Spasavanje Misi Karmajkl – Bet Mori

Bet Mori je engleska književnica. Pre nego što se u potpunosti posvetila pisanju, radila je kao kreativni reditelj kompanije RDF Television. Oduvek je želela da napiše roman, ali privatne obaveze joj to nikako nisu dozvoljavale, sve do nedavno. Dok je pohađala univerzitet, njeni radovi su objavljivani u godišnjim antologijama The Mays koje udruženo objavljuju Oksford i Kembridž, a prvo poglavlje njenog prvenca i za sada jedinog romana ,,Spasavanje Misi Karmajkl”, našlo se u užem izboru za nagradu „Gracija Orindž“. Bet Mori živi u Londonu sa svojim suprugom, dva sina i kerušom Poli.

,,Spasavanje Misi Karmajkl” je priča o Milisent, usamljenoj ženi na pragu osamdesete. Misi živi potpuno sama u ogromnoj kući ispunjenoj emocijama, kajanjem i sećanjem na vreme kada su u njoj, osim nje, živeli i njen muž Leo, ćerka Melani sa kojom je imala strašnu svađu i sin Alister koji se preselio na drugi kraj sveta – u Australiju. Misin život u poznim godinama postao je životarenje koje se svelo na nestrpljivo proveravanje inboksa u nadi da će dobiti mejl od sina i opsesivno proveravanje kredenaca pre odlaska na spavanje. Iznenadna vest o smrti Dejvida Bouvija uznemiriće je toliko da će rešiti da je krajnje vreme da se nešto promeni, iako je, shodno svojim godinama, naučila da nekrologe ne prima k srcu:

,,U mojim godinama je čitanje nekrologa generacijska kocka sa srećom, ispisnici odlaze jedan po jedan, svaka objava je prazno ležište u mom vlastitom revolveru. Neko vreme sam pokušavala da žmurim na to, kao da ću ignorisanjem nekako obmanuti smrt. Ali ljudi su uporno umirali, drugi ljudi su uporno pisali o tome, i neki perverzni đavolak obavezao me je da budem u toku. Bouvijeva smrt me je uznemirila više od većine smrti, iako nisam u pravom smislu te reči slušala njegovu muziku.”

Misi je u glavi čula Leov glas kako je bodri: ,,Mrdni, gospođo Karmajkl!”, navukla je najdeblje hulahopke koje je imala, i izašla u park da po cičoj zimi gleda kako ošamućuju ribe. Taj dan je u Misinom životu zaista bio prekretnica jer je neobičan ritual u parku privukao i druge posmatrače, između ostalih i Silvi i Andželu koje su se našle u njenoj blizini baš kada joj je iznenada pozlilo. Kada se povratila iz nesvesti, Misi kao da se probudila u novom poglavlju života koje će, iako se tome na početku junački opirala, obojiti darovita dizajnerka Silvi i samohrana majka Andžela i njen ljupki sin Otis. Ah, da, i jedna šarmantna kuca po imenu Bob(i).

,,Spasavanje Misi Karmajkl” jedna je od onih duhovitih priča o pomalo ekscentričnim junacima koji zahvaljujući strancima (koji im potpuno nenadano postaju prijatelji) ponovo dobijaju želju za životom. Kao i brojni romani ovog tipa, i priča o Misi sugeriše da je čovek pre svega socijalno biće i da kroz život ne može sam. No, iako se reklamira kao knjiga koja ,,unosi radost u život” i ,,izmamljuje osmeh na svakoj sranici”, roman Bet Mori koristi laku, razdraganu literaturu da postavi nekoliko važnih pitanja, prvenstveno onih o položaju žene u društvu i očekivanjima koje to društvo ima kada je žena u pitanju.

Naime, Misi Karmajkl je odrastala u vremenu kada su rodne uloge bile jasno razgraničene. Iako je školovana i, sudeći po komentarima nekih poznanika koje u starosti sreće, pokazivala veliki talenat i ambiciju, svoje snove je žrtvovala zarad odgajanja porodice i podrške mužu koji je iza sebe, za razliku od Misi, na policama kućne biblioteke ostavio zavidnu kolekciju književne građe. Budući da Misi upoznajemo i putem reminiscencija na određene događaje iz mladosti, jasno je da takav način života nije zaista bio njen izbor, iako se nikad nije žalila, kao i da brak sa Leom, iako ga nesumnjivo voli, nije bio bajkovit. Kroz osvrte na prošlost Bet Mori pretresa još nekoliko važnih tema u životu svake žene: teškoća u ulozi majke, vaspitanje i ljubav prema deci, abortus, odsustvo komunikacije u braku, (nametnut) osećaj krivice, i tako dalje.

U tom smislu možemo reći da je godište junakinje važno (mada ne presudno), ali tokom čitanja romana čitalac lako može da ga previdi, baš kao što ga, čini se, i autorka s vremena na vreme smetne s uma. Misi upoznajemo kao bakicu koja u prvim scenama hvata dah kako bi se zakopčala i s nelagodom posmatra svoje proširene vene, a od nje se opraštamo dok se (tada već dve godine starija) s žarom deteta spušta na sve četiri kako bi se sa Otisom igrala auto-trka na podu. U ponašanju naše mladolike junakinje gotovo da nema naznaka da je na pragu osamdesete a čini se, osim činjenice da ja autorka rešila da uskoči u voz superpopularnih knjiga o starijim, usamljenim junacima koje po pravilu spasavaju stranci, za njene godine nema ni razloga. Ništa se ne bi promenilo (osim uverljivosti) da je Misi imala, recimo, šezdeset.

No, iako je roman pisan po bakmanovskom šablonu (doslovno, od stila, preko dva narativa, obavezne a bespotrebne tear-jerker scene kakvu smo, zapravo, i imali priliku da vidimo u jednom Bakmanovom romanu, do poruke koju šalje), ,,Spasavanje Misi Karmajkl” je lepa, optimistična priča koja podseća da nikad nije kasno da život udahnemo punim plućima i zaista ga živimo (mada možda ipak ne bi bilo loše ako bismo se na takav poduhvat odlučili pre osamdesete), kao i koliko je važno okružiti se ljudima koji nas vole i poštuju onakve kakvi smo, bez obzira na sitna ograničenja i mane. A uz to i kritički sagledava položaj žene u društvu, što joj je, razume se, dodatni plus.

Ocena: 3/5

Izdavač: Laguna