Sajam knjiga 2019 – utisci i ulov

Pravite li spisak za sajam knjiga? I ako da – da li ga se pridržavate? Ja svake godine napravim spisak prioriteta za kupovinu i uglavnom ga donekle ispoštujem, ali ove godine bolje da se nisam ni trudila jer ono što sam planirala da kupim i ono što sam donela kući veze s vezom nema. Ni po naslovima ni brojčano. Za to nisam ja kriva, odmah da se zna, makar kada je u pitanju izbor. I ove godine sam radila na sajmu pa sam prvi dan iskoristila da procunjam sa spiskom u ruci i vidim kako stoje stvari sa ponudom i cenama. Polovinu ovogodišnjeg spiska činile su knjige na engleskom pa sam se zbog toga odmah uputila u halu 4. Prvo na makedonski štand sa knjigama na engleskom gde, verovali ili ne, nisu imali ni jednu jedinu knjigu koju sam htela, a onda i do štandova knjižara Vulkan i Delfi gde situacija nije bila ništa bolja. Od osam knjiga na spisku našla sam samo jednu (inače, moj spisak se ove godine sastojao od 16 knjiga a onu gomilicu koju ste mogli da vidite na društvenim mrežama je činilo tričavih 36). Dakle, ovoj gomili će se uskoro pridružiti još jedna tura koju ću poručiti sa stranih sajtova. Preselila sam se, imam novu biblioteku i ostala sam bez izgovora za zabrane kupovine. Što bi mladi rekli – stay tuned.

Zemlja počasni gost - Egipat

Hajde onda da krenemo od te počasne knjige koju sam uspela da ulovim (pa nek onda dušmani pričaju kako reč ulov nije adekvatan termin za knjige donete sa sajma). U pitanju je roman The Secret History Done Tart. Verujem da dosta vas zna o kojoj knjizi je reč, pa neću dužiti. Kod Makedonaca sam našla njen drugi, takođe veoma popularan roman, The Goldfinch, ali sam rešila da ga ipak ostavim za neku drugu priliku.

E sad, to što nisam našla knjige koje sam želela, naravno ne znači da nisam svakog svakcijatog dana obilazila makedonski štand. I nijednom se nisam vratila praznih ruku. Godinama unazad vam pričam kako su kod njih najpovoljnije knjige na engleskom i ove godine sam se opet uverila u to. Ako niste sigurni o kom štandu je reč, to je onaj koji je okružen klasicima za 250 dinara (koji su na drugim štandovima oko 300). Knjige su im sortirane po žanrovima i prilično je teško naći ono što vas interesuje, ali ako (kao neki) odete tamo zilion puta za nedelju dana, postoji šansa da ćete ući u štos. Tako sam jednog dana spazila policu sa predivnim klasicima britanskog izdavača Alma Books koji su koštali samo 400 dinara. Prvo sam uzela Virdžiniju Vulf i teška srca se odvojila od police, ali sam u narednim posetama poklekla i pazarila ukupno 8 knjiga iz ove edicije. Na moju nesreću ili sreću, zavisi iz kog ugla posmatramo situaciju, nisam jedina koja ih je spazila pa su neki od mojih omiljenih klasika već bili razgrabljeni, ali obećala sam sebi da ću sledeće godine otrčati tamo prvog dana čim se štand otvori i ispraviti tu kolosalnu nepravdu. Kao što vidite na slici, kući sam donela sledeće naslove: To the Lighthouse (Virginia Woolf); Sketches of Young Ladies, Young Gentlemen and Young Couples; George’s Silverman’s Explanation; The Mudfog Papers (Charles Dickens); Far From the Madding Crowd; Tess of the D’Urbervilles (Thomas Hardy); Northanger Abbey (Jane Austen); Agnes Grey (Anne Bronte). I svaka je lepša od prethodne.

Na jednoj skrivenoj poličici nalazila se još jedna predivna edicija clothbound klasika iz kolekcije Wordsworth Editions Limited. Cena im je bila 700 dinara (na štandu Oksforda su bile po 1150). Uzela sam Alisu i Dikensa a onda sam se sutradan vratila i po Anne of Green Gables, ali avaj, već je bila rasprodata (utešila sam se tako što sam uzela nekoliko gorepomenutih). Dakle i ona sledeće godine ide na vrh liste. A možda dodam i još koju.

Na istom štandu sam pazarala još jednu Virdžiniju za 250 dinara: Night and Day & Jacob’s Room, čisto da me ne bije maler, i poslednjeg dana Roadside Picnic za Dušana (kada sam takođe ošacovala neke od gorepomenutih Alma klasika – naravoučenije, treba me lancem vezati za štand na kojem radim).

Prelazimo na domaće izdavače, bez nekog određenog reda pošto pojma nemam kog dana sam šta uzimala. Jedna od knjiga sa spiska je roman ,,Medved i slavuj” Ketrin Arden, koji sam htela da kupim još na prošlom sajmu, ali ne znam ni sama zašto nisam. Fun fact: vrlo kratko sam radila kao agent za prava i to baš u vreme nastanka izdavačke kuće Dibidus kojoj je ova knjiga ujedno bila i prvenac. I pogodite ko je bio posrednik u pregovorima? Naravno, to nije jedini razlog za kupovinu, čula sam sa više strana da su sve knjige u trilogiji odlične i čim malo zazimi bacam se na čitanje.

Na spisku su mi bili i Sabatovi romani ,,Tunel” i ,,O junacima i grobovima” u izdanju Platoa. Obe knjige sam čitala i volim ih. ,,Tunel” imam u izdanju Novosti (znate šta nosim na sledeću trampu knjiga), ali želela sam da ukompletiram Sabata u ovom divnom izdanju pošto ,,Abadona” već imam i red bi bio da budu lepi ovako zajedno.

I sledeća dva romana su sa spiska, a na spisku su baš, baš dugo. ,,U kafeu izgubljene mladosti” Patrika Modijana (Akademska knjiga) i Kunderina ,,Nepodnošljiva lakoća postojanja” (Gramatik). Malo je falilo da opet odem kući bez Kundere jer je na štandu Kosmos izdavača popust bio... pa, hajde da kažemo da je bio simboličan, ali onda mi je Slavka (pre svega jedan dobar čovek), koju znate sa bloga Nemam ime, imam komentar, rekla da je tu negde u našem komšiluku spazila poster sa ovim naslovom. I nađosmo mi taj poster, a samim tim i štand Gramatika, i zamislite, Kundera skoro duplo jeftiniji nego kod Kosmosa.

Kad smo već kod Slavke, da pređemo na Štrik. Kupila sam roman Maje Anđelou ,,Znam zašto ptica u kavezu peva” i dobila neka nova zanimljiva izdanja: ,,Kuća u plamenu” (Kamila Šamsi) koja je, ako se ne varam, ponela titulu najprodavanije knjige na Štrikovom štandu; ,,Mini je potreban prostor za vežbu” Dorte Nors o kojoj sam čula samo pohvale, ali nisam još imala prilike da je čitam, što ćemo brzo ispraviti; i ,,Dvadeset stepenika”, zbirku priča portugalske autorke Elije Koreje. Negde sam načula da priče liče na Saramaga i već sam bila kupljena. Dakle, Elija, imam velika očekivanja! Dobila sam i bedžiće i bukmarkiće (sad stvarno nemam pojma gde su, ali tu su negde) i divnu majicu koju možete videti na fotki. Volim da mislim za sebe da mahom širim dobru književnost, tako da je kao poručena.

Na sajmu uglavnom ne pazarim na Laguninom štandu, njih uvek ostavim za Noć knjige kada su popusti daleko veći. Ove godine jesam i to dva puta. Prvi put, zato što sam sasvim slučajno prošla pored Lagune baš kada je Mirjana Đurđević potpisivala knjige. Nedavno je objavljen njen novi roman ,,Bunker patka” i to je bila idealna prilika da dobijem autogram i konačno je upoznam. I baš mi je drago! Ne samo što smo se upoznale već mi je na knjizi nacrtala i mačku. Ako niste znali, nas dve se pratimo na instagramu i redovno jedna drugoj lajkujemo mačke, pa je red bio da se to i ovekoveči.

Druga poseta Laguni je bila u onom delu s akcijama. Raspitala sam se o ceni romana ,,Crvene duše” koji sam utefterila zbog Isidorine preporuke (link ka njenoj recenziji OVDE) i saznala da je na akciji 3 za 999 koju inače izbegavam. Mogu vam reći da je ove godine bilo odličnih naslova na toj akciji, većinu imam i volim. Ja sam, pored ,,Crvenih duša” izabrala ,,Muzu” i ,,Uhvatiti ono što se ne može zadržati”. Ako i nisu neke, nema veze, poslužiće za razmenu.

Tokom švrćkanja po areni hale 1 perifernim vidom na Vulkanovom štandu spazim Ruždija za 240 dinara (uz Vulkanovu karticu) i odlučim da se vratim i kupim ga. Na istom tom delu sa popustima vidim i roman ,,Poslednji dani noći” Grejama Mura o kojem je takođe pisala Isidora (link OVDE) i odlučim da kupim i njega. A onda mi, baš dok sam merkala korice romana ,,Edgar Alan Po i zagonetka iz kutije”, devojka iza štanda kaže da na tri kupljene knjige dobijam još 10% popusta, pa odlučim da uzmem i njega (kao što rekoh, ako se zeznem ide na razmenu) i tako platim sve tri knjige 660 din.

Šta je sajam bez Loma? Ništa, kao da ga nije ni bilo. Ovde godine sam uzela samo tri knjige jer, iskrena da budem, nisam sasvim sigurna šta sve imam a knjige i dalje nisu kod mene (biblioteka još zvrji prazna) pa ne mogu da proverim. Uzela sam, dakle, Kafkin ,,Proces” (da se rešim izdanja iz Novosti) i Floberova ,,Pisma” i ,,Novembar” (za koje sam 90% sigurna da ih nemam, ali ako grešim, nije važno, odlične su knjige i mogu da posluže kao poklon).

Na štandu Evolute sam pazarila knjigu ,,Evropski feminizmi” i jedva čekam da počnem da je čitam. Nisam ni znala da je objavljena, ali Slavka mi se pohvalila čim ju je kupila... i ja šta ću, odmah izvadim pare.

Svratila sam i do Derete, naravno, ali njihove novitete ostavljam za posle sajma. Merkala sam novog Maronea i Judžinisa, a kupila samo ,,Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće”. Ovu knjigu godinama gledam a sad je koštala samo 200 dinara, što će reći da smo opet dokazali da se strpljenje isplati.

Dobila sam ovde godine i neke poklončiće. Na štandu Danasa uz kupljene novine već tradicionalno dele knjige. Izbor nije bogzna kakav, a moj je pao na ,,Mašinu” Petera Adolfsena. Opis deluje zanimljivo, javljam utiske kada dođe na red za čitanje. Od drage Vedrane, koja je i ove godine ulepšala atmosferu na Odisejinom štandu maskiranjem u likove iz romana, dobila sam roman ,,Kameni anđeo” Margaret Lorens. Kaže da ju je podsetio na mene i da misli da bi mi se svideo pa jedva čekam da vidim da li je bila u pravu. 

      Ove godine sam uspela da ugrabim još dva autograma, pored onog od Mirjane Đurđević. Gošća Štrika bila je autorka romana ,,Disanje u mermer” Laura Sintija Černjaustajte o čijoj ćete knjizi na blogu čitati veoma uskoro, a na Odisejinom štandu je gostovala Jasminka Petrović čiji novi roman ,,Mene je teško ne voleti” treba da pročita svako ko ima psa, bez obzira na godište. Molim vas, pogledajte samo kako je ilustratorka Ana Petrović ,,skinula” Okija! Nemam reči koliko je sve preslatko a bolje da ne krećem da vam opisujem koliko sam počastvovana što sam imala priliku da učestvujem u stvaranju ove knjige, ovaj post se ionako prilično odužio.

Ali to nije sve! Na sajmovima uglavnom kupujem samo knjige, ali ove godine sam uspela čak i to pravilo da prekršim i da kupim i jednu majicu, šolju i ceger. Majicu sam uzela na Makartovom štandu (imaju divan gift program, kako čovek da odoli) i dobila sam ceger na poklon. 

     A poslednjeg dana, dok sam sa Dušanom trčala ka Makedoncima da mu uzmemo nešto da čita (izjede me savest, sebi sam nakupovala ovoliko a njemu ništa) videla sam štand sa raznim bookish sitnicama koji uopšte nisam videla do tada (a bog sveti zna da sam halu 4 obišla 400 puta). Te stvarčice sam viđala po (čini mi se) Delfi knjižarama, ali ovde su bile dosta povoljnije. Posle dužeg premišljanja odlučila sam se za Hamlet šolju (a šta bih drugo) i Alisa ceger. Ja lepo non stop pričam da sam klasična žrtva konzumerizma, ne znam dokle će ljudi misliti da se šalim.

Verovali ili ne, stigosmo do kraja sajamske gomilice! Kao i prethodnih godina, i ove je sajam bio jedno divno, uzbudljivo i iscrpljujuće iskustvo. Glasa nemam, sve me boli i jedva sam se nakanila da sednem i napišem post, a sad me čeka slaganje knjiga po novim policama i prođu me žmarci čim pomislim kako će sve da bude lepo i puno!

Kako ste se vi proveli na sajmu? Šta ste sve kupili? Jeste li čitali neke od knjiga sa mog spiska? Šta prvo da čitam? Pišite, pišite, pišite!

Do sledećeg posta,

Vaša (puštena s lanca) Stš <3