Mesečni favorit – jun

Neko je na odmoru, neko uživa na plaži, a ja svoje slobodne trenutke (one tokom kojih ne divljaju monsuni) provodim na stolici na terasi i dajem sve od sebe da se što srazmernije osunčam (što je naravno nemoguće, naročito ako pokušavate da istovremeno čitate knjigu i osunčate vrat, ili ne daj bože leđa). Junski splet okolnosti koji uključuje rano ustajanje, terasu i sprečenost da tri večeri nedeljno sedim za kompom, doveo je do toga da ovog meseca mogu da se pohvalim nešto većim brojem pročitanih knjiga od onog na koji smo navikli. U junu ih je bilo sedam, ali bez brige, nema razloga za paniku, dve su veoma, veoma kratke. Evo koji su to naslovi:

1. Food, Gertrude Stein – Ovu kratku knjižicu sam pronašla na prošloj razmeni knjiga i rešila da je odmah pročitam. Moj poslednji susret sa Gertrudom bio je davno, još na faksu i, mada mi je uvek bila zanimljiva kao ličnost, nisam imala neku preteranu želju da se detaljnije pozabavim njenim pisanjem. Food je zapravo deo knjige Tender Buttons u kojoj Gertruda piše o svakodnevnim stvarima na prilično nesvakidašnji način. Delo se definiše kao zbirka poezije u prozi, mada ja ove kratke zapise nisam tako doživela. Zanimljivije od samog dela (a neki zapisi su zaista fenomenalni) je njegova recepcija. Kada ovaj naslov potražite na Goodreadsu, zateći ćete retko nisku ocenu (trenutno se drži na 1.94) što, čini mi se, samo potvrđuje činjenicu koliko je avangarda i dan danas avangardna. Stanje stvari, da citiramo Gertrudu: Sadder than salad.

2. Eleanor Oliphant is Completely Fine, Gail Honeyman – Ovaj roman mi na listi za čitanje stoji otkako sam čula da je objavljen i konačno sam ga kupila za rođendan. Pravo da vam kažem, divan sam poklon izabrala. Elenor je na dobrom putu da postane jedna od mojih omiljenih junakinja savremene književnosti – asocijalna je, ekscentrična i povrh svega izuzetno tužna. Roman počinje kao tipična čiklit komedija, ali verujte mi kada vam kažem da je daleko od toga. Pre nego što budete svesni šta vas je snašlo, radnja će krenuti u neočekivanom pravcu i naizgled vedra priča o tipičnom osobenjaku će postati prilično teška i mračna. Obožavam ovakve knjige. Pisaću vam detaljno o romanu, naravno, ali već sada mogu iskreno da vam je preporučim, kao i da vam skrenem pažnju da, ukoliko ste u mogućnosti, roman čitate u originalu.

3. 21 lekcija za 21. vek, Juval Noa Harari – Još jedna knjiga koju sam uzela za rođendan, na preporuku, uz komentar da bi je trebalo uvrstiti u lektiru (kada vam to kaže neko ko se generalno ne oduševljava stvarima, ne možete da se ne zainteresujete). Ne bih sad ulazila u priču o lektiri, ali knjiga je stvarno odlična i danima nisam prestajala da blebećem o njoj. Kada vam detaljnije predstavim knjigu na blogu, shvatićete i zašto. Ja volim nonfiction i smatram da je popularna nauka važan žanr, kada je dobro napisana. A ,,21 lekcija” je upravo to – dobro, jasno i nepretenciozno predstavljena nauka koja tera na razmišljanje i koja precizno objašnjava neke pojave za koje niste ni mislili da vam treba objašnjenje. Od iste osobe od koje sam dobila preporuku za ovu knjigu sam nedavno dobila i primerak Hararijevog ,,Sapijensa” i sad me duša boli što je nisam ponela sa sobom i što ću morati da sačekam da se preselim kako bih je pročitala (spakovana je negde u onom moru kutija s knjigama koje čak nisu ni u mom stanu i nema šanse da je nađem a da ne zagorčam život i sebi i drugima).

4. Dendriti, Kalja Papadaki – Kalju sam upoznala na Festivalu dobitnika EUPL i iskoristila sam tu priliku da uzmem knjigu i ugrabim autogram. Učinila mi se kao interesantan lik, naročito tokom tribine u kojoj je učestvovala zajedno za Validom Nabhanom i Darkom Tuševljakovićem, a koju sam, sasvim neplanirano, baš ja vodila. Nismo mnogo razgovarali o pojedinačnim romanima, više o samoj nagradi i evropskoj književnosti uopšte, tako da nisam mnogo znala o romanu pre čitanja. Dobila sam neku vrstu upozorenja da roman nije lagan i da Kaljin stil odiše dugim, foknerovskim rečenicama (mene je stil na trenutak malčice podsetio i na Saramaga), što me je samo dodatno zainteresovalo. Više o romanu u posebnom postu, a za sada ću vam reći da mi je posebno zanimljivo bilo to što sam tokom čitanja sve vreme mogla da je zamislim kako izgovara rečenice koje čitam. Interesantno iskustvo, verovatno zbog toga što nemam često priliku da čujem i upoznam pisca pre nego što se upoznam s njegovim delom.

5. Put do kuće svakog jutra sve je duži, Fredrik Bakman – Kud svi Italijani, tud i mali Đovani. Šta da vam kažem. Iako mi se nijedna Bakmanova knjiga nije dopala ni upola kao ,,Uve”, pohrlim da uzmem svaku novu. Ni ova mi se nije dopala kao ,,Uve”, ali u pitanju je lepa, kratka priča o odnosu dede i unuka, dvoje ljudi koji se vole i strahotama koje proživljavaju ljudi koji se bore sa Alchajmerom. Bakman, kako sam kaže u uvodu, nije nameravao da se ova priča nađe među koricama (tekst je objavljen na njegovom blogu), a kako se to ipak dogodilo, odlučio je da sav honorar pokloni Fondaciji koja prikuplja sredstva za istraživanja o oboljenjima mozga. Nevezano za samu priču, ovo je gest koji zaslužuje samo reči hvale.

6. Knjižara jučerašnjih dana, Ejmi Majerson – Još jedna knjiga o knjigama kojom nisam baš oduševljena. Uzela sam je jer mi se čitalo nešto lagano, ali sam od trenutka kada sam je stavila na spisak za čitanje zaboravila da je u pitanju misterija. Ne znam kako sam to previdela pošto generalno nisam fan tog žanra. Ako vas privuku prelepe korice i ako i sami volite knjige o knjigama, znajte da ne treba da očekujete previše. Glavna junakinja romana, Miranda, saznaje da joj je umro ujak (inače misteriozan lik koga nije videla petnaestak godina nakon što je kao dete krišom prisustvovala svađi njega i svoje majke) i da joj je u nasleđe ostavio svoju knjižaru. Kada je bila mala, ujak joj je često smišljao zagonetke koje bi rešavala tražeći skrivene tragove i sada je uradio identičnu stvar. Knjiga je šupljikava, ali nije dosadna i brzo se čita, tako da je zgodna za nesnosne vrućine kada želite da pustite mozak za ispašu. Maltene idealna za plažu.

7. Jakuzzi u liftu, Mirjana Đurđević – Ovaj roman sam spakovala, pošto dugo nisam čitala ništa Mirjanino, kao da sam znala kakav će potop da nas zadesi i da će knjiga odjednom postati neverovatno aktuelna. ,,Jakuzzi” je još jedan roman u nizu onih o detektivki Harijeti a govori o obilnim kišama koje su, zbog nestručne gradske vlasti i cvetanja divlje gradnje, beogradske ulice pretvorile u kaljave reke. Zvuči poznato?

Eto, to vam je moj spisak pročitanih knjiga u junu. Ovog meseca je bilo baš dobrih pa mi je teško da izaberem favorita. Čas naginjem ka romanu Mirjane Đurđević (pored blatnjavih ulica je predvidela još mnogo toga, čoveku prosto dođe da zaplače), čas ka Elenor, čas ka Hararijevim lekcijama. Situacija jeste nezgodna, ali složićemo se da je mnogo bolja od onih kada ne možete da odredite omiljenu knjigu meseca jer su sve bile ,,onako”. Zato ću vas zamoliti da zažmurite na poentu ovog posta i da prihvatite moju iskrenu preporuku za sve tri knjige.

Šta ste vi čitali tokom juna? Koja knjiga je na vas ostavila najjači utisak? Pišite mi u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša (samo spreda osunčana) Stš <3