Sajam knjiga 2017 - utisci i ulov

U nedelji iza nas održan je još jedan Sajam knjiga, 62. po redu, na kojem je trebalo da glavne zvezde budu knjige izvorno napisane na nemačkom jeziku (zemlje počasni gosti bile su Nemačka, Austrija, Lihenštajn i Švajcarska), ali ako sudite po redovima ispred pojedinih štandova, u određeno vreme, jasno je da su i ove godine najviše pažnje privukle knjige javnih ličnosti za koje se donedavno po novinama spekulisalo da im možda ipak nije mesto na ovakvoj manifestaciji. No, činjenica da horde klinaca u euforiji, koji skičeći gaze jedni preko drugih da bi dobili autogram baš tih javnih ličnosti, ove godine nisu bile udarna vest, valjda govori o tome da smo se već odavno navikli da Sajam ipak nije ono što je nekada bio. Barem ne ako posmatrate svet na taj način. A ako se kraju oktobra i dalje radujete jer znate da ćete, uz malo pažljivog planiranja i mnogo strpljenja, po nižim cenama od uobičajenih udomiti neke kvalitetne naslove, onda spadamo u istu grupu – u one ljude kojima je Sajam i dalje omiljeni vašar, bez obzira na to šta drugi mislili o tome.

Kao što neki od vas već znaju, ove godine sam imala priliku da radim na štandu izdavačke kuće Odiseja, pa je ovo prvi put da Sajam doživljavam sa druge strane štanda. Odiseja je čitalačkoj publici poznata uglavnom po svojim izdanjima za decu, što je za mene predstavljalo dodatni izazov, jer niti dobro poznajem knjige za malce, niti imam priliku da svakodnevno komuniciram sa decom. Ipak, zahvaljujući mojim sajamskim kolegama, vrlo brzo sam ušla u štos, pa ako vam treba neka preporuka za klince, upravo gledate u novog eksperta. I ne samo to, rešila sam da, slušajući svoje štandovske saborce kako oduševljeno klincima opisuju avanture junaka iz knjiga (a naročito Aleksandra sa bloga Knjigoskop, koji sve knjige drži u malom prstu), pročitam nekoliko njih i pokušam da vam ih predstavim na blogu. Ali o tom potom.

Uprkos ogromnoj gužvi, uspela sam malo da proskitam i kupim knjige koje sam želela, kao i da svratim do štandova pojedinih izdavača sa kojima već neko vreme sarađujem. Dobra strana toga što sam u kupovinu išla u žurbi, ogleda se prvenstveno u tome što sam ciljano išla u posete određenim štandovima i nisam imala vremena za razgledanje, pa samim tim nisam neplanirano trošila novac (barem ne mnogo). Iskreno govoreći, pola Sajma nisam ni obišla, baš zbog toga, i do poslednjeg dana sam bila uverena da se baš i ne mogu pohvaliti brojem donesenih knjiga kući (prednosti i mane svakodnevnog odlaska na Sajam: rasporedite teret, tako što svakog dana kupite dve-tri knjige, što sa sobom nosi činjenicu da nemate pojma koliko ste ih zapravo kupili), sve dok nisam stigla kući poslednjeg dana i počela da raspakujem kese i brojim, brojim, brojim… i dok nisam izbrojala 28 knjiga.

A pošto znam da vas to najviše zanima, prelazim na ovogodišnji ulov.

Prva knjiga koju sam kupila ove godine jeste četvrti deo serijala Outlander, Drums Of Autumn. Nakon što sam prošla većinu štandova sa knjigama na engleskom, ispostavilo se da je najjeftinija varijanta zapravo kod makedonske Akademske knige (štand im se zvao The Bookshop, u hali 4). Naime, knjigu sam platila 880 dinara, što je odlična cena, barem kada se uporedi sa onom koja stoji na sajtu Book Depository (oko 1500 din), preko kojeg inače naručujem knjige na engleskom. Htela sam odmah da kupim i petu, ali nisu je imali. Dakle, sledeće godine obavezno obratite pažnju na ovaj štand, deluje kao da su dosta jeftiniji od naših knjižara (na cene istaknute na knjigama dobijate dodatnih 20% popusta).

Kad smo već kod knjiga na engleskom, da odmah pomenem i roman Džonatana Safrana Fora, Here I Am, koji sam uzela na štandu knjižare Vulkan (Makedonci ga nisu imali) za 920 dinara, što je opet isplativije od Book Depository varijante, za nekih 200 do 300 dinara. Džonatanove knjige sam do sada čitala u izdanju Geopoetike, ali čini se da se njima baš i ne žuri sa objavljivanjem ovog romana (ako ga uopšte i objave), a ja nisam dovoljno strpljiva da čekam da se smisle. Sličan je slučaj i sa novim romanom Marije Sempl, ali njega, nažalost, nigde nisam našla.

Moja glavna misija na ovom Sajmu bila je da upotpunim kolekciju romana Mirjane Đurđević i mada nisam uspela da nađem sve knjige koje sam tražila, malo je reći da sam zadovoljna ishodom. Na štandu izdavačke kuće Agora, Đurđevićkini romani prodavali su se po ceni od 300 dinara, i tamo sam kupila „Čuvare svetinje“ i „Čim preživim ovaj roman“ u lepom, tvrdokoričenom izdanju. Na štandu Čigoje sam tražila „Aždajin osmeh“ i naišla na izrazito ljubazne prodavce koji su se ponudili da je sutradan donesu iz magacina, ali nismo imali sreće. Ipak, našli su mi „Deda Rankove riblje teorije“, koje sam čitala, ali ih nemam, tako da sam zahvaljujući tome kompletirala serijal o detektivki Harijeti. Takođe, dobila sam informaciju u kojim knjižarama bih mogla da nađem „Aždaju“, pa ću ovih dana krenuti u potragu jer, kako se čini, u Beogradu postoje još samo tri primerka.

Još jedna knjiga koju sam skinula sa planiranog spiska kupovine je „Između činova“ Virdžinije Vulf, u izdanju izdavačke kuće Arete, gde sam dobila i jedan divan bedž sa natpisom „Zagrli mi svaku stranu“, koji sam zaboravila da fotkam jer sam ga odmah smestila na torbu. U povratku sa njihovog štanda upala sam u stampedo histerične dece koja su krenula da vide neku svoju omiljenu jutjuberku, pa sam morala da se vratim zaobilaznom putanjom. Ali, sve se, izgleda, događa sa razlogom, jer sam, bežeći od vriske i cike, sasvim slučajno prošla pored Ukronijinog štanda i perifernim vidom uhvatila Virdžinijinu siluetu na ovim divnim žutim koricama. U pitanju je Virdžinijin dnevnik, prvi put preveden na srpski jezik. Sudbina je htela da u tom trenutku u džepu imam tačno 500 dinara, koliko je knjiga koštala, tako da je moj „školski dan“ bio u znaku Virdžinije Vulf.

Moj štand je bio je tačno prekoputa izdavačke kuće Solaris, gde sam uzela ove dve lepotice koje već godinama merkam na svakom sajmu. Ako vam ime Patrik Ziskind zvuči poznato, to je zato što je u pitanju autor romana „Parfem“. Imaju još njegovih knjiga, ali sam odlučila da počnem sa ove dve. Koštale su po 200 dinara, tako da sam mogla da ih uzmem sve, ali zamislite samo šta bi bilo da nisam bila škrta - ovaj post ne bi imao kraja, kao ni moja nova kula od knjiga, iovako sam preterala.

Još jedna knjiga koju dugo jurim je trilogija „Naši preci“ Itala Kalvina. Pisala sam već o prvoj priči, „Raspolućeni vikont“ (recenziju možete pročitati OVDE) i uskoro možete očekivati i tekst o narednoj. Italo Kalvino je fenomenalan pisac i ako ga niste čitali do sada, obavezno ga stavite na spisak. Knjigu je objavila Paideia, koja već neko vreme nema štand na Sajmu, pa sam svoj primerak našla na štandu Makarta, gde sam dobila dodatni popust od 10% i platila je 600 dinara.

Vonegatove knjige su se na štandu Belog puta prodavale za 300 dinara po komadu, a komplet ste mogli da kupite za 1000 dinara, što je zaista povoljno. Ja već imam jednu, i planirala sam da kupim ostale tri koje mi nedostaju, ali sam (opet zdravorazumski) izabrala samo „Vremetres“, jer već imam dve njegove nepročitane kod kuće. Ponekad me, kad tako vidim niske cene, uhvati prava manija, kao da je ovo poslednji Sajam koji ću posetiti u životu. Prodavačice na štandu su videle koliko se lomim, dale su mi broj telefona i rekle da se javim kad god hoću i da će mi dati ostale dve po sajamskoj ceni. Izgleda da ljudima delujem simpatično dok se dvoumim da li je pametnije da kupim sve što vidim ili da eventualno jedem i platim račune, pošto sam zahvaljujući ovoj unutrašnjoj borbi na više mesta dobila neke dodatne popuste.

Poslednjeg dana sam sve preostale pare iz novčanika ostavila na štandu LOMa. Htela sam da kupim jednog Orvela, a završila sam sa šest njihovih knjiga. Odisejci su me upoznali sa ekipom sa štanda, pa sam „preko veze“ dobila knjige po zaista smešnoj ceni, maltene na poklon. Ovo je bila prilika koja se ne propušta, pa sam, osim Orvela („Niko i ništa u Parizu i Londonu“, „U utrobi kita“ i „Put za Vigan“, od kojih će jedna verovatno završiti kao poklon, samo još ne znam koje da se odreknem), uzela i Pisma I i II, što je zapravo jedina knjiga od Bukovskog (tj. knjige) koju nemam, a onda nisam mogla da odolim ni Kafkinom „Pismu ocu“. Oni stvarno imaju super naslove i hvala bogu pa nisam imala više para, inače bih odnela pola štanda.

Proverila sam tri puta i da, to su sve knjige koje sam ove godine kupila. Sad prelazimo na poklone!

Odmah prvog dana skoknula sam do štanda Urban Arta, da iskoristim priliku da se javim svima dok su na okupu. Tamara me je, preljubazna kakva jeste, dočekala sa cegerom punim svega i svačega – tri nova izdanja njene izdavačke kuće (njen novi roman „Profajler“, novo izdanje prvog romana Aleksandra Đuričića „Surf na crvenom talasu“ (sa posvetom) i roman „Ulica dobre sreće“ Marjam Manteghi, jedne veoma zanimljive dame) i propratni promo materijal u vidu čokoladica, bedževa, obeleživača i šolje. Nema potrebe da vam pričam koliko je sve slatko i lepo osmišljeno, vidite i sami na fotkama. Kod njih sam svratila još nekoliko puta, jer su u pitanju meni veoma dragi ljudi kod kojih se čovek zaista oseća kao kod kuće.

I sa Zoranom iz Evro Booka sam se videla nekoliko puta, malo kod njih na štandu, malo kod nas. Od njega sam na poklon dobila roman Sajmona Sibaga Montefjorea, „Nebo, u podne crveno“. O njegovom romanu „Jedne zimske noći“ sam već pisala (klik OVDE), pa me sad živo zanima da li mu je ovog puta supruga, inače takođe proslavljeni pisac, malo doterala one ljubavne scene u kojima se sam inače ne snalazi. Videćemo uskoro!

U petak sam otišla do štanda izdavačke Clio, čije knjige, kao što i sami znate, obožavam. Tada sam već bila preumorna (to je onaj dan kada sam pokušala da uđem na Sajam sa busplus karticom) i uspela sam da se isćaskam sa devojkom koja me nikada nije videla u životu, misleći da je Milica kojoj je zapravo trebalo da se javim (još jednom se izvinjavam zbog toga, majstor sam za neprijatne situacije). Posle dužeg većanja, zajednički smo odlučile da sa sobom ponesem romane „Glasovi“ Sulejmana Fajada, „Izabela“ Feriduna Zaimoglua i „Prve brazde“ Bruna Viejra Amarala. O svakoj ćete uskoro moći da čitate na blogu (zamolila bih vas da svako „uskoro“ koje ovde pročitate uzmete sa rezervom, vidite i sami koliko sam se pretrpala, pojma nemam kada ću sve stići, niti kojim redom ću ih čitati!).

U subotu sam ugrabila pet minuta vremena da se odazovem pozivu Derete i posetim ih na štandu u areni hale 1. Dereta je ove godine za Sajam pripremila gomilu izdanja i zaista mi je bilo teško da odlučim šta da uzmem, ali posle kraćeg konsultovanja izabrala sam knjigu „Platon, a ne prozak“, koja mi je privukla pažnju još pre nego što su za nju otkupili prava, kao i roman „F“ Danijela Kelmana, za koji sam se uhvatila čim sam čula frazu „komičan roman o smrti boga“. Budimo realni, kako čovek tome da odoli? Dereta će uskoro održati promociju knjige „Platon, a ne prozak“ i to kao interaktivnu mini radionicu u kojoj će moći da učestvuje i publika. Rečeno mi je kada će se promocija održati, ali ubio me bog ako znam tačan datum. Ako vam ovo zvuči interesatno, pratite Deretu na društvenim mrežama, tamo ćete sigurno moći da nađete više informacija o ovom događaju.

Svoje domaćine, naravno, ostavljam za kraj. Sa Odisejinog štanda sam donela knjige „Paramparčad“ i „Kako preživeti svoju porodicu“, ali sam, zapravo, sa sobom ponela mnogo više od knjiga. Pre svega, priliku da radim sa fenomenalnim ljudima u toliko pozitivnoj atmosferi, da sam, uprkos umoru, svakoga dana radosno kretala put Sajma jer sam znala da me čeka neverovatno zabavnih desetak sati. Verujte mi kada vam kažem da je dan iza štanda neopisivo iscrpljujuć, i da je dobar kolektiv u tim trenucima od izuzetnog značaja. Ne pamtim kada sam se toliko zbližila i smejala sa ljudima koje sam tek upoznala, a to ne kažem onako radi reda, zaista. Bilo mi je fenomenalno. Glas sam u potpunosti izgubila, juče nisam mogla da stojim na nogama i svaki delić tela me je boleo (još uvek nisam u potpunosti došla sebi), ali sam i dalje svima prepričavala doživljaje i bisere kojih je bilo više nego dovoljno za ovih osam dana. Sve živo me boli, zvučim kao pušač sa stažom dužim od vremena koje sam provela na Zemlji, ali srce mi je puno i ne bih mogla da zamislim bolju ekipu sa kojom se od umora sudaram i do suza smejem na štandu.

Ono što nikako ne smem da propustim jeste da se zahvalim svima vama koji ste me potražili kako bismo se upoznali. Hvala do neba! Izvinjavam se što neke od vas nisam prepoznala, posle nekoliko dana provedenih u onoj hali, čovek više ni belu mačku ne vidi. Toliko mi je drago što smo se videli, kao i što ste došli da kupite knjige koje sam vam preporučila, iskreno se nadam da ćete uživati u svakoj pročitanoj stranici!

Toliko od mene za danas, nadam se da vas nisam udavila, ali nije moglo kraće kad sam kući donela maltene metar knjiga. Zamislite još da sam vam pisala o doživljajima behind the scenes, kojih ima toliko da bih mogla kratak roman da napišem (kad mogu svi, što ne bih i ja?). Znam da je post malo haotičan, ali imajte srca, još uvek sam umorna i evo, prošlo je više od četiri i po sata otkako sam počela da pišem (tu ne računamo fotke za koje sam se pobrinula juče). A još treba da smislim i gde da smestim sve ove knjige.

Kako ste se vi proveli na Sajmu? Šta ste lepo kupili? Pišite svoje utiske u komentarima, šaljite slike novih knjiga, a mi se čujemo za par dana, čim malo dođem sebi.

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3