Gajba – Aleksandar Gubaš

Aleksandar Gubaš je rođen 1965. godine u Puli. Studirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio član Saveta Filozofskog fakulteta i glavni i odgovorni urednik ,,Psiholoških novina”. Radio je kao snimatelj brojnih radioničarskih projekata sa decom tokom devedesetih godina prošlog veka. Autor je dvadesetak kratkih filmova. Od početka 2000-ih godina učestvuje u realizaciji brojnih kulturnih manifestacija i projekata za decu i mlade. Aktivan je u promociji književnosti za decu i omladinu, jedan je od pokretača čitalačkog projekta Mreža B.O.O.K. i urednik i autor sajta Knjigoskop. Poznat je i kao ,,brojač ljudi na protestima” a ove godine je objavio i svoj prvi roman ,,Gajba”.

,,Gajba” je futuristički YA roman smešten u Srbiji. Godina je 2053. i letnji raspust je upravo počeo. Glavni junak romana, šesnaestogodišnji Jan, odlučio je da ovo leto provede tako što će s najboljim drugom robotom istražiti tajna udruženja Gajbe, stambene konstrukcije u kojoj živi. Za rođendan je od oca dobio inhenser, uređaj za povezivanje kore velikog mozga na internet, pomoću kog će moći da snima svoje čulne utiske i kači ih na mrežu (jednostavno rečeno – Jan je futuristički vloger). Tako snimljene utiske, poznatije kao narativi, podeliće sa gledaocima i, ako sve bude išlo po planu, moći će da zaradi neki dinar (odnoso koin, što je aktuelna valuta u Gajbi). Međutim, Janovi planovi će se malkice poremetiti – njegova namera da snima narative o svakodnevnim događajima u Gajbi će se iskomplikovati, i Jan će biti uvučen u mrežu sukoba i kriminala, a usput će saznati i neverovatne priče o svojoj majci, nekadašnjoj novinarki za koju se dugo smatralo da je poginula snimajući reportažu o čokoladnoj mafiji. I kao da sve to nije dovoljno, Jana muče i poznate tinejdžerske muke. Naime, trenutno provodi dosta vremena sa dve super devojke i moraće da odluči koja od njih dve mu se više dopada.

Gajba je izuzetno važan deo romana, pa ne čudi što roman počinje upravo njenim detaljnim opisom:

,,Gajba je jedna od najvećih građevina na svetu. Ta nepregledna kvadratna konstrukcija dugačka je i široka preko dva i po kilometara. U visinu ima osam spratova, plus Nulti nivo za tehničko održavanje. Postavljena je u Srbiji, blizu ušća najveće srpske reke Morave u najveću evropsku reku Dunav. Izgradnju su finansirali azijski krupni kapitalisti s jakim poslovnim vezama u Nemačkoj, s namerom da ta konstrukcija posluži zadržavanju i iskorišćavanju ljudske i robotske radne snage koja se kreće balkanskom rutom. U oba pravca.

Gajba je nastala u drugoj polovini tridesetih godina ovog veka, sklapanjem velikih tipskih blokova izgrađenih u 3D magaštampačima...

Gajbu naseljava milion korisnika, većinom ljudi, uz dosta uticajnu robotsku manjinu s pravom glasa, koja čini 2% populacije.

Korisničke zajednice u Gajbi organizovane su oko svetlarnika. To su zajednička dvorišta, dimenzija 64 sa 64 metra, koja u isto vreme predstavljaju vertikalne otvore u toj konstrukciji. U celoj Gajbi ima tačno 1024 svetlarnika.

Stanovnici Srbije su, još tokom izgradnje, nazvali celu konstrukciju Gajba zato što ih je, onako izbušena svim tim svetlarnicima, iz vazduha podsećala na gajbu, plastični sanduk za transport pića...”

Nakon detaljnog opisa mesta radnje, autor kaže da Gajbu možete zamisliti kao ,,nepreglednu zgradu čiji široki hodnici zapravo funkcionišu kao ulice”. Meni, međutim, iz glave ne izbija slika jedne napuštene i nedovršene betonske konstrukcije na Zelenom vencu, prema tome, ako vaš mozak tokom čitanja knjige bude odbijao da se povinuje opisima Gajbe, bez brige, niste jedini.

Kriminalni milje Gajbe, danas opšte poznat kao podzemlje, smešten je na njenom krovu. Krov je mesto gde se svakodnevno odigravaju ozbiljni sukobi i koje postaje mesto bezakonja, u inače vrlo strogom uređenju Gajbe. Čitav roman odiše postapokaliptičnom, distopijskom atmosferom u kojoj tehnologija cveta (za razliku od flore i faune) i tako olakšava vlastima da prate sve ono što stanovnici Gajbe rade. Ulicama šetaju roboti, stanovi su opremljeni sistemima koji kontrolišu izgled i atmosferu prostorija, pravila ponašanja su jasna i, gledano iz današnje perspektive, pomalo apsurdna. Tako je, na primer, za držanje kućnih ljubimaca potrebna posebna dozvola za koju se može čekati i decenijama, s obzirom na to da je na snazi ,,kvota od osam pasa po jednom nivou”.

Jan će, kao što je već rečeno, svoj kanal na mreži zamisliti kao niz narativa o svakodnevnom životu na Gajbi, ali niz neočekivanih okolnosti će njega i njegove prijatelje dovesti do neverovatnih otkrića. Od raskrinkavanja sukoba bandi sa krova, preko genetski modifikovanih životinja iz podzemnih tunela, do neverovatne istine o sopstvenoj majci koju nije video više od deset godina.

Piščev dugogodišnji rad sa decom i tinejdžerima evidentno je bio od pomoći pri pisanju romana. Jan je izuzetno uverljiv šesnaestogodišnjak, njegov govor jednostavan i ispunjen slengom i duhovitim dosetkama. Iako je, potpuno neplanirano, upao u sam centar opasnih zbivanja, njegovi svakodnevni problemi povremeno isplivavaju i dobro su poznati svakom tinejdžeru: porodični odnosi, prve ljubavi, želja za dokazivanjem, itd. Pa iako je u pitanju tinejdžerski roman, ,,Gajba” uopšte nije jednostavna za čitanje, naprotiv. Gubaš je za ovu priliku osmislio čitav nov svet, koji ne samo da je izmaštan od najdubljih podzemnih tunela do krova već ga prati i posebno društveno uređenje, religija, tehnologija i jezik. Roman je prepun novih izraza i referenci iz mitologija i pop kulture, obiluje fusnotama u kojima su objašnjeni manje poznati (ili izmišljeni) pojmovi pa postoji opasnost da bi, čitaocu koji je u Gajbu uplivao sa manje entuzijazma od pisca i njegovih junaka, neprestani rafal informacija u nekom trenutku mogao postati naporan. Nakon niza (ne uvek dobro) povezanih događaja, nepripremljen čitalac rasplet romana može dočekati iscrpljeniji od junaka koji su sve te događaje zapravo proživeli. A kraj, u kom junaci sabiraju zbrkane utiske, miriše na nedorečenost koja kao da obećava nastavak.

Distopijski romani za tinejdžere doživeli su bum u svetu a nisu ništa manje aktuelni ni u Srbiji, stoga bi ,,Gajba” mogla biti idealno štivo za mlade, aktivne čitaoce koji uživaju u futurističkim narativima i koji bi voleli da jedan takav bude smešten u granicama naše zemlje. Ovaj roman je upravo takvima i namenjen: jezik, mesto zbivanja i radnja romana su prilagođeni savremenim tinejdžerima, ali piščeva neobuzdana mašta im ne dopušta da budu lenji i tera ih da svaki red čitaju budno i koncentrisano kako im ne bi promakao neki sitan detalj. Možda se, u vremenu u kom je poremećaj pažnje kod mladih jedna od vodećih tema, i u kom se večito strepi od čitalačke krize, ovakav roman može oceniti kao preambiciozan i neprilagođen savremenoj publici, ali sigurno će naći svoje čitaoce, na primer one koji su zasićeni morem identičnih priča u okviru ovog žanra.

Ocena: 3/5

Izdavač: Književna radionica Rašić