Priča o supermarketu – Dimitris Sotakis

Dimitris Sotakis (1973) je grčki pisac. Do sada je objavio osam romana i jednu zbirku kratkih priča, a brojne njegove pripovetke su objavljivane u antologijama savremene grčke proze. Dobitnik je nekoliko nagrada od kojih je najznačajnija nagrada grada Atine za književnost (za roman ,,Bez daha”). Pored pisanja, Sotakis se bavi prevođenjem sa kineskog jezika.

,,Priča o supermarketu” (2015) je kratak roman o novinaru koji na službenom putu od rodnog Novog Zelanda do Nove Gvineje doživljava brodolom, i kao jedini preživeli završava na pustom osrtvu. Bez ikakve ideje o tome gde se nalazi, ovaj novinar, po i menu Robinzon Čovek, posle dugog kontempliranja o životu doneće bitnu odluku – upustiće se u preduzetničke vode, otvoriće supermarket na ostrvu i tako ne samo da će promeniti svoj život iz korena već će doprineti i ekonomiji ostrvu na kom se zatekao.

,,Ostrvo je imalo brojne nedostatke. I pritom ne mislim samo na osnovne stvari – bolnice, škole, sale za kuglanje i tome slično – nije imalo čak ni jednu jedinu prodavnicu. Takvo divno mesto, ostrvo za primer, bez ijedne male, makar i najmanje prodavničice. Nije mi to izgledalo ispravno. Više s moralne strane. I pošto sam razmislio o svemu, ispitujući sve parametre u vezi s tim, zapitao sam se koji je bio moj san… U neku ruku brodolom i moj boravak na ostrvu bili su bogom dani poklon. Trebalo je da započnem karijeru, nov način života, ozbiljniji, pouzdaniji. Od samog početka, još pre nego što je zadobila svoj konačni oblik, ta me je ideja oduševila."

Ideja o prodavnici ga je toliko oduševila da je istog trenutka u glavi počeo da razrađuje planove za budućnost. Kao preduzetnik imaće veliku odgovornost, ne samo prema sebi, već prema zaposlenima, prema mušterijama, toliko će ljudi zavisiti od njegovog poslovanja. Nesumnjivo će mu posao dobro ići, što automatski znači da će zaraditi ogromne količine novca. Kao neko ko nije navikao na toliko luksuzan život, da li će se snaći? Da li će se razmaziti? Da li će to uticati na njegova pokolenja? Naravno da ne, uspeh je zagarantovan. Sve što je potrebno jeste da se baci na posao.

Intertekstualnost ovog romana je više nego očigledna, a poigravanje sa Defoovim ,,Robinzonom Krusoom” dovedeno do apsurda. Kako čitalac ne bi imao nikakve nedoumice, autor je svom junaku čak i dao ime najpoznatijeg brodolomnika. Scene u kojima Sotakisov junak upoznaje pusto ostrvo i gradi svoju prodavnicu neodoljivo podsećaju na iste scene čuvenog engleskog klasika. Jedna razlika je, međutim, fundamentalna, a to je vreme u koje ova dva romana nastaju. Pisan u doba prosvetiteljstva, ali i u vreme kada je naseljavanje kolonija bilo u punom jeku, Defoov junak od ostrva pravi svoj dom a divljaka kog zatiče na ostrvu podučava engleskom jeziku i ,,kultiviše” ga, baš kao i zemlju na kojoj živi. Sotakisov moderni Robinzon živi u nekom drugom vremenu, u vremenu kapitalizma, pa u skladu sa tim vremenom i dela. On se ne trudi da obezbedi sebi osnovne ulove za život, sve vreme jede listove biljke koja mu je pri ruci, ne brine oko odeće, pa čak ni oko krova nad glavom. On razmišlja mnogo šire, o biznisu koji će mu osigurati blistavu budućnost i toliko je zaslepljen blistavošću iste da ne pomišlja na apsurdnost situacije u kojoj se nalazi. Barem ne odmah.

,,Sudeći po uslovima koji su na ostrvu vladali do tog trenutka, dolazak mušterija mi nije izgledao nimalo izvestan. I ta misao me je ispunila gorčinom, jer mi nikada ranije nije palo na pamet da bi moj plan mogao baš tu da zapne."

Očaj zbog bezizlazne situacije ne traje dugo i optimizam stupa nazad na snagu. To što na ostrvu nema ljudi u ovom trenutku, ne znači da ih neće biti. (,,Pametan preduzetnički postupak kakav je bio moj nikada ne bi bio doveden u pitanje zbog tako minornih prepreka”). Potrebno je samo biti strpljiv i čekati, ljudi će doći, uostalom, toliko je peripetija oko otvaranja firme kojima se treba pozabaviti. Robinzon ne zna gde se nalazi, prema tome ne zna ni kojoj poreskoj službi pripada, gde treba da registruje firmu, kome da plaća porez. Ali pre toga, trebalo bi poraditi na asortimanu jer, kao što je već rečeno, ljudi će doći. Prodavnica ih mora dočekati spremna.

,,Čovek bez ambicija bi se već poprilično zabrinuo, pošto je već bilo prošlo mnogo vremena bez ikakvih novosti. Ja sam, međutim, vrlo dobro znao da sam bio osuđen na uspeh, i to ni u kom slučaju nisam dovodio u pitanje. Uslovi su bili idealni, ideja je bila originalna, proizvodi izvanredni, lokacija jedinstvena, moja želja za uspehom ogromna. Ako ne bih uspeo tada, ne bih uspeo nikada."

Sotakisova kratka alegorija o čovekovim stremljenjima za uspehom povremeno izaziva nelagodu. Njegov junak je na ivici razuma, a njegova vizija poslovnog poduhvata u potpunom sukobu sa realnošću. Vrhunac ovog sukoba dostignut je izuzetno bizarnim susretom Robinzona sa medvedicom za koju čitalac nije sasvim siguran da li je plod junakove mašte (ili, po mom mišljenju, rezultat mogućeg dejstva biljke kojom se Robinzon na ostrvu hrani). Pa opet, dok budete provodili dane sa Robinzonom, kao svedoci doslovnog raspadanja njegovog sna, njegov suludi optimizam će vas zaraziti i zajedno sa njim ćete se nadati da će neko ipak kročiti u njegovu prodavnicu i nestrpljivo okretati stranice kako biste saznali kraj ove kratke priče. A kraj je, u skladu sa čitavom pričom, neočekivan i poražavajući. Ma koliko delovala nadrealno, Robinzonova sudbina savršeno oslikava moderno društvo: bespovratno izgubljeno u iluzijama, okrenuto materijalnom uspehu čija cena neretko prevazilazi dobit za kojom se toliko stremi.

Ocena: 4/5

Izdavač: Clio