Laura
Sintija Černjauskajte (1976) je litvanska književnica. Pre nego što se
posvetila pisanju bavila se novinarstvom. Piše romane, kratke priče i drame za
koje je dobila brojne nagrade i priznanja. Njen debitantski roman ,,Disanje u
mermer” dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2009. godine.
,,Disanje u mermer” vodi čitaoca u zabačeno prigradsko imanje u Litvaniji na kojem žive
Izabela, njen muž Ljudas i sin Galjus, koji boluje od epilepsije. Izabela
odlučuje da svojoj porodici pridoda još jednog člana i uz pomoć svoje
prijateljice usvoji devojčicu. U sirotištu će, međutim, osetiti neobjašnjivu
momentalnu vezu sa šestogodišnjim Iljom, problematičnim dečačićem kojeg će,
uprkos nagovaranjima prijateljice da to nipošto ne čini, odvesti kući. I taj
nesmotreni čin će zauvek promeniti njen život i život njene porodice.
Ilja
nije običan dečak, na to ju je, uostalom, upozoravala i prijateljica: poreklo
mu je nejasno, verovatno ima ciganske krvi, pronađen je na železničkoj stanici
sa deset meseci i bio je toliko iscrpljen od gladi i hladnoće da niko nije
verovao da će preživeti, što nije moglo da ne utiče na njegovu psihu – on
dobija napade neosnovane agresije, konačno, šestogodišnje dete je već preveliko.
Izabela, međutim, uprkos svim upozorenjima ne menja odluku i, kao da se u
njihovu kuću uselio nekakav zao duh, a ne napušteni dečak, odnosi ove porodice
počinju postepeno da se zatežu, sve do konačnog pucanja nakon kog će uslediti i
nezamisliva tragedija u čijem središtu će biti upravo Ilja.
Motiv
divljeg deteta savršeno je uklopljen u pejzaž u koji autorka smešta kuću
Izabeline porodice. ,,Disanje u mermer” je roman sav satkan od napetosti i
pucketave tišine, glavne likove spaja nevidljiva, gotovo ezoterična veza koja
ih istovremeno oblikuje i menja samu srž njihovih ličnosti, kao da se pomoću te
veze pretapaju jedno u drugo. Ilja u Izabeli vidi neku vrstu sigurne luke,
majke koju nikada nije imao, a Izabela ponovo postaje majka u najdoslovnijem
smislu te reči, ona koja štiti i razume do krajnjih granica do kojih će je
dovesti upravo onaj ko je u njoj probudio takva osećanja. Autorka u romanu
stvara jezivo mračnu atmosferu, gotovo pisanu za ekranizaciju, kroz koju
postavlja ništa manje mučna pitanja o majčinstvu, odnosu zločinca i žrtve, potrebi
svakog pojedinca da bude voljen i mogućnosti urođenog zla.
Izdavač:
Štrik
Ocena:
3/5
Trojčica, hmm... Šta ti se nije dopalo? Razrada priče, stil,...?
ReplyDeletePa trojčica. Dobar je roman, ali mi je nekako nepamtljiv i bilo mi je teško da se uživim u priču. Doduše, čitavo ovo leto sam bila pod stresom zbog stana i kuburila s koncentracijom pa je možda i do toga. Možda ne bi bilo loše da ocene za knjige pročitane u tom periodu uzmete s rezervom :D
DeleteMeni je vrlo neobičan roman. Nisam takvu priču očekivala. I dalje razmišljam o romanu i sređujem utiske. Opisi prirode i veza glavne junakinje sa prirodom su divni. Ipak, neobično mi je što se roman bavi ubistvom iz nekog neuobičajenog ugla... Pored svog bola kroz koji junakinja prolazi, očekivala sam da se u romanu više priča o njenom sinu. Ne mogu da kažem da mi se roman nije dopao, ali nije ono što sam očekivala :)
ReplyDeleteRazumem u potpunosti :) Naročito jer sam pre čitanja na par mesta videla da ga porede sa ,,Moramo da razgovaramo o Kevinu" (baš volim tu knjigu, btw) pa sam onda imala drugačija očekivanja, a osim tog motiva ,,zlog deteta" nikakve veze ne vidim. Daleko od toga da je roman loš, neobičan je i lepo napisan, svakako bih preporučila kao priliku da se pročita nešto drugačije :)
DeleteSve vreme dok sam čitala, ali i posle dok sam razmišljala o romanu, ujedno sam razmišljala i o filmu, tj. kako bi od njega mogao da se napravi dobar film. A onda skontam da film postoji. Probaću da ga nađem i da ga odgledam, mada, sudeći po trejleru, nema mnogo veze s onim što sam ja imala u glavi.
ReplyDeleteDa, apsolutno. Filmovi/serije danas su ili rađeni po knjizi ili je u pitanju rimejk. Maltene se šokiram kad odgledam nešto (dobro) što je rađeno po originalnom scenariju. :)
ReplyDeleteAko ga iščeprkam (i engleski titl pride, bez njega teško), javljam. Nikad nisam gledala litvanski film, valjalo bi upoznati se i s njihovom kinematografijom, ako ništa drugo.
I treba da bude :)
ReplyDelete