An Echo in the Bone - Diana Gabaldon (Outlander #7)

     Dajana Gabaldon je američka autorka, rođena 1952. godine. Po struci je diplomirani zoolog, magistar biologije mora i doktor ekologije, pa je, pre nego što se posvetila pisanju, godinama radila kao univerzitetski profesor. Interesantno je da je prvi roman u serijalu Tuđinka (Outlander) počela da piše iz razonode, zarad vežbe. Kako sama kaže, nije ni sanjala da će joj pisanje doneti svetsku slavu. Iako je prvu knjigu objavila 1991. godine, istinsku slavu je doživela tek nakon ekranizacije priče o Kler Rendal, 2014. godine. Serija Outlander je izuzetno dobro prihvaćena i Gabaldonovoj je donela na hiljade novih čitalaca koji možda pre toga nikada nisu čuli za nju. Serijal je širom sveta doživeo nova izdanja i trenutno je popularniji nego što je ikada bio otkako je objavljen. 

      Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE), drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), trećeg (Voyager – klik OVDE), četvrtog (Drums of Autumn – klik OVDE), petog (The Fiery Cross – klik OVDE) ili šestog dela (A Breath of Snow and Ashes – klik OVDE) zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

     An Echo in the Bone je sedmi deo serijala koji osim što obuhvata malo veći vremenski period (ili mnogo veći ako se uzme činjenica da su se Brijana i Rodžer vratili u 20. vek), uvodi mnogo novih likova važnih za razvoj priče, ali i vraća neke stare i stavlja ih u nove, neočekivane uloge. Roman počinje u 1778. godini, dve godine nakon potpisivanja Deklaracije nezavisnosti, ali revolucija i dalje traje i, kao što Kler vrlo dobro zna, trajaće još neko vreme. Džejmi je zahvaljujući znanju koje mu je prenela Kler zna da će Amerika pobediti, mada to možda ne izgleda tako u tom trenutku. No ono čemu se sigurno nije nadao i što zasigurno neće moći da podnese jeste činjenica da je njegov vanbračni sin Vilijam (sećate se njega?) na drugoj strani, i vrlo, vrlo blizu. Budući da Vilijam postaje vrlo važan lik u serijalu, on, kao i još neki likovi u ovoj knjizi prvi put dobija svoju perspektivu pripovedanja. U tom smislu je ovaj roman dinamičniji od prethodnih jer osim što imamo dosta novih narativa, neki od njih su pripovedani u trećem licu, što sagi daje još "epskiji karakter" (ako je to ikako moguće).

    Kao što smo već dosad navikli u Dajaninim romanima, početak je dosta spor. Ukratko, prvi deo romana bi se ugrubo mogao opisati kao rat-rat-rat-medicinski zahvati-još-malo medicinskih zahvata-skok u dvadeseti vek-rat-rat-medicinski zahvati, pa ćemo njega preskočiti i odmah preći na drugi. Brijana i Rodžer su zbog bolesti ćerke bili primorani da se vrate u 20. vek. Mendi je sada zdrava i njih dvoje odlučuju da kupe Lalibroh, Džejmijev dom. Tamo čitaju Džejmijeva i Klerina pisma, mudrom taktikom sačuvana, u kojima saznaju šta im se događalo nakon njihovoh odlaska. Ovaj deo nije baš najbolje (zapravo uopšte) objašnjen u ovoj knjizi, ali posle malo guglanja jer sam pomislila da mi je nešto promaklo (dešava se sa knjigama od 1000+ strana) saznala sam da je Dajana izgleda zaboravila na taj sitan detalj i objašnjenje ostavila za neku od narednih knjiga. Serija je ispravila taj gaf i gledaocima odmah objasnila da su pisma čuvana dva veka u banci u Edimburgu i da ih je mogao podići samo Džeremaja Mekenzi (odnosno Džemi, Brijanin i Rodžerov sin). To što se niko nije zapitao kako osobe koje su kutiju s pismima predale u banku znaju ko će je podići za 200 godina, samo govori o tome na šta su sve bankari spremni da pristanu za adekvatnu naknadu. No, Rodžerov i Brijanin život teče svojim tokom, Brijana dobija posao koji dotad uglavnom bio rezervisan za muškarce, a mučeni Rodžer proživljava svojevrsnu egzistencijalnu krizu, sve dok im jednog dana da vrata ne pokuca muškarac koji ne pripada u njihovom veku isto koliko oni nisu pripadali u njegovom. Da, upoznajemo još jednog putnika!

      Za to vreme u 18. veku Džejmi i Kler dobijaju priliku da se vrate u Škotsku sa Ijanom koji se opet našao u nebranom grožđu, ovog puta zbog ubistva osobe na kraju prethodnje knjige (neću vam baš sve spojlovati, ali nemoguće je toliko neodređeno pričati o sedmoj knjizi u serijalu). Rodžer i Ijan su Dajanine večne vreće za udaranje, pa nije ništa drugačije ni u ovoj knjizi, ali Ijan makar pronalazi novu ljubav i ma koliko situacija bila komplikovana (jer naravno da jeste), kraj romana sugeriše da ih možda čeka hepi end (doduše, sa Dajanom se nikad ne zna). U Lalibrohu se opraštamo sa još jednim voljenim likom i ponovo srećemo Liri koja ni posle svih tih godina nije oprostila Džejmiju na izdaji. Kler zbog hitne medicinske intervencije mora natrag u Ameriku kod Fergusa (čak i Fergus dobija veoma intrigantnu priču, kad malo bolje razmislim, svašta se zapetljalo ovde što znači da nas u narednoj knjizi čeka mnogo raspretljavanja) i tad kreće potpuno ludilo jer Dajana voli da u poslednjih stotinak strana nadomesti svu sporost prethodnih 900. Ovo je OGROMAN SPOJLER, ali zapravo se razočaravajuće brzo razrešava, tako da čitate na sopstvenu odgovornost. Kao što joj je obećao, Džejmi brodom kreće nazad za Ameriku, međutim brod kreće ranije i Džejmi je primoran da nađe drugi. Kako to sudbina nekad voli da udesi, propušteni brod je stradao u oluji i nema preživelih. Lord Džon to saopštava Kler koja, razumljivo, upada u očaj. Zanimljivo je koliko Dajana bolje opisuje tragične scene od onih lepih, to se posebno vidi u ovom delu. Baš u tom trenutku Džon saznaje i da će Kler biti optužena za špijunažu i samim tim i izdaju a kazna je, razume se, smrtna. Kao poslednji gest svom dragom prijatelju, lord Džon odlučuje da oženi Kler kako bi dobila imunitet. Sve ovo sam vam otkrila samo da bih sa vama podelila citat u kom Džon saopštava Džejmiju da je zapravo bio intiman sa Kler, a koji glasi: I have had carnal knowledge of your wife, i koji je, pored fraze Scottish noise, moja omiljena rečenica iz ovog serijala.

     Sedma sezona serije je već počela da se emituje (ima je i na Netflixu), prema tome, malo kasnim, ali ne mnogo, budući da je tek treća epizoda (u ovom trenutku poslednja emitovana) zagazila u sedmu knjigu. Dugo me nije bilo na blogu, ali pomislila sam da Outlander ipak zaslužuje post. Nadam se da sledeći neće biti o narednoj knjizi. No, kad smo već kod naredne knjige, saopšteno je da će osma sezona biti poslednja. Ne znam šta da mislim o tome. Jasno mi je da ne mogu da čekaju da Dajana završi serijal, ali nadali smo se da će bar ispratiti sve knjige zasebnom sezonom. Možda je neka od narednih knjiga dosadna kao The Fiery Cross pa nema dovoljno materijala za celu sezonu? Ili će u ovoj sezoni zagaziti u sledeću knjigu (tačno ću da odlepim ako to urade, jedna Dajanina ciglica godišnje je moj maksimum). Ostaje da se vidi. Samo se nadam da fanovi knjiga neće doživeti istu sudbinu kao fanovi Martina i da kraj neće biti dozlaboga smandrljan. Ali o tome ćemo brinuti kad na to dođe red, sad je vreme da se uživa.

Izdavač: Orion UK

Ocena: 4/5