Why Mummy Drinks – Gill Sims

Džil Sims je britanska književnica i blogerka. Slavu je stekla svojim prvim romanom Why Mummy Drinks koji se našao na listi bestselera Sunday Times-a. Za njim su usledili nastavci Why Mummy Swears i Why Mummy Doesn't Give a ****. Džil je 2016. godine pokrenula blog Peter and Jane koji je brzo stekao veliki broj pratilaca. U njemu autorka na komičan način obrađuje svakodnevne probleme savremenih roditelja. Knjige koje piše bave se sličnom tematikom. Džim živi u Škotskoj, sa mužem, dvoje dece i psom.

Why Mummy Drinks je roman u formi dnevnika koji vodi Elen, iscrpljena majka dvoje dece na pragu četrdesetih. Njen život je prilično haotičan. Deca se ponašaju kao divljaci, pas je ništa ne sluša, skoro kao ni muž. Elen samo želi da bude kao sve one uzorne majke koje na kapiji škole dočekuju svoju anđeosku decu s osmesima na licu. I rešena je da će baš ova školska godina biti prekretnica u njenom životu. Naravno, njene želje i planovi daleko su od stvarnosti. Roman počinje njenim sanjarenjem o savršenom životu koji se odmah upoređuje sa haotičnom svakodnevicom. Umesto da je deca čekaju spremna ispred vrata svakog jutra, nasmejana i spremna za školu, Elen je primorana da ih vija po kući i preklinje da krenu, umesto da veselo čavrlja sa ostalim mamama, Elen ih izbegava u strahu od osude, umesto da njena deca revnosno rade domaće zadatke i blistaju u svakoj vannastavnoj aktivnosti, ona vise na internetu i ništa drugo ih ne interesuje. Elen ima 39 godina i veliki problem da se pomiri sa tim. Kako je vreme tako brzo proletelo? Gde su se dele dvadesete?

I am thrity-nine today. I don't want to be thrity-nine. How did that happen? When did that happen? I wasn't meant to get any older than twenty-eight at the most – and even that seemed impossibly ancient – and now I am staring down the barrel at forty and a future that will probably consist of quirky patterned skrits from catalogue companies and perhaps a 'statement scarf' if I am feeling really daring.

Ljudima koji imaju malu decu prve stranice ovog romana verovatno će delovati poznato (hteli vi to da priznate ili ne). Pa ipak, Why Mummy Drinks nije samo roman za majke. Povezivanje sa glavnom junakinjom vrlo je jednostavno – svi znamo kako je to maštati o savršenom životu dok nam se stvarnost obrušava na ramena. Ne moramo imati decu da bismo mogli da se poistovetimo sa jednom ovakvom junakinjom, naprotiv. Elen je savremena everywoman – žena koja bi mogla da postigne mnogo toga samo da je u višem cilju ne sprečava praćenje (više ili manje) poznatih ljudi po Fejsbuku, skupljanje veša razbacanog po podu i ribanje za ostalim članovima porodice. A kad smo već kod porodice, tu stvari postaju malo zamršenije. S jedne strane, tu je njena sestra, uspešna, lepa rivalka (ili kako to Elen opisuje: my smuggety-smug-smug-pants, super-clever, corporate-fat-cat, rich-as-Croesus, practically-perfect-in-every-way sister) Džesika, a s druge, sestra njenog muža koja je odlučila da kaže NE civilizovanom svetu (i svom starom imenu), okrene se spiritualizmu, ode u hipi krajnost i svoju gomilu dece vaspitava po nekakvim paleolitskim principima. I obe su, naravno, odlučile da božićne praznike provedu baš sa Elen i njenom porodicom. Na sve to, Elen ima probleme u braku, u dugovima je do guše, sreće svog bivšeg i uspeva da svoj život drugima dočara putem aplikacije za telefon po čijem nazivu i roman nosi ime (i, na sveopšte iznenađenje, da dobrano zaradi).

Why Mummy Drinks je, ukratko rečeno, urnebesno smešno opisana monotonija savremenog života sa kojom, makar u određenim situacijama, može da se poistoveti svako. U pojedinim epizodama se, naravno, zarad humora nije štedelo na preuveličavanju, naročito u onima sa decom (bar se nadam) ili hipi snajom, ali uprkos tome roman deluje potpuno realistično. Za to je, verovatno, najviše zaslužan karakter glavne junakinje. Ona, naime, nije anđeosko stvorenje koje trpi nepravdu, naprotiv. Elen je prilično sebična, nezrela, temperamentna i uopšte daleko od savršenstva (kao i svi mi, uostalom), što su osobine koje je čine dodatno dopadljivom i uverljivom. Ona psuje kao kočijaš (FML joj je skoro pa uzrečica) i poseže za vinom češće nego što bi trebalo (I do love a free bar. I am assuming the day will eventually arrive when I do not treat a free bar as a challenge to drink as much as I can in as short a time as possible), misli sve ono što svi mi ponekad pomislimo, iako nas politička i razne druge korektnosti sprečavaju da to naglas izgovorimo (Fucking fuck my fucking life. And people wonder why I drink? 'Enjoy every moment' they say. 'They grow up so fast' they say. 'Children are such a blessing' they say). Stil kojim Džil Sims piše je šlag na torti: knjiga se čita brzo i lako, uz veselo kikotanje i zaverenično klimanje glavom, kao i povremene pauze da bilo kome (naročito mužu) naglas pročitate određene delove. I kada sklopite korice i shvatite ,,Zašto mama pije", sigurno ćete poželeti da saznate i zašto psuje, a možda i (ako druga knjiga bude jednako dobra kao i prva) zašto na kraju ne daje ni pišljivog boba.

Ocena: 5/5

Izdavač: Harper Collins