu, bila sam odličan đak i učenje mi (uglavnom) nije predstavljalo neki
veliki problem, ali taj prvi septembar sam mrzela kao i svaki drugi đak. No,
bilo kako bilo, želela bih ovom prilikom svim đacima, roditeljima i nastavnicima
da poželim srećnu i uspešnu školsku godinu. I ništa se ne brinite, prvi
septembar će vrlo brzo postati sasvim običan dan, kao i svaki drugi (ovo se ne
odnosi na nastavnike, naravno). Mnogo brže nego što to možete i da zamislite.
Leto
nam je na izmaku i iako ovo godišnje doba za većinu ljudi znači mnogo više
slobodnog vremena, pa samim tim i veći broj pročitanih knjiga, na mene je
delovalo potpuno obrnuto. Uprkos tome što nisam imala problema sa manjkom
slobodnog vremena, imala sam problema sa koncentracijom i inspiracijom, pa ću
ovih par meseci (pored onih nemogućih tropskih vrućina koje smlate svakoga ko
leto provodi u gradu) pamtiti po učestalim kreativnim krizama i blokadama. Kako
leto odmiče, ipak, čini se da se situacija poboljšava, pa je i avgust u tom
smislu bio nešto konstruktivniji od njegovih tropskih predhodnika. Pročitala
sam sedam knjiga (jej!):
1.
Alisa
u Zemlji čuda/ Alisa iza ogledala – Luis Kerol
2.
Alijas
Grejs – Margaret Atvud
3.
Poštašavili
– Teri Pračet
4.
Lutalica
i njegovi sinovi – Aleksandar Sekulov
5.
Pustolovina
na ostrvu ptica – Aleksandar Sekulov
6.
Kita
boli more – Efraim Kišon
7.
Proročanstvo
Romanov – Stiv Beri
A
uz sve to sam konačno odlučila da počnem i treći deo serijala Outlander, tako da za septembar očekujte
mnogo kraću listu. Dajana Gabaldon očigledno nije imala problema sa
inspiracijom, tako da je svaka knjiga u serijalu obimnija od prethodne. Voyager, konkretno, ima više od 1000
strana i sićušan font pride. Ali kako treća sezona uskoro treba da počne sa
emitovanjem, rešila sam da ovog puta obrnem situaciju i pročitam knjigu pre
nego što odgledam seriju. Nadam se da će koliko toliko pratiti redosled
događaja opisanih u knjizi i da me neće zateći nespremnu.
A
sada konačno da pređem na suštinu posta. Kao favorit za ovaj mesec izdvajam Pračetov roman “Poštašavili” (recenzija
uskoro). Ne, ovo nije najbolji Pračetov roman koji sam ikada pročitala, ali
sada, kada sam sve bliža tome da pročitam sve knjige koje je ikada napisao i
koje će ikada napisati, nekako mnogo emotivnije pristupam čitanju njegovih
knjiga (naročito posle skorašnjeg uništavanja nedovršenih dela parnim valjkom).
Zbog toga strpljivo čekam prevode svake godine i čitam ga “na kašičicu”, a kako
bih odložila konačni oproštaj sa ovim genijalnim umom, rešila sam da, kada naši
prevedu i poslednju knjigu o Disksvetu, obrnem krug i krenem iz početka, ovog
puta na engleskom. Sigurna sam da će, što zbog jezika, što zbog godina, to biti
sasvim novo iskustvo.
Koje
knjige ste vi čitali u avgustu? Koja vam se najviše dopala? Jeste li bili negde
na letovanju ili ste i vi proveli leto u lavoru? Pišite mi u komentarima!
Do
sledećeg posta,
Vaša
Stš <3
Jeeeee! Znala sam da će ti se dopasti, pa nisam blesava da idem okolo i hvalim na sva usta nešto što ne valja :D Ako mene pitaš, Kaja joj je najbolji roman, bar od onih koje sam do sada pročitala, ali nastavi sa čitanjem obavezno, žena je stvarno pravo osveženje na domaćoj sceni :)
ReplyDeleteA inače, da se nadovežem na gornji komentar, ja često dok je čitam pomislim kako je ona naš Pračet, samo bez fantastike :)
Jedva čekam prikaz! :)
Verujem da nikada nisi čitala Pračeta, znam dosta ljudi koji nikada nisu. Počni od prve, "Boja magije" pa redom. Iako nisu sve strogo povezane, likovi se postepeno uvode, pa se u nekim kasnijim romanima očekuje da neke stvari znaš. Mada, meni su omiljene knjige sa vešticama (proguglaj malo o Disksvetu, knjige su podeljene na grupe po glavnim junacima), tako da ako ne nađeš prvu, uzmi neku sa vešticama (Jednakost rituala, Sestre po metli, Veštice na putu, Gospoda i dame). Knjige su prepune aluzija i intertekstualnosti, fantastika uopšte nije primarna, tako da sam sigurna da ćeš uživati.
ReplyDeleteKad je reč o Kingu, ni ja ne mogu da se pohvalim, mislim da sam pročitala tri (ili četiri?). Nikada mi nije legao, omiljena njegova knjiga je jedna koju je pisao zajedno sa Straubom, i imam neki osećaj da je Straub taj koji je doprineo tome :D
Sledeća recenzija će biti o Sekulovu (oba romana). U pitanju su knjige za mlađe čitaoce i obe se bave istim junacima, što ja nisam skontala, pa sam prvo čitala drugu :/ Ne znam još uvek tačno šta da mislim, moram da saberem utiske, pa javljam. :)