Tras! – Teri Pračet

Teri Pračet (1948 -2015) je bitanski pisac, širom sveta poznat po svom serijalu o Disksvetu. Prvi roman o Disksvetu, „Boja magije“, objavio je 1983. godine, upoznavši tada čitalačku publiku sa Rinsvindom, jednim od svojih najupečatljivijih likova. Do kraja svog života Pračet je uspeo da završi 41 roman ovog serijala, a knjige su doživele globalnu popularnost (prodato je više od 80 miliona primeraka, štampanim na 37 jezika) i donele su Pračetu status kultnog pisca, a Disksvetu status jednog od najpopularnijih fiktivnih svetova. Pored romana o Disksvetu, Pračet je pisao i druge romane za odrasle i decu, ali i knjige poezije, kratkih priča i eseja. Za života je napisao preko 80 književnih dela. Preminuo je 2015. godine, u svom domu, nekoliko godina nakon što je javnost saznala da boluje od Alchajmerove bolesti.

„Tras!“ je 34. roman u serijalu o Disksvetu i sedmi roman o gradskoj straži Ank-Morporka, koju predvodi jedan od najkompletnijih likova koje je Pračet ikada osmislio, Sem Vajs.

Poznato je da patuljci i trolovi nikada nisu bili u dobrim odnosima, a činjenica da se približava datum obeležavanja pet vekova od bitke za dolinu Kum (simbola netrpeljivosti između ove dve rase), u Ank-Morkoporku stvara napetost koja se može seći mačem. Ubistvo patuljka Butolomca u dubinama patuljačkih rudnika, nije se moglo odigrati u gore vreme. Uprkos patuljačkom trudu da se Straža ni po koju cenu ne upliće u ovaj slučaj, vest je ipak stigla do komandanta Vajmsa. Pored leša je pronađena toljaga, dakle patuljka je ubio trol, to je bar očigledno (pitajte bilo kog patuljka i reći će vam da se ne kaže za džabe da iza svakog zločina stoji neki trol). Ako pitate Vajmsa, možda i previše očigledno za njegov ukus.

U isto vreme, narednik Kolon i kaplar Nobs pokušavaju da reše drugi zločin, koji bi se takođe teško mogao okarakterisati kao slučajnost. Iz Kraljevskog muzeja umetnosti ukradeno je delo neprocenjive vrednosti: slika Bitka za dolinu Kum, Metodija Spadalovskog, čuvenog ankmorporkškog umetnika čiji se život mogao opisati u samo nekoliko reči: Rodio se, naslikao čuvenu sliku, mislio da je kokoš, umro.

A kao da sve to nije dovoljno, Vajmsova straža je u katastrofalnom stanju, toliko lošem da je, protivno svim svojim uverenjima, primoran da u nju primi jednu vampiricu. U pitanju je Salicija Deloresista Amanita Trigestrata Zeldana Malifi (od milošte Sali), koja će biti dodeljena kao parnjak narednici Angui. Ukoliko postoji iko ko ne voli vampire više od Vajmsa, to su onda vukodlaci, a Angua je upravo jedna od njih.

Ukoliko razotrivanje misterije koja obavija rudnike ispod Ank-Morporka stavimo u drugi plan, „Tras!“ je roman o opasnostima rasne netrpeljivosti i predrasuda koje svaki živ čovek (trol, patuljak, vukodlak, itd) neizbežno gaji, a koje su često jedini izvor ponekad velikih sukoba. Kao i uvek, Pračet čvrsto stoji kao kritičar fundamentalizma u bilo kom obliku, pa se u tom smislu „Tras!“ može posmatrati kao piščeva kritika rasizma. Upravo je fundamentalizam, jednako zastupljen i kod patuljaka i kod trolova, ono što ih zaslepljuje, čini agresivnim, a samim tim i lakom metom (političke) manipulacije. Odnos Angue i Sali, kao drugi primer etničkih predrasuda, izgrađen je na netrpeljivosti dveju rasa negovanoj vekovima, ali i činjenici da se takva netrpeljivost ipak može prevazići. Pračetov optimizam može se posmatrati kao lajtmotiv čitavog njegovog opusa. Ma koliko priča bila mračna (a pojedini romani, baš kao „Tras!“ mogu, uprkos humoru, biti izrazito mračni), ono što je sigurno jeste da će piščeva vera u nadmoć dobra uvek prevladati i da će, ma koliko zaplet bio zamršen, na kraju sve doći na svoje. Pračet predrasude raščlanjuje dalje, dotičući se i onih ne toliko opasnih, sa kojima se čovek susreće svakoga dana, koje su prikazane u krajnje neverovatnom paru koji čine kaplar Nobs i njegova nesvakidašnje privlačna devojka – egzotična plesačica Touni.

„Tras!“ sigurno nije jedan od smešnijih romana o Disksvetu, ali kao i svi ostali, za one koji umeju da čitaju, iza površinskog sloja humora krije britku kritiku savremenog društva i na taj način svojim čitaocima skreće pažnju na aktuelne socijalne probleme i njihova moguća razrešenja. Moguće je da različiti ljudi, različitih boja, religioznih uverenja i političkiih shvatanja žive u miru na istom mestu – Pračet je to pokazao, stvorivši Disksvet u koji je naselio sve moguće i nemoguće rase. Zbog tolikih različitosti, konflikti (pa i ratovi) su neizbežni – ponekad zbog nerazumevanja, ponekad zbog gluposti, ponekad zbog zlobe, bahatosti i gramzivosti. Pa iako se čini da su kasniji romani dosta mračniji i ozbiljniji od onih prvih u serijalu, to svakako nije znak da je Pračet izgubio veru. U njegovom svetu sve je rešivo, sunce se uvek ponovo rađa i dobro uvek pobeđuje. I upravo zbog toga je Disksvet jedan od najvoljenijih fiktivnih univerzuma (a slobodno možemo reći i najkompletnijih), kojem se fanovi iznova i iznova vraćaju i koji na čitaoca prenosi Pračetovu zaraznu veru da će možda biti bolje, ukoliko mi sami budemo bolji. Jer uvek treba početi od sebe.

P.S. Priča „Gde mi je krava?“, koju Vajms svakoga dana, tačno u šest sati, čita svom sinu pred spavanje, takođe je dostupna kao zasebna knjiga (koju je, naravno, napisao Pračet) i može biti idealan način da svoje klince uvedete u svet Disksveta, pre nego što budu u stanju da se pobune.

Ocena: 4/5

Izdavač: Laguna