Mesečni favorit – avgust

Dok vi ovo čitate ja sa majstorom merim kuhinju (ako me ne ispali) i još jednom budnim okom proveravam da li u stanu ima još koja skrivena polomljena pločica (začudili biste se koliko sam ih našla), iskrivljena lajsna ili bilo koji vid aljkavosti srpskih majstora (asortiman je prilično šarenolik). Sledeći mesečni favorit ću, nadam se, stvarno se iskreno nadam, konačno pisati iz svog stana. Takođe se nadam da ovim nisam urekla datum selidbe jer ako sledeći mesečni favorit ne budem pisala iz svog stana, onda ih više neću ni pisati jer će mi ruke biti svezane na leđima (ako me razumete). Avgust je, dakle, obeležilo svađanje sa majstorima, završavanje poslova pre uzimanja godišnjeg odmora zbog selidbe (haha, odmora) i jurcanje na trista strana, pa za knjige baš i nije bilo mnogo vremena. Ipak sam nekako na mišiće uspela da pročitam četiri, i evo o kojim naslovima je reč:

1. Why Mummy Drinks, Gill Sims – Ako vam treba lagana a pametna knjiga za razbibrigu, na pravom ste mestu. Why Mummy Drinks je roman u vidu dnevnika koji vodi Elen, tridesetdevetogodišnja majka dvoje dece koja je odlučila da je krajnje vreme da sredi svoj život. Za početak, trebalo bi malo disciplinovati decu a početak školske godine je idealno vreme za to. Jutra pred polazak u školu više ni slučajno ne smeju da liče na hitne evakuacije zbog prirodnih katastrofa, niti bi trebalo da budu razlog za otvaranje još jedne flaše vina. Naravno, sređivanje haotičnog života u praksi nije tako lako u praksi kao na papiru, naročito kada se u celu priču umeša i šira rodbina (među kojima ima superposlovnih sestara, ali i hipi sestara sa čoporom dece) i famozno pitanje ,,šta će na to reći okolina?”. Why Mummy Drinks je duhoviti prikaz jedne (ne)obične porodice iz srednjeg staleža koji po stilu i humoru podseća na dnevnike Bridžet Džouns i sa kojim se, na momente, može poistovetiti svaka žena, bez obzira na to da li je do ivice nervnog sloma dovode ta divna mala stvorenja zvana deca ili nešto sasvim drugo. A nešto, naravno, uvek postoji.

2. Disanje u mermer, Laura Sintija Černjauskajte – Ako imate želju da pročitate makar jednu knjigu iz svake zemlje sveta, roman ,,Disanje u mermer” vam može pomoći u tom poduhvatu jer zaista nemamo priliku da često čitamo litvanske autore. Ovo je prvi roman Laure Sintije Černjauskajte, za koji je dobila prestižnu Evropsku nagradu za književnost. Na nekoliko mesta sam videla da ga porede sa romanom ,,Moramo da razgovaramo o Kevinu”, ali osim motiva ,,zlog deteta”, ne bih rekla da ima mnogo sličnosti. ,,Disanje u mermer” je izuzetno spor i melanholičan psihološki triler, sav satkan od simbola pa ako volite ovakve knjige, pravac u knjižaru po svoj primerak.

3. Nevidljivi akademici, Teri Pračet – Ne pamtim da me je Pračet nekada ovako namučio. Znate koliko volim romane o Disksvetu i koliko se radujem svakom novom prevodu čim ga vidim u pripremi, ali sa ,,Nevidljivim akademicima” je negde zapelo. Prvo, čini mi se da je roman mnogo duži nego što je morao da bude, drugo, mnogo važnije, čini mi se poznatim (a nisam ga čitala, to vam garantujem). Svi Pračetovi romani o Disksvetu liče jedan na drugi, što je i normalno kada pišete više desetina knjiga o jednom svetu, ali nekoliko puta sam pomislila da je ovaj skrojen od delova koji se nekako nisu uklopili u prethodne priče. Naravno, kao i svaki drugi roman o Disksvetu, ,,Nevidljivi akademici” su obavezno štivo za Pračetove fanove, ali ako niste ljubitelji fudbala i malo vam je dosadila priča o Romeu i Juliji (u ovom slučaju, doduše, nisu problem zaraćene porodice već zaraćene navijačke grupe), onda prosto smanjite očekivanja i uživajte u epizodama sa večito gladnim čarobnjacima koji su, kao i uvek, garancija za višesatno kikotanje. Ipak nam ih nije još mnogo ostalo.

4. Moj sin Mio, Astrid Lindgren – Mesec sam zatvorila dečjom knjigom, manje poznatim romanom autorke ,,Pipi Duge Čarape”. Za razliku od blesavih avantura devojčice sa kikicama, ,,Moj sin Mio” je lirska bajka o usvojenom dečaku koji je pronašao put do svog pravog oca, kralja Daleke zemlje u kojoj vladaju mir, sloga i sreća. Pa ipak, čak i u tako idiličnoj zemlji postoji zlo, otelotvoreno u liku viteza Katoa koji krade decu i mladunčad životinja i pretvara ih tužne ptice. Mio će, kao pravi mali kraljević, zajedno sa svojim najboljim drugom i konjem zlatne grive, krenuti u nepoznatu zemlju da pobedi viteza kamenog srca i vrati spokoj svom bajkovitom kraljevstvu.

Titulu ovomesečnog favorita bez razmišljanja odnosi Gil Sims. Izgleda da mi čitanje o tuđim nervnim slomovima pomaže da lakše prebrodim svoje (zato sam u paketu sa ovom kupila još jednu na sličnu temu, samo da se zna). Šta ste vi čitali prethodnog meseca? Koja knjiga je na vas ostavila najveći utisak? Pišite mi u komentarima.

Do sledećeg posta,

Vaša (još malo pa preseljena, pu, pu da ne ureknem) Stš <3